Након две године заједничких напора општина Чајетина, Нова Варош и Прибој су на иницијативу Министарства културе, одлуком Владе Републике Србије, постале домаћини НАЦИОНАЛНОГ ФЕСТИВАЛА ФИЛМА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ – НАФФИТ чије ће се прво такмичарско издање одржати од 3. до 7. септембра на Златибору.

Државна компанија која стоји иза пројекта основана је са почетним капиталом од пет милиона евра, а влада планира да отвори до 1.500 продавница широм Бугарске.

Немачки пензионери добиће од 1. јула повећање примања за 3,74 одсто. Влада је усвојила уредбу коју је предложио вршилац дужности министра рада Хубертус Хајл (Heil).

Извршни одбор НАЛЕД-а организује на 14. годишњу конференцију о економским реформама у Србији поводом представљања новог издања публикације "Сива књига".

Одлука и Уредба о додели новчане помоћи за куповину прве некретнине по основу рођњеа детета, донете на данашсној седници Владе Републике Србије, ступиће на снагу објавом у Службеном гласнику, сутра 18. фебруара 2022. године и биће доступна јавности од тренутка објаве, између осталог и на сајту Министарства за бригу о породици и демографију.

На Тргу републике у Београду данас је отворен караван дигиталних вештина, писмености и безбедности ”Дигитална експедиција”.

Влада Холандије најавила је да ће издвојити 58,5 милиона евра помоћи за младе који су све више усамљени због кризе изазване пандемијом корона вируса.

Алијанса против дискриминације Рома упутила је писмо председници Владе Ани Брнабић и позвала Владу да ревидира Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године, одреди јасну одговорност за управљање Стратегијом и праћење спровођења Стратегије, усвоји Акциони план за њено спровођење, као и да у складу са Оквиром Европске уније за националне стратегије интеграције Рома до 2020. у приоритете стави борбу против дискриминације и антиромизма.

Привредне коморе свих шест западнобалканских економија, чланице Коморског инвестиционог форума, данас су, у заједничком писму премијерима, позвале владе Западног Балкана да, у условима пооштрених епидемиолошких мера због корона вируса, постигну заједнички споразум којим ће, по угледу на “зелене коридоре” за робу, успоставити “зелене линије” за неометано кретање привредника и њихових радника који због послова морају да путују и бораве у другим земљама региона.

“Циљ нам је да олакшамо међусобно пословање наших компанија, смањимо им трошкове и омогућимо да и током пандемије, на време неометано реализују своје пословне активности у региону и испуне уговорене обавезе, због којих не само власници и менаџери већ и запослени у у њиховим компанијама морају да путују и привремено бораве у другим земљама региона”, каже Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије и Коморског инвестиционог форума Западног Балкана.

Због тога су председници привредних комора, чланица заједничке регионалне коморе, у име око 350.000 компанија које заступају, предложили владама да заједничким споразумом и пратећим протоколима утврде уједначена и поједностављења правила и процедуре, важеће у целом региону, које ће регулисати сва питања везана за путовање преко граница и боравак привредника и њихових радника, инжењера и других запослених, које, због обављања послова, компаније упућују у остале земље Западног Балкана.

То, напомиње Чадеж, није позив да се привредници и њихове запослени изузму, да не поштују заштитне мере за спречавање уношења и ширења коронавируса које су европске па и земље региона увеле и које ће са поогоршањем ситуације вероватно пооштравати, већ да се нађе начин да кроз то пролазе лакше и брже.

“Привреди је у интересу да се епидемиолошка ситуација не погорша, већ да се смири, да се не понови карантин с пролећа. Као што је свима јасно да и током здравствене кризе привреда мора да функционише. Отуда и наш позив, да се и у овим условима, обезбеди неометано пословање, прописивањем уједначених и предвидивих правила и поједностављених и убрзаних процедура, како би се отклонили проблеми са којима се сада компаније суочавају и омогућило њиховим људима када то потребе посла налажу, да лакше пређу границе, по доласку у другу земљу што пре обаве послове због кога су отпутовали и врате се назад”, објашњава Чадеж.

Компаније из свих западнобалканских економија региона, подсећа председник КИФ-а, свакодневно сарађују, имају своје или заједничке фирме, улагања и послове, основале су представништва или канцеларије у другим деловима региона у којима су уговориле послове, изводе радове, реализују пројекте, спроводе редовно одржавање већ изграђених објеката…

То повремено, на одређено време, захтева одлазак или боравак у другој земљи не само власника и менаџера компанија, већ и запослених – од производних и грађевинских радника, монтера, пројектаната, инжењера, оних који раде на одржавању објеката и опреме, све до административних службеника, рецимо из правног или финансијског сектора, матичне компаније. “Мере које су тренутно на снази у свим земљама Западног Балкана ограничавају, из разумљивих разлога, слободно кретање држављана других земаља Западног Балкана преко националних граница, али и отежавају и поскупљују пословање, онемогућавају ефикасну организацију пословних активности на начин на који то потребе посла захтевају и чак доводе у питање реализацију уговорених обавеза“, упозорава Чадеж.

Уз то, каже, ограничења и формални захтеви се мењају готово свакодневно што додатно отежава ситуацију и ионако неизвесно пословање, чини још неизвеснијим.

Потребу да се пропишу посебна правила и процедура за привреду, јединствена у целом региону, који би, уз поштовање епидемиолошких мера, олакшале пословање и убрзале кретање привредника и њихових радника, Чадеж илустрије конкретним примерима из праксе: “Ако компанија, рецимо из Србије, пошаље радника у Црну Гору или Албанију и обратно, или из Македоније у БИХ да у другој држави обави неки посао од дан - два и ако он прво мора у десетодневни или двонедељни карантин, то озбиљно ограничава пословање и ствара додатне трошкове привредницима. Да не говорим о ургентним ситуацијама у којима фирма из једне земље у другој мора хитно да отклони неки квар на постројењу, због којег је обустављена производња и који можда угрожава и безбедност људи или да у уговореним роковима монтира опрему од које зависи завршетак неког инвестиционог пројекта или испорука уговорених количина робе партнерима на трећим тржиштима”.    

Извор: Кућа добрих вести/ПКС

На позив Фонда солидарности културних радника и радница Србије за доделу помоћи егзистенцијално угроженим колегиницама и колегама услед кризе изазване пандемијом КОВИД-19 јавило 1.668 уметника и уметница, самосталних стручњака у области културе и других културних радника и радница, што је отприлике три пута више него што смо очекивали.