Владе и међународне организације треба да улажу у услове који подржавају срећу кроз поштовање људских права и укључивање димензија благостања и животне средине у оквире политике, као што је 17 циљева одрживог развоја.

Ефикасност влада у одржавању мира и друштвеног поретка, као иу области опорезивања, правних институција и пружања јавних услуга, у снажној је корелацији са просечним задовољством животом.

Уједињене нације позивају сваку особу било ког узраста, као и сваку учионицу, посао и владу да се придруже прослави Међународног дана срец́е.

Генерална скупштина Уједињених нација је у својој резолуцији 66/281 од 12. јула 2012. године прогласила 20. март Међународним даном среће, препознајући важност среће и благостања као универзалних циљева и тежњи у животима људских бића широм света и важност њиховог препознавања у циљевима јавне политике.

Такође је препознала потребу за инклузивнијим, праведнијим и уравнотеженијим приступом економском расту који промовише одрживи развој, искорењивање сиромаштва, срећу и благостање свих народа.

Резолуцију је иницирао Бутан, земља која је од раних 1970-их признала вредност националне среће изнад националног дохотка и усвојила циљ бруто националне срец́е изнад бруто националног производа.

Србија се налази на 37. месту најсрећнијих земаља на свету, док су скандинавске земље - Финска, Данска и Шведска на врху листе, показала је најновија Светска листа најсрећнијих земаља (World Happiness Report), данас објављена. Србија је од 2021. до 2023. године ранграна на 37. месту у односу на 2013. када је била 69 места ниже - на 106 месту. Бугарска је, према том истраживању, напредовала за 63 места у односу на 2013. годину, док је у Авганистану највише смањено благостање, односно за 13 места у односу на 2013. годину и сада се налази на дну светске лествице, на 143. месту. На првом месту у свету по благостању и даље се налази Финска, а затим следе Данска, Исланд, Шведска, Израел, Холандија, Норвешка, Луксембург, Швајцарска и Аустралија. Глобално истраживање је такође показало да су млади људи у Северној Америци мање срећни од старијих генерација, пренео је Гардијан. Према истраживању, због смањења благостања млађих од 30 година, Сједињене Америчке Државе више нису међу 20 најсрећнијих нација. Након 12 година током којих се процењивало да су особе старости од 15 до 24 године срећније од старијих генерација у САД, тренд се изгледа променио у 2017. години. Према истраживању, у западној Европи влада исти тренд и процењује се да се може очекивати да током наредне две године млађе генерације буду мање срећне од старијих.

Извештај о срећи у свету, годишњи барометар благостања у 140 земаља, који координишу Центар за истраживање Универзитета Оксфорд, Галуп и Мрежа Уједињених нација за решења за одрживи развој (СДСН), показао је "забрињавајуће падове" у срећи младих, посебно у Северној Америци и западној Европи. Британци млађи од 30 година заузели су 32. место на листи, иза Молдавије и Салвадора који има једну од највећих стопа убистава на свету. Насупрот томе, Британци старији од 60 година ушли су у првих 20 најсрећнијих старијих генерација на свету. САД су укупно пале за осам места на 23. место, а када су у питању само млађи од 30 година, САД заузимају 62. место, иза Гватемале, Саудијске Арабије и Бугарске. Ако би се узели у обзир ставови само људи старијих од 60 година, САД би биле десета најсрећнија нација.

Извештај не открива узроке тих промена, али оне долазе усред све веће забринутости због утицаја друштвених медија, неједнакости прихода, стамбене кризе и страха од рата и климатских промена на срећу деце и младих.

Извештај о срећи у свету прати благостање помоћу сопствених процена испитаника о њиховим животима и позитивним и негативним емоцијама. Поново су Финска, Данска и Исланд биле три најсрећније земље.

Извор: Кућа добрих вести