Кућа Добрих Вести

Login

Председник Си: "17 плус 1 би могли да учине више од 18"

Оцените овај чланак
(1 Глас)

chinajedanНаставак четвртог дела:

Руководиоци НР Кине, на челу са председником Си Ђинпингом истичу да би прошломесечни онлајн самит механизма „17'1“ требало да буде нови почетак који би донео још више плодова сарадњи са ЗЦИЕ и пријатељским односима са ЕУ.

 

Кина се нада сарадњи са ЗЦИЕ у складу са интересима ЕУ. При томе ЗЦИЕ, између осталог, имају географски значај за тежње Пекинга да повећа повезаност са Европом.

 

Но, неки скептици у европским земљама постављају питање да ли НР Кина покушава сарадњом са ЗЦИЕ да подстакне поделе на континенту. У Пекингу се истиче како неки критичари неосновано нагађају да механизам сарадње “17 + 1” подрива јединство ЕУ. Један амерички стратешки институт је мишљења да НР Кина користи тај механизам сарадње ради експлоатисања билатералних споразума са европским државама.

 

У Пекингу инсистрирају да је подршка интеграцији Европе доследна политика НР Кине. Легитимни захтеви за развој оних ЗЦИЕ који раде са Кином, опет, треба да буду поштовани. У ствари, други региони Европе, такође, могу да имају користи од све развијенијих ЗЦИЕ.

 

                                                  china2                           

 

„17 + 1” доприноси јачању сарадње међу европским земљама

 

У свету који се бори са флотом огромних изазова, стално растућа сарадња Кине и ЗЦИЕ, такође, има глобални значај. Заједничким радом и са другим субјектима међународне заједнице, Кина и ЗЦИЕ могу заједно да се боре против пандемије, промовишу слободну и отворену трговину и подрже мултилатерализам. Будући да је у међународној заједници последњих година унилатерализам доведен у питање, сарадња Кине и ЗЦИЕ не само да је помогла у промовисању тимског рада партнера укључених у узајамни механизам, већ и јачању сарадње међу европским земљама, сматрају поједини експерти из региона.

 

У Пекингу, пак, указују да сарадња Кине и ЗЦИЕ проистиче из заједничких интереса партнера. Наводе како је сарадња у формату „17+1“ увек била отворена и транспарентна, доприносећи развоју ЗЦИЕ, као и процесу удруживања у Европи.

Кооперација између НР Кине и ЗЦИЕ ни на који начин нема за циљ да почне све испочетка, а камоли да подели Европу. ЕУ и друге заинтересоване стране позване су да прате сваку конференцију између НР Кине и ЗЦИЕ, а консензус постигнут у оквиру механизма сарадње је отворен и користан за све стране. Ово партнерство је корисно допуњавање кооперације НР Кине са ЕУ.

 

Досадашња сарадња Кине и ЗЦИЕ је подржала развој свих укључених страна и бољи живот људи. Уз заједничку посвећеност и напоре, две стране ће остварити солиднији, суштински и трајнији напредак, па тако дати пример практичне транс-регионалне кооперације у међународној заједници, сматрају у Пекингу.

                                                chine3

 

Чињенице оповргавају скептицизам и критике на рачун сарадње НР Кине и ЗЦИЕ

 

Пекиншки медији преносе мишљење појединих зналаца из Европе да скептицизам и критике на рачун сарадње НР Кине И ЗЦИЕ нису засноване на чињеницама и да ту кооперацију треба посматрати позитивно. Ти експерти указују да на земље ЕУ које учествују у формату “17 + 1”одлази тек око 10 процената кинеских инвестиција у Европи.

 

Већина кинеских инвестиција у Европи је усмерена ка западу континента, у земље попут Немачке, Француске, Италије, Велике Британије која је донедавно била чланица ЕУ. У Немачку се протеклих година слила половина свих кинеских улагања у Европи. Отуда се не треба плашити квантитативних биланса у размени између НР Кине и ЗЦИЕ, поручују ти стручњаци.

 

Даље, земље ЕУ које учествују у овом формату разумеју потребу да буду поштовани европски технички стандарди. На пример, уколико је инфраструктура изграђена са кинеским улагањима, она мора да буде у складу са европским стандардима за градњу железнице и мостова. Тако јединство Уније ни на који начин није компромитовано.

 

Коначно, савремена НР Кина је водећа глобална сила у инжењерству и инфраструктури. Отуда би било веома кратковидо не сарађивати са Кином на изградњи инфраструктуре, порука је експерата.

                                                     chinecetirir

 

НР Кина поштује правила ЕУ

 

Како је изнео државни саветник и министар иностраних послова Ванг Ји, сарадња НР Кине и ЗЦИЕ важан је део односа Пекинга са ЕУ, јер регион представља мост између Азије и Европе. Истовремено, све стране су спремне да још више ојачају свеобухватно стратешко партнерство између НР Кине и ЕУ, истакао је Ванг.

