У Монтевидеу је рођен један од највећих фудбалера света између два светска рата, Уругвајац Хосе Леандро Андраде. Умро је 5. октобра 1957. године. Био је први црни фудбалер који је заблистао у светском фудбалу. Андраде је обележио време у коме је играо. Са репрезентацијом Уругваја освојио је два олимпијска злата (1924. и 1928. године), а предводио је селекцију Уругваја која је тријумфовала на првом Светском првенству у Монтевидеу. Био је прототип модерног фудбалера.

Природа је била веома издашна према овом човеку. Поред фудбала био је страствени љубитељ музике, која је, писала је ондашња штампа, била присутна у његовој игри. Био је страствени играч карневалског плеса, а предводио је и фолклорну групу под називом "Сиромашни црнци са Кубе". Андраде је рођен у јужној луци Монтевидеа, а почетну славу је стекао играјући за Пењарол. Касније је, међутим, променио више клубова. За репрезентацију Уругваја одиграо је 43 меча. Умро је у беди и сиромаштву у родном Монтевидеу у 56. години.

У Београду се родио др Владан Ðорђевић,  оснивач Првог београдског друштва за гимнастику и борење. Јануара месеца 1869. године Ðорђевић је у Бечу стекао диплому доктора медицине. У том граду остао је још две године да би код чувеног др Билрота специјализирао медецинске науке. Тамо се и упознао са почецима модерног развоја спорта.

По повратку у домовину др Ðорђевић се пуно ангажовао на ширењу спорта, а посебно је велики допринос дао формирању и раду Првог Београдског друштва за гимнастику и борење. На челу тог Друштва био је десет година. Када је разочаран напустио ту функцију, Друштво се касније поделило на друштво "Душан Силни" и "Соко".

ЂАЛА - Нису Ђалинци одустајали од фудбала ни у ратно време. Толика је била њихова страст према том спорту. Мада је из села, у немачке логоре, очило много мушких глава, у месту је остало још довољно младића којису продужили да играју фудбал. Јер, одистински речено, да није било заробљених Ђалинаца, село не би ни зналода по Европи бесни рат. Зашто онда да не играју фудбал.