Као и претходних година, Српско–јеврејско певачко друштво приређује традиционални концерт „Есперанса – Хофенунг – Нада“, који позива на мир и заједништво. Овогодишњи концерт организује се поводом Дана европске културне баштине, који истовремено обележавају и српска и јеврејска заједница.

У издању београдске издавачке куће Нуволи у јуну би требало да изађе српско издање нове књиге папе Фрање, који је преминуо на Ускршњи понедељак у 88. години у својој ватиканској резиденцији.

Васкрс 2025.

Ове године све хришћанске заједнице славе Васкрс истог датума. Последњи пут то се догодило пре 24 године, тачније 2001. С правом се питају верници: зашто је то тако да се сваке године помера датум прославе најважније светковине наше вере? Зашто се хришћанске заједнице не знају договорити око јединственог датума за тако велику светковину?

Пуно се разлога може наћи за тумачење овог стања ствари, зашто се не слави заједно овај дан, или зашто се не слави Васкрс истог датума сваке године, а напосе како то да се датуми код источних хришћана и западних хришћана пуно пута не подударају. Већина ових разлога су данас за нас неразумљива образложења, која – руку на срце – хвала Богу, не утичу на садржај верске истине, на срж ове светковине.

Као што сам већ напоменуо, ове године сви хришћани светкују Васкрс истог датума што је од суштинског значаја, а посебно стога што управо ове, 2025. године, славимо 1700. годишњицу Никејског сабора, првог екуменског или васељенског сабора хришћанске Цркве, чије одлуке и дан-данас представљају темељ скоро свих хришћанских заједница. Тај сабор је, поред осталог, донео одлуку о јединственом датуму слављења Васкрса, али током историје дошло је до разилажења између западног и источног рачунања времена у црквеним круговима, а кроз векове овај јаз је продубљен још неким људским полу-истинама.

Заједничка прослава би била могућа кад бисмо се договорили око једног, јединственог датума, који би се понављао сваке године, истог дана у календару. Свети Отац Фрања је – следећи предлоге Папе Павла VI, Јована Павла II, Бенедикта XVI – пуно пута наглашавао да је Католичка Црква спремна прихватити сваки заједнички датум за прославу Васкрса, јер важност ове светковине није у датуму, него у њеном садржају.

Код апостола Јована налазимо текст: „И увече тога истог дана, првог у недељи, док су ученици у страху од Јевреја били затворили врата, дође Исус, стане у средину и рече им: ‘Мир вама!’ То рекaвши, показа им своје руке и бок. И обрадоваше се ученици видевши Господа.“ Овај текст нам јасно говори да је васкрсење Исуса Христа тако велик догађај, тајновит свакако, да га не може ограничити време нити простор. Васкрсење, једанпут реализовано, остаје заувек с нама. Не спутава га неки конкретан датум, јер датум прославе је важан само за нас, људе, да се побожно сетимо чудесних дела Бога нашега, да утонимо лично у дубину ове велике тајне. Без сећања и славља Васкрса ми бисмо били само обична интересна група, невладина организација, светска корпорација.

Једанпут Васкрс, увек Васкрс. Васкрс је од тада стварност присутна свугде где се људи воле и практикују љубав једни према другима. Васкрс је тамо где се и у тами греха и слабости јавља трачак наде, оптимизма и снаге за промене. Васкрс је видљив у напорима сваког друштва да створи услове праведног саживота где ће се поштовати достојанство сваке особе, темељна права сваког човека, што све извире из чињенице да је Исус Христос умро и васкрсао за сваког човека и цели створени универзум.

Католичка Црква од вековима налаже да: „Борба за правду и суделовање у преображају света у потпуности нам се указују као саставни део проповедања Јеванђеља, тј. послања Цркве за откуп човечанства и његово ослобођење од сваке потлачености.“ (III. Синодa бискупа, Министријално свештенство. Правда у свету, Хришћанска садашњост, Документи 35, Загреб, 1972., стр. 36.)

Ова борба међутим не води се ни оружјем, ни дроновима, нити компјутерским вирусима или средствима масовног застрашивања или дезинформацијом. Ова је борба у самом центру човека, у срцу сваког од нас. Ова борба се у хришћанској традицији зове обраћење. Оно заиста значи „окренути се у другом смеру“, „променити мишљење“, „усмерити се натраг“ или „повратити се“. Обраћење је главни задатак свих хришћана, и то увек наново, са потпуним предањем, пожртвовано. У време, када од 2021. године, у Католичкој Цркви славимо синодални процес, који усмерава ка већем учешћу свих хришћана у животу Цркве и друштва у којем живимо, обраћење постаје главни задатак свих нас. Сви ми морамо преиспитати своје деловање, своје мисли, свој начин говора. Морамо се упитати да ли својим речима, наступом у јавности, у нашим породицама и на радним местима ширимо мир и љубав васкрслог Господина Исуса, или можда раздор, лаж и превару те у том смислу, историјски гледано, доприносимо физичкој смрти Исуса. Наши греси такорећи поново разапињу Исуса на крст. Велики руски писац Достојевски величанствено описује људску нарав у књизи Браћа Карамазови, показујући да бисмо ми људи били способни поново осудити и убити Исуса ако би се он појавио још једанпут међу нама. То је наша људска нарав, али Бог је човека замислио другачијим: Исус Богочовек својим васкрсењем показао је да људска нарав може да се бори без насиља за добро свих нас и да добро на крају увек побеђује, добро а не грех и смрт.