 

Кинески вицепремијер Ћин Ганг је, пак, указао да је Пекинг посвећен “отворености и инклузивности и нећемо формирати 'ексклузивне групе'. Поштујемо међународно призната правила као и стандарде ЕУ", рекао је Ћин.

 

Високи званичник је указао је да је сарадња Кине и ЗЦИЕ продубила кинеско-европску сарадњу и већ је постала важан део укупног развоја кинеско-европских односа. Кина поздравља активно учешће других земаља и међународних организација у остваривању победничких исхода, рекао је Ћин.

 

Опет, Ванг стављајући деловање механизма “17+1” у шири оквир веза НР Кине И ЕУ, истиче како су за две стране “сарадња, мултилатерализам и дијалог били најважнији елементи континуираног развоја односа.” "Постоји конкуренција између Кине и Европе, али сарадња је далеко већа од конкуренције. Кина и Европа имају разлике, али консензус далеко превазилази разлике", истакао је шеф дипломатије позивајући на дубљу сарадњу два партнера.  

 

                                                        CHINA5

 

НР Кина је постала највећи трговински партнер ЕУ

 

О дубини и свеобухватности сарадње две стране довољно говори чињеница да је НР Кина у 2020. први пут постала највећи трговински партнер ЕУ. Унија сада други трговински партнер Кине и трећи по величини извор инвестиција у тој земљи.

 

Евростат, статистичка служба ЕУ, је саопштила да је НР Кина током 2020. била највећи трговински партнер регионалног блока 27 држава, надмашујући Сједињене Америчке Државе. Трговинска размена Кине и ЕУ достигла је 586 милијарди евра (711 милијарди долара), у поређењу са 555 милијарди евра између САД и ЕУ.

 

Прошле године су, упркос пандемији, и увоз и извоз између Кине и блока, повећани. Европски увоз из Кине порастао је за 5,6 процената на више од 383,5 милијарди евра, а извоз за 2,2 процента на преко 202,5 милијарди евра.

 

Са једне стране, опоравак привреде у Кини у другом кварталу 2020. створио је стабилну потражњу за европским производима, посебно аутомобилима и луксузној роби. Са друге, продужени карантин у Европи створио је огромну потражњу за електроником, забавом и изузетно великим количинама роба из здравственог сектора од којих су многе произведене у Кини.

 

                                                          CHINA6

Ови резултати говоре о великом опоравку и значају односа Кине и ЕУ. Суочени са кризама и изазовима, односи Кине и Европе показали су отпорност и виталност, шаљући позитивну поруку свету, прокоментарисао је министар Ванг.

 

Опет , трговина ЕУ са САД значајно је опала у 2020. Увоз је умањен за 13,2 посто и 8,2 посто у извозу. Уопште, Конференција Уједињених нација о трговини и развоју (УНКТАД) је навела да је глобална трговина у прошле године опала за око девет процената у односу на 2019.

 

Кина је била једина велика економија на свету која је у 2020. забележила раст укупног друштвеног производа (БДП). Тај раст је изнео 2,3 посто, док је глобална економија, према Међународном монетарном фонду (ММФ) претрпела пад од око 3,5 посто, а у земљама еврозоне за 7,5 одсто.

 

                                                          china7

 

Два важна споразума у 2020. између НР Кине и ЕУ

 

НР Кина и ЕУ су, такође у септембру 2020. потписали значајан споразум о међусобној заштити географских индикација. Споразумом се квалитетним пољопривредним произвођачима пружају веће могућности да уђу на узајамна тржишта.

 

Две стране су 30. децембра прошле године окончале и преговоре о Свеобухватном инвестиционом споразуму (CAI) после 35 рунди билатералних разговора током седам година. CAI се сматра прекретницом у развоју односа Кине и ЕУ пошто треба да обезбеди већи приступ тржишту, виши ниво пословног окружења, снажније институционалне гаранције и светлије изгледе за сарадњу у погледу међусобних улагања.

 

CAI Још увек треба да буде званично потписан и ратификован. Неки чланови Европског парламента изнели су примедбе на делове споразума. Међутим , то није зауставило званичнике и стручњаке са обе стране да укажу на области обећавајуће за будућу трговину.

 

Министар Ванг је нагласио да два поменута споразума служе заједничким потребама НР Кине и ЕУ. Посебно је истакао значај CAI у заједничком раду на хватању у коштац са климатским променама и дубљој сарадњи на вакцинама. Споразум ће отворити много шира тржишта и у Европи и у Кини инвеститорима обеју страна, оценио је Фанг Сингхаи, потпредседник Регулаторне комисије за хартије од вредности НР Кине.

 

                china8

 

 

(Наставља се)

 

Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ


Последњи пут измењено петак, 26 март 2021 13:21
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија