Можда је то имејл на који сте заборавили да одговорите, презентација коју би требало још једном прегледати или састанак у понедељак ујутру за који нисте баш сасвим спремни. Могли бисте да оставите све за сутра, али та помисао вам је већ прекинула вечерњи мир. Узимате телефон, проверавате пријемно сандуче и одлучујете да бисте могли да издвојите двадесетак минута да се организујете. Сат времена касније, лаптоп је отворен, партнер је одустао од чекања на вас, а ви сте некако успели да добијете још три разлога за бригу.

Оно што је занимљиво у вези са оваквим понашањем јесте то што га често описујемо као припрему. Чак и када не можемо прецизно да одредимо за шта се заправо припремамо. Говоримо себи да ће нам бити лакше у понедељак ако унапред завршимо нешто, иако већина нас има довољно искуства са понедељком ујутру да зна да ће се пријемно сандуче поново напунити. Да ће неко променити распоред. И да ће због неког непредвиђеног проблема пажљиво постављени приоритети од јуче одједном изгледати прилично оптимистично.

Можда привлачност рада недељом има мање везе са количином посла који обавимо, а више са привременим осећајем да смо поново преузели контролу. Током радне недеље можемо да реагујемо на проблеме тако што ћемо нешто предузети. Недељом увече суочавамо се са необичним искуством да знамо како нас посао чека, али да не постоји нарочит разлог да одмах почнемо да радимо. За људе чији је професионални идентитет уско повезан са продуктивношћу, то може бити изненађујуће непријатно.

Питање, дакле, није само колико посла треба да урадите недељом. Питање је зашто уопште осећате потребу да га радите.

ПРОБЛЕМ СА ПОНЕДЕЉКОМ

Постоје сасвим оправдани разлози да радите недељом увече. Ако вас у понедељак ујутру чека важна презентација, сат времена припреме може бити разумна инвестиција. Ако водите компанију и током викенда се појавио хитан проблем, игнорисање тог проблема могло би да створи непотребне тешкоће. Неки људи такође заиста уживају у томе да проведу миран сат организујући мисли пре него што почну прекиди и ометања током радне недеље.

Али постоји разлика између тога да одлучите да урадите нешто корисно и тога да осећате принуду да нешто радите зато што вас алтернатива чини анксиозним. Та разлика постаје очигледна када завршите задатак који сте првобитно намеравали да урадите. Ако затворите лаптоп и вратите се својој вечери, вероватно сте се припремали. Ако одмах почнете да тражите нешто друго што бисте могли да урадите, можда би вредело да се запитате шта заправо покушавате да постигнете.

Размислите колико често се припрема недељом претвори у вежбу пражњења пријемног сандучета. Одговорите на поруку која је без проблема могла да сачека понедељак. Док то радите, приметите другу поруку која захтева нешто компликованији одговор. То вас подсети на пројекат о којем нисте размишљали још од четвртка, па отворите одговарајући документ. Ништа од тога само по себи није нужно непродуктивно, али посао се шири и заузима онолико времена колико му дате.

СПОСОБНОСТ ДА СТАНЕМО

Непријатна истина о многим професионалним пословима јесте да не постоји очигледна тачка на којој се они завршавају.

Менаџер увек може да прегледа још један документ, консултант увек може додатно да побољша презентацију. Руководилац увек може темељније да се припреми за предстојећу недељу. Могућност да урадимо још нешто практично је неограничена. То значи да способност да станемо постаје најмање једнако важна као способност да почнемо.

Недеља увече посебно разоткрива овај проблем јер су нестале уобичајене границе радног дана. Нико вам није тражио да дођете у канцеларију. Можда нема хитног рока нити непосредних последица ако све оставите за јутро. Ипак, отварање лаптопа пружа умирујући осећај да радите нешто одговорно. Опасност је у томе што одговорност постепено може постати нераздвојива од немогућности да посао оставите на миру.

ПОНЕКАД ЈЕ ПЛАНИРАЊЕ ЗАПРАВО НАЧИН ДА УПРАВЉАМО АНКСИОЗНОШЋУ

Један од разлога због којих недеља увече може да буде непријатна јесте то што обавезе које нас чекају у понедељак почињу да се појављују у нашим мислима пре него што се појаве у календару. Сетимо се да нас чека тежак разговор. Питамо се да ли је клијент одговорио. Или одједном схватимо да имамо састанак за који се нисмо припремили. Неизвесност је често гора од самог посла јер ментално увежбавамо проблеме, а не знамо тачно шта ће се догодити.

Истраживања о недовршеним задацима и размишљању о послу ван радног времена проучавала су начин на који нерешене обавезе могу наставити да заокупљају нашу пажњу и након завршетка радног времена. Сродна истраживања указују на то да прављење конкретних планова за недовршене задатке може помоћи у смањењу наметљивих мисли повезаних с њима. То можда објашњава зашто кратак период планирања недељом понекад делује несразмерно корисно. Ако запишете шта треба да урадите и одлучите када ћете то урадити, захтевна недеља може деловати знатно лакше, иако нисте завршили ниједан од тих задатака.

Занимљива последица овога јесте могућност да мешамо олакшање које осећамо када имамо план са олакшањем које бисмо осећали да смо посао већ обавили. Ако проведете 15 минута прегледајући обавезе за понедељак и одређујући непосредне приоритете, можда сте већ остварили највећи део онога што сте желели да постигнете припремом за недељу. Додатни сат одговарања на рутинске имејлове можда ће донети релативно мало додатне користи.

