Десет најбољих младих предузетника из целе Србије окупило се на Убу у оквиру Мастер програма шесте бесплатне Академије предузетништва која се реализује у организацији Асоцијације за афирмацију културе (АСК).

Једна од најпрепознатљивијих манифестација у области популаризације науке у Србији, Мај месец математике (М3), ове године се одржава по 15. пут, и то под слоганом „Између нуле и јединице“.

Филмски фестивал Слободна зона кренуо је на своју јубиларну 20. турнеју.

Национално студентско такмичење „Saint-Gobain Architecture Student Contest 2026“ и ове године окупило је талентоване студенте архитектуре са неколико факултета из Србије и Црне Горе.

Министарство културе Републике Србије откупило је уметничко дело – уље на платну (44,5 x 53,5 цм) „Стражар који се одмара“ аутора Паје Јовановића, путем јавне аукције, 28. априла 2026. године, у аукцијској кући Sotheby’s у Лондону.

Први мај у Србији је спој традиције и модерног начина прославе. Иако је настао као симбол борбе за радничка права, данас се најчешће обележава као дан одмора – уз комбинацију боравка у природи, дружења и све чешће организованих градских догађаја, посебно у Београду.

У Научном клубу Центра за промоцију науке одржано је такмичење које представља завршну фазу глобалног пројекта ShaktiSAT, чију је реализацију омогућило Министарство науке, технолошког развоја и иновација, након којег је изабрана победница која ће представљати Србију у Индији.

У оквиру серијала „Београд за почетнике”, у петак 24. априла у 18.30 часова у Галерији 73 на Бановом брду биће одржана трибина „Брак у модерној Србији”, на којој ће гошћа бити историчарка Александра Вулетић, док ће програм модерирати новинарка Смиљана Попов.

Амбасаде Француске и Пољске у Србији су прославиле прво издање Дана француско-пољског пријатељства.

Србија ове године обележава 180 година од почетка организоване производње стакла у земљи и богату историју домаћег стакларства, чији почеци сежу у прву половину 19. века. Развој ове индустрије започео је у Поморављу, када је политичар и државник Аврам Петронијевић основао прву фабрику стакла у Кнежевини Србији.

Своја трговачка и предузетничка знања Петронијевић је стицао још као младић у Бечу, да би потом покренуо први значајнији подухват – стаклару код Јагодине, између села Мишевић и Белица.

Вођен идејом о индустријском развоју, Петронијевић је 1843. године затражио од Државног савета посебне повластице за подизање фабрике, укључујући монопол на производњу стакла и приступ сировинама. Његова иницијатива убрзо је дала резултате, већ 1846. године произведене су прве чаше, које су поклоњене кнезу Александру Карађорђевићу поводом прославе Светог Климента, о чему су извештавале тадашње Србске новине.

Иако ова прва стаклара није дуго опстала, темељи организоване индустријске производње су постављени. Након Петронијевићеве смрти, развој стакларства наставили су други предузетници, међу којима се посебно истакао Нацко Јанковић из Јагодине, чија је стаклара радила све до 1904. године. Њено затварање означило је прелазак у нову фазу, опрема и радници пресељени су у параћинску фабрику отворену 1907. године коју је основао Миливоје Поповић, која је, за разлику од многих других, опстала до данас.

Током послератне индустријализације осниване су бројне фабрике стакла широм земље (у Прокупљу, Зајечару, Косјерићу, Панчеву, Алибунару…), али је већина њих запала у кризу током деведесетих година прошлог века и касније престала са радом. Упркос томе, наслеђе ове индустрије и даље представља важан део културног и економског идентитета Србије.

Поводом 180 година почетка организоване производње стакла у Србији у Београду ће 20. и 21. априла бити одржан трећи по реду Форум Креативно стакло и експериментална Лабораторија за креативно стакло, посвећена рециклажи најпознатије параћинске тегле Стандард.

Форум представља један у низу догађаја у оквиру обележавања 180 година од почетка организоване производње стакла у Србији и пројекта “Glassmaking tradition meets innovation” који је подржан од стране Европске уније.

На скупу ће фокус бити на теми „Циркуларност стакла“ која се разматра кроз различите аспекте од образовања и технолошких процеса, до уметничких интерпретација и културних израза. Посебан акценат биће на начинима на које се знања о стаклу, материјалима и техникама израде могу преносити и унапређивати у складу са принципима одрживости и циркуларне економије.

Још у доба старог Рима, много пре него што је појам „циркуларне економије“ ушао у савремени речник, стакло је већ имало свој други живот. Римљани су разбијене чаше, тањире и боце пажљиво прикупљали, топили и од њих стварали нове предмете, готово идентично данашњим принципима рециклаже. Прича о римском стаклу показује да идеја одрживости није изум модерног доба.

Напротив, још пре више од две хиљаде година, антички мајстори и трговци разумели су вредност поновне употребе дајући материјалима нови живот и постављајући темеље принципима које данас поново откривамо. Циркуларне стакларске праксе прате људску креативност вековима. Захваљујући уметницима и иновативним предузетницима, историјске праксе поновне употребе стакла добијају нови живот, показујући да стакло може бити и материјал и медијум који спаја естетику, индустрију и одрживост.

ДЕТАЉАН ПРОГРАМ ФОРУМА може се погледати на линку ОВДЕ.  

Извор: Кућа добрих вести