Као што сам већ напоменуо, ове године славимо 1700. годишњицу Никејског, првог екуменског или васељенског сабора. Која духовна снага је била онда у саборским оцима, њих преко три стотине, када су после неколико недеља жестоких расправа успели да дођу до заједничког веровања, које и данас исповедамо у свим већим хришћанским црквама. Деловање и успех тих саборских учесника нека нам буде пример како бисмо и ми били спремни да више разговарамо, водимо дијалог, него да једни друге блатимо, прогласимо непријатељима, само зато да бисмо на крају ми испали бољи, савршенији, ближи Богу.

Исус нам је показао да добром вољом и истрајношћу можемо увек градити боље друштво, бољу црквену заједницу, бољи живот за све нас.

Свим хришћанима и људима добре воље желим благословене Васкршње празнике.

Христос васкрсе!

Извор: Кућа добрих вести/Београдска надбискупија

Ова година, коју се спремамо завршити, ући ће у историју Београдске Надбискупије као јубиларна година.

Угледни домаћи уметници и уметнице, Нела Михајловић, Драган Мићановић, Бојана Стефановић, Миона Марковић, Марчело, Сузана Лукић, Зејна и ди-џеј Леа Давогић, подржали су донаторску кампању „Буди и ти део наде“ која прикупља новац за потребе даљег развоја музичког центра у ОШ „Бранко Пешић“ у Земуну.

Народно позориште припрема уметнички програм који ће се одржати испред главног улаза 31. августа 2021. године у 21 сат под називом „Музика љубави и наде - наслеђе за све“.

 На једној од многобројних пијаца острва Борнео, најтужније очи које је Вили Смитс икада видео пратиле су његове покрете.

БЕОГРАД - Литерарни дневник који одише снагом разума и истине, који говори о пријатељству, нади, љубави, породици, животу, праштању, то је роман “Ја у књизи без наслова” Татјане Ранковић, који ће сутра – 7.  новембра бити представљен читаоцима у библиотеци “Мома Димић” у београдском насељу Миријево.
О роману, који је објавила издавачка кућа "Алтера", говориће ауторка и гошће: Весна Петровић Урошевић, психолог и шеф Одељења за друштвене делатности у Општини Звездара, Весна Станојевић, директорка Саветовалишта против насиља у породици и координаторка сигурних кућа и доц. др Наташа Симеуновић Бајић.

Једно путовање и пријатељство

Роман уоквирује једно путовање Марије, главне јунакиње, која путује у Беч на дипломски концерт своје ћерке Иве. У тих пар сати она сликама сећања, унутрашњим дијалогом и понирањем у несвесно, поново проживљава свој живот од детињства до зрелог доба жене која улази у педесете године. Паралелно са њеним одвија се и један потпуно другачији, али њој близак живот њене најбоље другарице Александре, за коју је везана лепим и присним пријатељством које ни на тренутак није пољуљано сазревањем, искушењима која се намећу и новим људима које упознају.
Корени њиховог пријатељства су дубоко учвршћени у Тополи, месту из кога су дошле на студије у Београд, а уз њих, можда са мање речи, али не и са мање значаја и пажње, сазрева и лик Саше, усвојеног дечака од стране угледног судије Лазаревића.
Библиотека “Мома Димић” налази се у Миријеву, општина Звездара, на Школском тргу број 2  (здање Старе школе код цркве Свети Илија), а промоција почиње у 18. часова. Улаз је за све заинтересоване слободан.

Извор: Кућа добрих вести

БЕОГРАД - Људи нису на овом свету само себе ради, мисија сваког од нас није окренута само ка унутрашњем, него и ка спољашњем свету, што људи често заборављају, нарочито у данашње време, порука је приче објављене у књизи „Приче од којих се расте“, која је представљена на штанду Удружења особа са инвалидитеом „Феникс“ током недавног Сајма књига у Београду.

БЕОГРАД/ПАРИЗ – Интернет новине “Kућа добрих вести”, које данас - 11. септембра, прослављају годину дана постојања, настојале су, и сматрам успеле, да у овом кратком периоду прошире своју мисију објављивања добрих вести успостављањем сарадње на многим пољима, међу којима је и она са „Блогом добрих вести“ из Француске који као и „Кућа добрих вести“ објављује само добре, позитивне вести.