Филмска јесен 2026. доноси низ занимљивих наслова, а биоскопски програм од септембра до децембра биће испуњен разноврсном понудом.

Како пише Yahoo Entertainment, издваја се седам филмова различитих жанрова који би могли привући пажњу публике.

Фокус није на највећим блокбастерима и филмовима с огромним буџетима, већ на насловима који доносе оригиналне приче, занимљиве ликове и нове филмске светове, пише Yahoo Entertainment.

Resident Evil (18. септембра)

Нова филмска адаптација популарне франшизе видео-игара „Resident Evil“ у биоскопе стиже средином септембра.

Режију потписује Зак Крегер, аутор запажених хорора „Weapons“ и „Barbarian“.

Филм доноси потпуно нову причу смештену у познати свет, што је отклон од претходних екранизација које су покушавале да се држе радње игара.

Радња прати Брајана (Остин Абрамс), достављача медицинских потрепштина чији се рутински посао претвара у ноћну мору.

Током доставе у Ракун Ситију избија вирус који становнике претвара у мутирана створења.

Брајан остаје заробљен у граду који тоне у хаос и приморан је да се бори за преживљавање док покушава да побегне пред хордама заражених.

Verity (2. октобра)

Почетком октобра у биоскопе долази психолошки трилер „Verity“, екранизација истоименог бестселера ауторке Колин Хувер.

Роман из 2018. године постигао је изузетну популарност на друштвеним мрежама, а познат је по напетој радњи и шокантном завршетку. Главне улоге тумаче Дакота Џонсон, Џош Хартнет и Ен Хатавеј.

Списатељица Ловен Ешли (Џонсон) добија понуду да заврши серијал књига познате ауторке Верити Крофорд (Хатавеј), која је након тешке несреће остала непокретна.

Џереми (Хартнет), Веритин супруг, позива Ловен да се усели у њихову кућу како би прегледала белешке.

Тамо Ловен проналази необјављени рукопис с мрачним тајнама о Веритиној прошлости и браку.

Other Mommy (9. октобра)

Хорор „Other Mommy“ заснива се на роману „Incidents Around the House“ Џоша Малермана, аутора књижевног предлошка за филм „Bird Box“.

У главној улози је Џесика Честејн, која тумачи захтевну двоструку улогу мајке и злослутног ентитета који је опонаша.

Осмогодишња Бела (Арабела Оливија Кларк) одраста у породици нарушених односа.

Живот јој се додатно компликује када се у њеном ормару појави натприродно биће које изгледа попут њене мајке (Честејн).

Створење јој упорно поставља питање: „Могу ли да уђем у твоје срце?“.

Након што га девојчица одбије, ентитет постаје све агресивнији.

Whalefall (16. октобра)

Остин Абрамс, који глуми и у новом „Resident Evilu“, у овом филму има главну улогу у напетом трилеру о преживљавању. Радња, која се готово у целости одвија у утроби кита, ствара изразито клаустрофобичну атмосферу.

Седамнаестогодишњи Џеј Гардинер (Абрамс) рони како би пронашао посмртне остатке свог оца, осећајући кривицу због његове смрти.

Мисија креће по злу када га нападне дивовска лигња, а у насталом хаосу прогута га кит уљешура. Џеј остаје заробљен у пробавном систему животиње са залихом кисеоника за само један сат.

Clayface (23. октобра)

ДЦ-јев филм „Clayface“ најављен је као „body horror“ мрачног тона, а инспирисан је епизодом „Feat of Clay“ из анимиране серије о Бетмену.

Причу је осмислио Мајк Фланаган, познат по раду у хорор жанру, док је сценарио дорадио Хосеин Амини.

Редитељ Џејмс Воткинс као једног од узора навео је и Кроненбергов филм „Мува“.

Мет Хејген (Том Рис Харис) холивудска је звезда у успону чију каријеру прекида напад мафије који га оставља унакаженим.

У очајању пристаје на експериментални биотехнолошки захват како би вратио стари изглед.

Третман у почетку успева, али убрзо изазива стравичне мутације које га претварају у чудовиште од глине способно да мења облик.

Godzilla Minus Zero (6. новембра)

Ишчекивани наставак Оскаром награђеног филма „Godzilla Minus One“ поново режира Такаши Јамазаки.

Радња је смештена у Јапан касних четрдесетих година прошлог века и истражује како друштво, трауматизовано ратом, покушава да се опорави док се суочава с новом егзистенцијалном претњом.

Четири године након догађаја из првог филма, Јапан се полако опоравља од последица Другог светског рата и првог напада Годзиле.

Управо када је почео да се назире мир, нуклеарно мутирано чудовиште поново израња из океана, агресивније него икад.

Ветерани Коичи Шикишима (Рјунoсуке Камики) и Норико Оиши (Минами Хамабе) поново се налазе у средишту борбе за опстанак.

Violent Night 2 (4. децембра)

Наставак акционе комедије „Violent Night“ редитеља Томија Вирколе доноси нови спој празничне атмосфере и бруталне акције.

Филм се надовезује на успех првог дела, који је популарност стекао комбинацијом хумора и насиља.

Радња се одвија у тржном центру који заузима опасна криминална група.

Деда Мраз (Дејвид Харбур) затиче се на лицу места без својих магичних моћи и приморан је да се бори.