ОДНОС ПРЕМА СЕБИ У БУДУЋНОСТИ

Постоји и нешто необично у начину на који се односимо према себи у будућности. У недељу ујутру – односно недељу увече – понедељак ујутру делује као непоуздан колега којем се никако не може веровати да ће без наше интервенције успети да се избори са уобичајеним обимом посла. Претерано се припремамо јер замишљамо да ћемо на посао стићи преплављени обавезама, заборавити нешто важно или изгубити контролу над даном пре него што је он како треба и почео. Ипак, особа која се појави на послу у понедељак обично је савршено способна да се избори са ситуацијама са којима се већ

стотинама пута сусретала.

Наравно, разумно планирање није исто што и претварање да ће се недеља сама организовати. Али када припрема недељом постане недељни ритуал предвиђања свега што би могло да крене по злу, можда управо она ствара део анксиозности коју је требало да спречи. Практично сте почели да проживљавате проблеме понедељка пре него што је понедељак пружио било какав доказ да ће се ти проблеми уопште појавити.

И ПОСАО КОЈИ НЕ РАДИТЕ НЕДЕЉОМ ТАКОЂЕ ИМА ВРЕДНОСТ

Постоји разлог због којег последњих неколико сати викенда може да делује посебно драгоцено. За многе људе недеља увече представља последњу значајну прилику да проведу време са породицом, виде пријатеље, посвете се неком интересовању. Или једноставно уживају у томе што немају ништа важно да ураде пре него што се рутина радне недеље поново успостави.

Такве активности ретко производе било шта што се може измерити на начин на који се мери професионални рад. Не можете лако квантификовати корист од опуштене вечере са партнером, вечери проведене уз књигу или неколико сати током којих нико од вас не очекује да решите неки проблем. Због тога, када се такве активности нађу у сукобу са послом, може бити примамљиво да их сматрамо мање важним.

Истраживања о психолошком одвајању од посла доследно повезују способност менталног дистанцирања од професионалних захтева током слободног времена са бољим опоравком и већим благостањем. Ипак, дистанцирање је сложеније од пуког затварања лаптопа. Можете седети на каучу са породицом, а да у мислима састављате сутрашње имејлове, увежбавате тежак разговор или размишљате да ли би требало још једном да проверите календар.

ВРЕМЕ ЗА РАД И ПОСЛЕДИЦЕ

Због тога навика рада недељом, која наизглед делује безазлено, заслужује пажњу. Можда вам је потребно само 30 минута да се припремите за понедељак. Али, ако тих 30 минута врати читав ваш професионални живот у ваше мисли, они могу променити карактер остатка вечери. Стварни трошак није увек време проведено радећи. Понекад је то тешкоћа да се вратите ономе што сте радили пре него што сте почели.

Наравно, може бити и обрнуто. Ако вам 15 минута припреме омогући да престанете да бринете о понедељку, то време може бити добро утрошено. Због тога општа правила о томе да никада не треба радити викендом нису нарочито корисна. Кратка сесија планирања једној особи може помоћи да се одмори, док другу може увући у неколико сати непотребног рада.

Важна је разлика у томе да ли вам рад недељом омогућава да престанете да размишљате о послу или постаје још један разлог да наставите да размишљате о њему.

ОДЛУЧИТЕ У ПЕТАК ЧЕМУ ЋЕ СЛУЖИТИ НЕДЕЉА

Један од најједноставнијих начина да заштитите недељу увече јесте да одлуке које ћете морати да донесете у понедељак донесете још пре него што у петак напустите посао. Одредите све што заиста захтева припрему. Утврдите непосредне приоритете. Оставите себи довољно информација да можете да наставите да радите без потребе да после викенда изнова састављате целу слику. Можда ћете открити да задатак око којег бисте се иначе бринули у недељу можете да завршите за 10 минута пре него што напустите канцеларију.

То је уједно прилика да размислите зашто вас одређене обавезе стално прате кући. Ако се сваки петак завршава огромном гомилом недовршених задатака, а свака недеља увече подразумева неколико сати припреме, проблем можда није у вашој личној дисциплини. Можда је обим посла нереалан, ваш календар не оставља довољно времена за смислен рад или је послодавац развио неформално очекивање да запослени викендом надокнађују преоптерећену радну недељу.

Такви проблеми не могу се бесконачно решавати тако што ћете постати ефикаснији у жртвовању свог приватног времена. У једном тренутку, разговор о приоритетима, ресурсима или очекивањима може бити кориснији од још једне вечери проведене у одговарању на имејлове.

ШТА ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ АКО ЛАПТОП ОСТАНЕ ЗАТВОРЕН?

И даље ће бити прилика када рад недељом има смисла. Важан рок, неуобичајено захтевна недеља или професионална прилика до које вам је заиста стало могу оправдати то да део викенда проведете у припремама. Разлика је у томе што би то требало да буду свесне одлуке, а не нешто у шта ћете неприметно упасти зато што вам призор неодговореног имејла ствара нелагоду.

Претпостављам да би многим амбициозним професионалцима недеља увече била пријатнија када би престали да третирају понедељак ујутру као ванредну ситуацију коју треба спречити. Уобичајена радна недеља подразумеваће недовршене задатке, непредвиђене проблеме и тренутке када ћемо се осећати мање припремљено него што бисмо желели. То је део захтевног посла, а не доказ да викенд нисмо довољно продуктивно искористили.

Можда је најоткривајуће питање које себи можете поставити недељом увече: шта очекујете да ће се догодити ако оставите лаптоп затворен? Ако одговор подразумева стварну последицу, можда постоји добар разлог да радите. Али ако је једина последица то што ћете се у понедељак морати позабавити обавезама које вас чекају у понедељак, вреди размислити зашто вам то толико тешко пада.

Можда ћете открити да је посао све време могао да сачека. Оно што вам је било тешко да поднесете било је осећање да заједно с њим морате да чекате.

Извор: FORBES