Председник Међународног олимпијског комитета Белгијанац Баје Латур састао се са канцеларом Немачке Адолфом Хитлером. До састанка председника МОК-а Латура и Хитлера дошло је након доношења тзв. Расног закона по којем се Јеврејима одузима немачко држављанство и забрањују бракови између Немаца и Јеврејки. Због овог закона у свету је дошло до распламсавања покрета за бојкот Олимпијских игара у Берлину. Овом покрету прикључила се фудбалска репрезентација Краљевине Југославије, чији чланови нису хтели да наступе на Играма које су организовали нацисти. У директном разговору првог човека МОК-а и Хитлера дошло се до закључка да нема сметњи да се одрже олимпијске игре у главном граду Немачке.

Усвојен је пројекат царског руског поданика В. Н. Војејкова под називом ,,Упутство за обуку војника у гимнастици”. Тим документом у царску армију Русије уведена је обавезна спортска обука војника у гимнастици и мачевању. То је, истовремено, био први  ,,законски оквир у руском спорту уопште” из кога су касније проистекле и друге важне одлуке за историју развоја спорта у Русији.

Фудбалери Црвене звезде први пут у својој историји и учешћа у међународним такмичењима игралу су пред празним трибинама, јер су били кажњени од УЕФЕ. Био је то сусрет против швајцарског Базела, који је изгубила са 2-1. Звезда је морала да игра без присуства публике, јер је на претходној утакмици против хрватског Интера из Запрешића њихов тренер Срећко Богдан погођен мобилним телефоном у главу.