Један релативно нови тренд у туризму – staycation, изворно настао у Америци 2008. године, у време економске кризе која је, попут вируса Ковид-19, погодила готово читав свет, показала се данас веома примењивом у хотелској индустрији.

Овогодишња туристичка сезона, буде ли је уопште, осим по пандемији корона вируса биће упамћена и по несвакидашњој борби за туристе. Док све више европских влада објављује планове за релаксирање мера против ширења заразе, туристички бизнис покреће кризне кампање, усмерене на домаће госте, уз посебне државне и приватне иницијативе за привлачење страних туриста.

Буџетом за 2020. годину предвиђена је изградња затвореног базена у Горњем Милановцу, а у плану и изградња отвореног базена на Руднику, као и визиторског центра. Како за еКапију наводе из општинске управе за базен је завршена пројектна документација, а очекује се да ће, уз помоћ привредника, изградња почети у 2020. години.

Села у рудничко-таковском крају све више привлаче туристе, који желе да уживају у сеоској идили, у амбијенту шума, цветних ливада и воћњака.

  Златибор као туристичка дестинација годишње привуче око 300.000 гостију који остваре преко милион ноћења.

Ако се добро припремите и распитате, можете да креирате свој аранжман уз ниже трошкове. Многи туристи верују да сами могу да пронађу јефтинију собу него што нуде агенције, а то је тачно само ако добро познају правила којима се руководи хотелска индустрија.

Кладово је у последње време први избор за многе туристе, пре свега због близине Дунава, али и бројних знаменитости и занимљиве историје, те су у јеку сезоне попуњени сви смештајни капацитети, а од недавно је уведена и међународна бродска линија између две државе, Србије и Румуније, једина у нашој земљи.

Најбољи ресторани на путовањима најчешће су они за које морамо да се помучимо да бисмо их пронашли, било претражујући интернет или претрагом на лицу места. Преносимо вам седам савета које треба уважити ако желите као туриста да уживате у јелима локалне кухиње по пристојним ценама.

Кајак на Увцу

Еко туризам релативно је модеран концепт путовања. Наиме, он се први пут помиње 1960. године са нагласком на односу између туристе, окружења и културе. Постао је популаран осамдесетих година, када су у туристичке понуде уврштене и ове туре. Од експедиција у Африку, које су се организовале још почетком 20. века, до посете Националном парку Yеllowstone, овај вид туризма прешао је дуг пут, и када је реч о дестинацијама, али и цени. Једно је остало исто - жеља за спознавањем нечег новог.

“Концепт еко туризма базиран је на учењу. Главни мотив еко туризма и овог типа туриста јесте ново сазнање о окружењу и екосистему. Главне карактеристике еко туризма су минималан негативни утицај на животну средину, максимално задовољство за туристу и максимална добит за локалну заједницу”, каже за еКапију Иван Вуковић из Туристичке организације Србије (ТОС).

Додаје да је посебно важно имати интеракцију са локалном заједницом и унајмљивати локалне водиче, јер само тако ће сви имати користи од такве сарадње: “Туристи ће имати прилике да се упознају са окружењем, које ће им представити неко ко је ту одрастао. Сама заједница ће поред продаја сувенира и презентација имати и осећај поноса и потврду вредности свог културно историјског наслеђа“.

Са њим се слаже и водич Павле Павловић, који каже да је еко туризам део одрживог туризма. Сматра да наша земља има потенцијал за овакав вид понуде:

“ Као земља која нема море, Србија мора да се бави еко туризмом, који ће бити у врху приоритета за развој. Држава се не бави овим на прави начин, него се ова тема примењује на локалу. У потенцијале Србије убраја се велики број заштићених природних еко система: пет националних паркова, 18 споменика природе, 20 предела изузетних одлика, 69 резервата природе. Ту је и богато културно наслеђе, како материјално тако и нематеријално, које се огледа у бројним обичајима, причама и легендама. Аутентична јела, припремљена на традиционалан начин, чине добру основу за понуду ове врсте туризма“, наводи Вуковић.

Засавица

Шта у Србији можете да видите и да радите, када је реч о еко туризму? Крстарење на Царској и Обедској бари, обилазак Засавице, сплаварење Увцем и посматрање белих супова, посматрање медведа на Тари, кајак на Дрини, веслање у биосфери Бачко подунавље, пешачење на Дивчибарама.

“Неоспорно је да Србија има очувану животну средину и да се на целој територији могу пронаћи задивљујући примери трагова које је природа остављала да их ми откривамо”, каже Вуковић.

Концепт еко туризма постаје све популарнији и препознат као потреба да се човек одвоји, бар на неко време, од свакодневног стреса и да се врати мануелном раду и учењу у природном окружењу. Према истраживању понашања домаћих и страних туриста које је Туристичка организација Србије спровела током 2015. и 2016. године, 52% домаћих туриста као мотив за путовање по Србији навело је природу, а 8% спортке активности. Код иностраних гостију културно историјско наслеђе као мотив за посету Србији чини 62% , док природа чини 43%.

Да се еко и сеоски туризам развијају потврђује Бошко Козарски (36) из Београда. Како каже, Србија је његов избор због веома занимљиве историје, комбиноване са невероватним природним богатствима.

“Мој избор је сваки кутак Србије, а из личних разлога најмање два пута годишње у својству туристе обиђем Златибор. Заобилазим центар, одлазим у Доброселице и Љубиш. Друга дестинација којој се радо враћам је Чегар, односно Доњи Матејевац и каменички Вис. Идеална комбинација етно, еко и историјског туризма”, препоручује Козарски.

Када је реч о страним туристима, Дарко Гавриловић из агенције Талас травел каже да је је њихов ниво свести о екологији, као и одговорност према приоди, још увек далеко испред нашег.

“Несхватљиво им је када виде кесе или пластичне флаше поред пута, или још горе у реци или потоку. Тај несхватљив порив одређеног броја наших суграђана појефтињује Србију као дестинацију и шаље веома негативну слику о нама. Наравно, у чистим местима и оазама одужевљене је неизоставно, посебно оних гостију који долазе из медитеранских земаља или из места која не обилују зеленилом, планинама, рекама. Недавно смо имали госте из УАЕ, који су изашли на највећи пљусак без кишобрана и уживали, јер су по први пут доживели да природна киша пада на њих”, открива саговорник.

Извор: Е-капија

Летњи двор династије Обреновић на Плавинцу, крај Смедерева, отвориће ускоро своја врата туристима. Туристички посленици у петој сезони организованих посета двору српске династије, очекују рекордну посету.