Град Београд je расписао конкурс за подстицаје у пољопривреди у вредности од 193.510.000 динара.

У организацији Новосадског сајма, а уз подршку компаније Color Media Communications у понедељак 18. маја са почетком у 11 сати одржаће се онлајн конференција "Пољопривреда после пандемије".

Право на фискалне олакшице и бесповратну директну новчану помоћ државе у износу минималца за исплату зарада током три месеца, поред привредних друштава, имају и српски ратари, сточари, повртари и воћари.

Електронска пијаца Србије на којој грађани могу да купе воће, поврће, месо, сиреве, млеко, јаја, мед И друге традиционалне прехрамбене производе и да им робу испоруче произвођачи или курирске службе, почела је да ради тачно у подне.

Канцеларија за младе општине Ивањица учествује у пројекту "Пољопривреда је спремна за иновације" који спроводи Омладински клуб Нови Пазар у партнерству са Удружењем младих агронома.

Производња лешника, руколе, кукуруза и шећерне репе доносе највећу зараду произвођачима, резултати су студије "Где је профит у пољопривреди?".

Израчунали су трошкове и могућу зараду за 38 најважнијих биљних култура. Колико су теорија и пракса блиске и постоји ли златна формула за сигуран профит?

Мала и средња газдинства могу солидно да зараде, али само ако о пласману робе размишљају пре него што је произведу.

Стручњаци кажу да пољопривредници морају да одустану од обрасца "тако је радио мој деда", да редовно прате откупне цене и од њих одузимају трошкове механизације, радне снаге, обраде земљишта, репроматеријала.

"Најрентабинија је производња поврћа и воћа. Пластеничка производња захтева у почетку улагања од 12.000 до 15.000 евра, међутим при добрим агротехничким мерама може да се исплати за годину дана", каже Јелена Дробњак, једна од аутора студије "Где је профит у пољопривреди", пише Курир.

На једном хектару руколе може да се заради чак три милиона и триста хиљада динара. Ипак, пољопривредници треба да имају у виду да тржиште још није развијено, да се рукола продаје добро, али само у богатијим градским срединама.

Следе пашканат, зелена салата, першун, ендивија од којих може да се приходује око милион и сто хиљада динара. Они који уложе новац у пластеник од двеста квадратних метара од парадајза могу да зараде у просеку 333.000 динара. На краставцу 135.000 динара, на паприци упола мање.

"Што се тиче воћа, на првом месту су наравно орах и лешник из разлога што је велика тржишна тражња, нема га довољно, увозимо га. Најмања су улагања, а највећа је добит", каже Јелена Дробњак.

Министар Бранислав Недимовић саветује пољопривредницима да засаде вишње и лешник.

"На светском тржишту свега пет посто има лешника у односу колике су потребе данас. Што се тиче других врста, ова 2020. биће добра за сунцокрет. Министарство ће ове године први пут изаћи са анализом цена, што ће бити у наредним данима", рекао је Недимовић.

Ко има времена да чека неколико година до пуног рода, са једног хектара под орахом може да заради око милион и милион и 80 хиљада динара, од лешника око 700 хиљада динара. Следи малина са зарадом од око пола милиона динара.

Познаваоци кажу да ће откупна цена црвеног злата ове године бити рекордно висока.

Да ли из реалне рачунице утемељене у пракси или можда из жеље да избегну урок, тек, калкулација пољопривредника није толико оптимистична.

Холандија је други по реду највећи извозник пољопривредних производа на свету, а тајна њиховог успеха између осталог лежи и у употреби архитектонских иновација.

Козарство је последњих година у Србији постало веома исплатив бизнис. Тржиште је захтевно, али они који су одлучили да се баве овом граном сточарства, сматрају да је то посао на дуге стазе јер је потребно доста времена да се развије.

Kонференција под називом „Будућност хране” на којој ће бити говора о тренутном стању и перспективи домаћег AgTech екосистема, иновацијама које се дешавају у овој области, домаћим стартапима који развијају технолошке производе за пољопривреду, биће одржана сутра у београдском Стартит центру (Савска 5).

Воћарство је кроз историју играло важну улогу, а данас се поново враћа и заузима место које заслужује. Поједине воћне културе, као боровница и орах су тренутно најисплативије за узгој, а код неких воћних врста постоје проблеми који могу да се реше савременом технологијом и удруживањем.