Овогодишњи Чело фест свечано отвара Симфонијски оркестар РТС под управом диригента Александра Којића, уз милијенике београдске публике – виолинисту Романа Симовића и виолончелисту Драгана Ђорђевића, као и изузетног македонског пијанисту Дина Имерија, као солисте у Троструком концерту Лудвига ван Бетовена. На програму је и популарна Симфонија бр. 9 „Из Новог света“ Антонија Дворжака. Концерт се реализује у сарадњи са Музичком продукцијом РТС.

Захваљујући свом бриљантном виртуозитету и урођеној музикалности, те безграничној машти, виолиниста Роман Симовић наступа на свим континентима, свирајући на многим водећим светским сценама, укључујући Велику дворану Конзерваторијума „Чајковски“, Маријински театар у Санкт Петербургу, Велику оперу у Тел Авиву, дворане „Викторија” у Женеви, „Рудолфинум” у Прагу, „Барбикан” у Лондону, „Григ” у Бергену, „Рахманинов” у Москви, Центар уметности у Сеулу. Као солиста музicира са најугледнијим оркестрима попут Лондонског симфонијског оркестра и Оркестра Нове Шкотске у Канади, симфонијским оркестрима Маријинског театра и „Регио” у Торино, Академије St. Martin in the Fields, Камерног оркестра „Франц Лист” (Мађарска), Прашке филхармоније. Сарађује са водећим светским диригентима међу којима су Валериј Гергиев, Антонио Папано, Данијел Хардинг, Сер Сајмон Ретл, Ђанандреа Ноцеда, Кристијан Јарви, Тјери Фишер, Јиржи Белохлавек, Пабло Херас Касадо, Николај Знајдер и други. Чест је гост најзначајнијих музичких фестивала као што су Беле ноћи у Санкт Петербургу, Московска зима и Источни фестивал „Валериј Гергиев” у Москви, Сион и Вербије у Швајцарској, Берген у Норвешкој, или фестивали у Портогруару (Италија) и Гранади (Шпанија), сарађујући са реномираним уметницима Леонидасом Кавакосом, Људом Ванг, Готјеом Каписоном, Паблом Фернандезом, Табеом Цимерман, Мишом Мајским, Шломом Минком, Франсоа Лелеом, Итамаром Голаном, Симоном Трпческим, Жанин Јансен, Јулијаном Рахлином, Вадимом Рјепином, Јевгенијем Кисиным, Николајем Луганским, Антониом Менезесом и другима.

Ангажован је као гостујући професор на Краљевској музичкој академији у Лондону, а своје богато педагошко искуство преноси и полазницима мајсторских курсева у САД-у, Великој Британији, Јужној Кореји, Србији, Црној Гори, Израелу, Јапану, Италији, Шведској, Аустралији, као и на Фестивалу у Вербијеу. Од 2010. године делује као концертмајстор Лондонског симфонијског оркестра. Његова обимна дискографија укључује два најновија издања на етикети „LSO Live”: управо објављени албум са Лондонским симфонијским оркестром и Сер Сајмон Ретлом са снимцима Виолинског концерта оп. 24 Миклоша Роже и Другог концерта за виолину и оркестар Беле Бартока, као и солистички ЦД са свих шест соната за виолину соло Ежена Исaија. Свира на виолини Антонија Страдиварија из 1709. године, коју му је на коришћење дао Џонатан Маулдс.

Драган Ђорђевић једна је од најоригиналнијих уметничких личности у нашој земљи. Сарађивао је са уметницима као што су Јулијан Рахлин, Итамар Голан, Емил Табаков, Мануел Хернандез-Силва, Роман Симовић, Немања Радуловић, Максим Ризанов, Клеменс Шулд, Тан Дуњ, Денис Шаповалов, Ен Шао, Михаил Шербахов, Срболјуб Динић, Бојан Суђић, Алена Бајева, Минчо Минчев и други. Од многих наступа, издвајају се они на фестивалима City of London, BBC Proms, Festival Auvers - sur - Oise, George Enescu, Sion Valais, као и BEMUS, NOMUS, Охридско лето, KotorArt, Чело Фест, Раванелиус итд.

Дуги низ година био је соло челиста ансамбла Double Sens Немање Радуловића, са којима је наступао и снимао за Deutsche Grammophon и Warner Classics & Erato. Био је гостујући соло челиста Симфонијског оркестра Маријинског театра у Санкт Петербургу (на позив Валерија Гергиева). Као солиста и камерни музичар наступао је у Америци, Кини, Русији, Норвешкој, Белгији, Румунији, Монаку, Кореји, Аустрији, Немачкој, Великој Британији, Француској и многим другим земљама, а такође је сарађивао са бројним оркестрима широм Европе. Редован је професор на Факултету музичке уметности у Београду.

Дино Имери је познати македонски пијаниста и композитор млађе генерације, познат као „чаробњак за клавиром“ (OPS Magazine, Француска). Његово музicирање краси „рафинираност звука, беспрекорна техника, инструментална култура и изузетан квалитет интерпретације“ (Е. Дочева, Култура.bg). Наступао је у Лондону, Риму, Кану, Стразбуру, Љубљани, Загребу, Дубровнику, Београду, Софији и многим другим градовима, као и са еминентним оркестрима међу којима су Филхармонијски оркестар Стразбура, Софијска филхармонија и Београдска филхармонија. Међу угледним диригентима са којима је сарађивао истичу се Најден Тодоров, Емил Табаков, Јерухам Шаровски, Клеменс Шулд, Томас Херцог и многи други. Активан је као композитор уметничке музике, као и примењене музике за филм, телевизију и позориште. Тренутно је ванредни професор на Факултету музичке уметности Универзитета „Свети Ћирило и Методије“ у Скопљу.

Александар Којић спада у водећа диригентска имена млађе генерације. Након више од десет година проведених на месту диригента Опере Српског народног позоришта у Новом Саду, од јуна 2023. године налази се на месту сталног диригента Опере Народног позоришта у Београду. Поред оперског, активно негује и симфонијски репертоар и остварује сарадњу са бројним оркестарским ансамблима као што су Војвођански симфонијски оркестар, Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, Зрењанинска, Суботичка и Бањалучка филхармонија, Нишки симфонијски оркестар, Оркестар Чешки виртуози из Брна, Камерни оркестар Camerata academica, Државни оркестар из Брауншвага. Запажена су и његова извођења савремене музике: између осталог, у сарадњи са Симфонијским оркестром РТС, 2023. године обележио је сто година од рођења академика Василија Мокрањца, изводећи његову Прву симфонију и Лирску поему.

Извор: Кућа добрих вести