Када схвати да не може сам да се супротстави нападачима, у помоћ позива своју супругу, Баку Мраз (Кристен Бел). Њих двоје заједно крећу у обрачун с криминалцима.

Извор: Index.hr

У сарадњи са Европском кућом у Београду, ИНАТ центар организује промоцију пројекта „Мапа пута за послове будућности“ („The Roadmap for Jobs of the Future“). Догађај ће се одржати у четвртак, 5. јуна 2025. године од 17 часова, у Европској кући у Београду.

Тржиште рада је у претходној години истицало неколико кључних области које су традиционално у врху по броју огласа. Према подацима сајта Послови Инфостуд ту су се нашли трговина или продаја, производња, услужни сектор и занати, угоститељство и наравно ИТ сектор.

Сведоци смо да последњих година дефицит радне снаге највише погађа занатски сектор и да послодавци муку муче да пронађу фризере, зидаре, лимаре, пекаре, водоинсталатере, куваре.

Душан Узелац, финансијски аналитичар и уредник портала Каматица сматра да за то постоје два разлога. Први је да младима који почињу да траже посао није интересантно да буду конобари и керамичари, односно не употпуњује им слику о животу који они замишљају, а други су миграције радне снаге:

Наше тржиште рада није довољно вредновало занатлије и они су отишли у земље Западне Европе. Плате тамо јесу више, али се више и потроши. Процентуално је све то приближно као и овде ако се у обзир узму трошкови живота, али је зато уважавање радника на знатно вишем нивоу. Зато људи одлазе, а ми смо сада суочени да увозимо раднике са Далеког истока.

Млади људи у Србији, сматра он, имају лепу поставку живота и не мире се са моделом старијих генерација које сматрају да се обавезно иде на посао од девет до пет. Узелац објашњава да данас сви имају све и све им је доступно:

Млади боље разумеју да је потребно минимално радити, док је досадашњи систем био успостављен на другачијим основама. Сваки степен образовања гарановао је већу плату, а одређен број година стажа и више дана годишњег одмора. Данас све функционише другачије. Послодавац понуди 50.000 ако хоћеш хоћеш, ако не има ко ће. Газде запошљавају оне који доносе највиши профит, а по правилу ти људи који су најмање плаћени. За то постоји контралек, тражите већу плату.

То, сматра он, не мора да буде окршај и да почиње реченицом: "Ја захтевам", већ да буде отворени дијалог. Ми, на жалост, нисмо научени да продајемо, чак ни своје знање и вештине, али зато младе генерације јесу.

Пошто развој друштва не можемо да ограничимо, онда ћемо морати своје способности да монетизујемо у постојећем систему. У тој причи су најоштјећенији они који су ограничени системом попут учитељице, па за њих тржиште не постоји. Млади то врло добро знају и зато бирају послове.

Погрешан је приступ да пођу од плате у избору професије. Тачно се данас препознају програмери који раде само због плате, они је и зарађују, али је то скупо плаћено, није им лако да науче нове технологије, нервозни су. Њихове каријере су сличне са каријерама професионалних спортиста, на почетку одлично зарађују, под притиском некад не савладају игрицу управљања финансијама и баш због тога ће им бити теже у остатку радног века.

Статистика показује да су у претходном периоду у Србији највише зарађивали лимари, а високо се котирају возачи, па чак и телефонски оператори.

   Ствар је јасна, док не будемо направили роботе који ће радити као лимари, они ће бити све плаћенији. Када компаније израчунају колико су потрошили за раднике на таквим позицијама, они траже начин уштеде. Робот је идеалан не само што не тражи плату, већ му не треба пауза, не организује штрајк, не иде на боловање и годишњи одмор – закључује Узелац.

Извор: Е капија/Кућа добрих вести

Бил Гејтс сматра да би свако требало да прочита његову „омиљену књигу о вештачкој интелигенцији“, која предвиђа да ће вештачка интелигенција променити већину послова у наредних пет година.

Традиционално, сваког првог понедељка и уторка у новембру организује се Сајам послова и пракси, „JobFair – Креирај своју будућност!”. Ове године Сајам се одржава 4. и 5. новембра у Згради техничких факултета (Булевар краља Александра 73) и на Машинском факултету (Краљице Марије 16) у Београду.

Зима је време мировања за пчеле, али и даље постоје одређени послови које пчелари требају обавити како би осигурали добро стање својих кошница.

Уласком у трећу деценију овог века већ су постале јасне тенденције које ће важити и наредних 20 година. Вештачка интелигенција (АИ) преузима пословну и остале реалности и у наредном периоду сви ће бити сведоци убрзаног напетка ове гране индустрије. Једна од последица биће и промена у потражњи за пословима и професијама.

У свету дигиталне револуције, Match IT доноси иновацију у свет регрутације и тражења послова у ИТ индустрији.

Група младих, са вишегодишњим искуством рада у угоститељству, недавно је покренула први специјализовани сајт за оглашавање послова у угоститељству.

Традиционално, сваког првог понедељка и уторка у новембру, ове године 6. и 7. новембра, одржаће се Сајам послова и пракси „ЈобФаир – Креирај своју будућност!” у Згради техничких факултета (Булевар краља Александра 73) и на Машинском факултету (Краљице Марије 16) у Београду.