A+ A A-

ШЕСТА ГОДИШЊА КОНФЕРЕНЦИЈА СДА: Изазови и перспективе у управљању грађевинским отпадом у Србији

Оцените овај чланак
(3 гласова)

reciklazazazaddddd

Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу (СДА) oрганизује годишњу конференцију под називом „ГДЕ-КУДА-КАКО“, која ће се одржати 29. новембра 2024. године у хотелу „Мажестик“ у Београду, са почетком у 10 часова.

 

 

 

 

 

 

 

 

Теме конференције обухватају актуелне и будуће изазове у области рушења, деконтаминације и рециклирања. Ове године, фокус ће бити на новој законској регулативи, њеној примени у пракси, као и на савременим методама и стандардизацији у овим процесима. Разговараћемо о изазовима који се јављају приликом примене нових прописа, али и о едукацији свих актера у процесу.

 

 

 

 

 

 

 

Такође, посебан акценат биће стављен на смањење угљеничног отиска, као и на нове регулативе Европске уније које се односе на преглед објеката, израду планова и пројектовање рушења, складиштење материјала и производњу нових грађевинских производа. Биће представљени и нови материјали и технологије који ће у будућности обележити ову индустрију.

 

 

 

 

 

 

 

Конференција ће окупити представнике водећих домаћих компанија, као и експерте из научне заједнице који се баве овим питањима. Поред тога, конференцији ће присуствовати и стручњаци из ЕQАР-а, као и гости и предавачи из Аустрије, Француске, Шведске и Бугарске.

 

 

 

 

 

 

 

Током конференције, биће представљени и програми едукације и подршке које нудимо компанијама и локалним самоуправама у циљу боље припреме за предстојеће изазове, као што су преглед документације, припрема терена и постављање производних погона за нове материјале у грађевинарству.

 

 

 

 

 

 

 

Будући да је ова тема од изузетног значаја за будући развој ове индустрије, као и за ваше медијско праћење, позивамо вас да пошаљете имена представника вашег медија који ће присуствовати конференцији, како бисмо на време резервисали простор.

 

 

 

 

 

 

 

Интервју са Дејаном Бојовићем, председником Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу

 

 

 

 

 

 

 

Питања:

 

 

 

 

 

 

 

Донет је нови Правилник о грађевинском отпаду, који ступа на снагу у петак. Ако сте у могућности, молимо Вас да одговорите на неколико питања пре него што заврши дан.

 

 

 

 

 

 

 

1. Које су позитивне стране овог правилника?

 

 

 

 

 

 

 

Прво, морам да нагласим да је важно што је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (МГСИ) коначно реаговало у овој области, јер је управљање грађевинским отпадом одувек било у сенци других сектора. Грађевински сектор, који ствара отпад током извођења радова, сада мора озбиљније да се позабави питањем рециклажe и поновне употребе тих материјала. Једна од позитивних страна овог правилника јесте што ставља нагласак на енергетски ефикасне пројекте који користе рециклиране материјале, што је корак ка одрживој градњи.

 

 

 

 

 

 

 

Ипак, сматрамо да је потребно донети и нови Закон о изградњи и просторном планирању који би ову проблематику озбиљније обухватио, јер постојећи закон не препознаје рушење као важан процес, нити даје одговарајуће смернице за спровођење ових активности.

 

 

 

 

 

 

 

2. Да ли постоје одређени проблеми или недостаци у правилнику?

 

 

 

 

 

 

 

Да, постоје одређени проблеми. На пример, нејасно је како би инвеститори требало да се понашају када је у питању управљање грађевинским отпадом. Правилник предвиђа израду "Плана за управљање отпадом од рушења и грађења", али у пракси ће бити тешко за инвеститоре да утврде одакле да почну, јер не постоји јасно дефинисана одговорност за имплементацију овог плана. Takoђе, правилник није прецизан када је реч о лиценцираним оператерима и местима за складиштење отпада, јер такви оператери и капацитети тренутно не постоје на многим локацијама.

 

 

 

 

 

 

 

Осим тога, процес селекције и препознавања опасних материјала није довољно детаљан, па би било корисно да се унапреде процедуре, нарочито у случају када се ради о физичким лицима која нису стручна за ову врсту рада.

 

 

 

 

 

 

 

3. Како ће се снаћи физичка лица која су извођачи радова на свом објекту?

 

 

 

 

 

 

 

Физичка лица која предузимају радове на својим објектима ће се тешко снаћи, јер неће моћи једноставно да складиште отпад било где. Они ће бити обавезни да имају План за управљање отпадом, а отпад ће морати да се одвезе на специјализоване локације, које су дефинисане од стране локалних самоуправа. Такође, отпад мора бити селектован, јер у супротном неће бити прихваћен на депонијама. У пракси, то значи да физичко лице мора да ангажује стручну екипу за раздвајање и правилно руковање материјалима, што може бити скупо и захтевно.

 

 

 

 

 

 

 

4. Члан 10. није довољно јасан. Како ће инвеститори сазнати да ли имају оператера за грађевински отпад у њиховој близини?

 

 

 

 

 

 

 

То је велики проблем. Према правилнику, инвеститори морају да имају информације о томе где могу да депонују грађевински отпад, али то није довољно прецизирано. Наиме, тренутно не постоји довољно лиценцираних оператера и објеката који се баве рециклажом грађевинског отпада, а једина два места која задовољавају критеријуме су у Београду (Винча) и у Чајетини. Такође, одређивање места за складиштење отпада зависи од локалних самоуправа, што доводи до неједнолике примене овог правилника.

 

 

 

 

 

 

 

5. Како би требало да изгледа едукација и обука у овој области?

 

 

 

 

 

 

 

Едукација и обука су кључни за спровођење правилника. Наша асоцијација већ организује обуке за стручњаке у области рециклирања отпада од рушења и грађења, јер тренутно не постоји адекватан кадар у овој индустрији. Такође, важно је да се едукују како би се препознали и уклонили опасни материјали, као што је азбест, те да се развијају стандарди за селектовање и транспорт тих материјала. Без ових обука, биће готово немогуће спровести правилник на прави начин.

 

 

 

 

 

 

 

6. Ко је одговоран за праћење и имплементацију овог правилника?

 

 

 

 

 

 

 

Закон о управљању отпадом од рушења и грађења јасно захтева да извођачи радова буду стручни за руковање отпадом, али тренутно не постоји лиценцирани оператер на терену који би могао да води евиденцију о сваком материјалу. Наша асоцијација ради на успостављању система који би обухватио све фазе процеса, од селекције материјала до његовог транспорта на адекватне локације за рециклажу, а све то уз одговорност сертификованих фирми које морају имати стручну екипу. Самим тим, надзор и одговорност морају да леже на квалификованим лицима која ће обезбедити да све буде у складу са законом.

 

 

 

 

 

 

 

Како је истакао, Бојовић вај правилник је корак напред у регулисању грађевинског отпада, али постоје многе нејасноће и изазови у његовој имплементацији. У Србији тренутно недостају лиценцирани оператери и одговарајућа места за складиштење отпада, што представља озбиљан проблем. Наша асоцијација је посвећена обукама и едукацији, те се надамо да ће се успоставити систем који ће омогућити ефикасно управљање овим процесима у будућности.

 


Последњи пут измењено четвртак, 28 новембар 2024 22:48

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани