RE-SET SUMIT 2020 у организацији Адриа Медиа Груп и у стратешком партнерству са Привредном комором Србије биће одржан онлајн у периоду од 16. до 27. новембра 2020. године.

Одбор немачке привреде за источну Европу, у сарадњи са Савезним министарством за економску сарадњу и развој, Немачким друштвом за међународну сарадњу (ГИЗ) и Фондацијом Зоран Ђинђић, расписао је конкурс за Програм стипендија немачке привреде за земље Западног Балкана.

Привредне коморе свих шест западнобалканских економија, чланице Коморског инвестиционог форума, данас су, у заједничком писму премијерима, позвале владе Западног Балкана да, у условима пооштрених епидемиолошких мера због корона вируса, постигну заједнички споразум којим ће, по угледу на “зелене коридоре” за робу, успоставити “зелене линије” за неометано кретање привредника и њихових радника који због послова морају да путују и бораве у другим земљама региона.

“Циљ нам је да олакшамо међусобно пословање наших компанија, смањимо им трошкове и омогућимо да и током пандемије, на време неометано реализују своје пословне активности у региону и испуне уговорене обавезе, због којих не само власници и менаџери већ и запослени у у њиховим компанијама морају да путују и привремено бораве у другим земљама региона”, каже Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије и Коморског инвестиционог форума Западног Балкана.

Због тога су председници привредних комора, чланица заједничке регионалне коморе, у име око 350.000 компанија које заступају, предложили владама да заједничким споразумом и пратећим протоколима утврде уједначена и поједностављења правила и процедуре, важеће у целом региону, које ће регулисати сва питања везана за путовање преко граница и боравак привредника и њихових радника, инжењера и других запослених, које, због обављања послова, компаније упућују у остале земље Западног Балкана.

То, напомиње Чадеж, није позив да се привредници и њихове запослени изузму, да не поштују заштитне мере за спречавање уношења и ширења коронавируса које су европске па и земље региона увеле и које ће са поогоршањем ситуације вероватно пооштравати, већ да се нађе начин да кроз то пролазе лакше и брже.

“Привреди је у интересу да се епидемиолошка ситуација не погорша, већ да се смири, да се не понови карантин с пролећа. Као што је свима јасно да и током здравствене кризе привреда мора да функционише. Отуда и наш позив, да се и у овим условима, обезбеди неометано пословање, прописивањем уједначених и предвидивих правила и поједностављених и убрзаних процедура, како би се отклонили проблеми са којима се сада компаније суочавају и омогућило њиховим људима када то потребе посла налажу, да лакше пређу границе, по доласку у другу земљу што пре обаве послове због кога су отпутовали и врате се назад”, објашњава Чадеж.

Компаније из свих западнобалканских економија региона, подсећа председник КИФ-а, свакодневно сарађују, имају своје или заједничке фирме, улагања и послове, основале су представништва или канцеларије у другим деловима региона у којима су уговориле послове, изводе радове, реализују пројекте, спроводе редовно одржавање већ изграђених објеката…

То повремено, на одређено време, захтева одлазак или боравак у другој земљи не само власника и менаџера компанија, већ и запослених – од производних и грађевинских радника, монтера, пројектаната, инжењера, оних који раде на одржавању објеката и опреме, све до административних службеника, рецимо из правног или финансијског сектора, матичне компаније. “Мере које су тренутно на снази у свим земљама Западног Балкана ограничавају, из разумљивих разлога, слободно кретање држављана других земаља Западног Балкана преко националних граница, али и отежавају и поскупљују пословање, онемогућавају ефикасну организацију пословних активности на начин на који то потребе посла захтевају и чак доводе у питање реализацију уговорених обавеза“, упозорава Чадеж.

Уз то, каже, ограничења и формални захтеви се мењају готово свакодневно што додатно отежава ситуацију и ионако неизвесно пословање, чини још неизвеснијим.

Потребу да се пропишу посебна правила и процедура за привреду, јединствена у целом региону, који би, уз поштовање епидемиолошких мера, олакшале пословање и убрзале кретање привредника и њихових радника, Чадеж илустрије конкретним примерима из праксе: “Ако компанија, рецимо из Србије, пошаље радника у Црну Гору или Албанију и обратно, или из Македоније у БИХ да у другој држави обави неки посао од дан - два и ако он прво мора у десетодневни или двонедељни карантин, то озбиљно ограничава пословање и ствара додатне трошкове привредницима. Да не говорим о ургентним ситуацијама у којима фирма из једне земље у другој мора хитно да отклони неки квар на постројењу, због којег је обустављена производња и који можда угрожава и безбедност људи или да у уговореним роковима монтира опрему од које зависи завршетак неког инвестиционог пројекта или испорука уговорених количина робе партнерима на трећим тржиштима”.    

Извор: Кућа добрих вести/ПКС

Привредна комора Србије (ПКС), поводом актуелне ситуације изазване ширењем корона вируса, поново је активирала специјализовани инфо сервис путем којег привредници могу да се информишу о свим кључним питањима везаним за пословање у земљи и иностранству, најновијим дешавањима, званичним мерама и препорукама.

Свет тренутно настоји сузбити утицај коронавируса, но још увек се не знају његове дуготрајне последице. Једно је сигурно: избијање епидемије COVID-19 нагласило је важност отпорности и спремности предузећа и друшва у целини на овакву кризу.

Поводом актуелне ситуације изазване корона вирусом (COVID 19), Привредна комора Србије, као одговоран партнер привреди, покренула је нови, специјализовани инфо сервис путем којег привредници могу да се информишу о свим кључним питањима везаним за пословање у земљи и иностранству, утицају на поједине секторе, као и о најновијим дешавањима, званичним препорукама и мерама.

Наставак четвртог дела:

Од стицања независности, привреда Казахстана је у великој мери зависила од експлоатације сектора сировина. Но, како Казахстан наставља да стабилизује и увећава националну економију и гледајући у будућност, на реду је политика већег привредног разгранавања.

Наставак другог дела:

Казахстан поседује друге највеће у свету резерве уранијума, хрома, олова и цинка, треће мангана и пете бакра. Десети је у погледу угља, гвожђа и злата. Извозник је дијаманата.

Додељено је укупно 38 признања - 20 плакета за пословни успех, 16 повеља за пословног лидера и две специјалне награде представницима медија за допринос информисању јавности о пословању привреде и ПКС.

Плакета за пословни успех припала је компанијама: ABELA PHARM ДОО - Београд, АГРО ПЛУС ДОО - Сомбор, AUNDE SRB ДОО - Кочино Село, BIO ENERGY POINT ДОО - Београд, ЋОРИЋ АГРАР ДОО -  Башаид, PERFOM ДОО - Пожега, FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA ДОО - Вршац, ЈКП ШУМАДИЈА - Крагујевац, JOHNSON ELECTRIC ДОО - Ниш, KD DN COMPANY NENAD VELIČKOVIĆ - Владичин Хан, LPO ДОО - Ада, MAXIMA ДОО - Лучани, METALFER STEEL MILL ДОО - Сремска Митровица, МИЛШПЕД ДОО - Београд, МЛЕКАРА ШАБАЦ АД - Шабац, МЛЕКОПРОДУКТ ДОО - Зрењанин, БОГУТОВО ДОО - Ариље, РБ ГЛОБАЛ ДОО – Ужице, Специјална болница за рехабилитацију РИБАРСКА БАЊА, СУНЦОКРЕТ ДОО - Хајдуково.

Добитници повеље за пословног лидера су: АИДА ДЕЛКИЋ, директорка FIORANO ДОО Сомбор, АЛЕКСАНДАР ЦИНЦАР ПОПОСКИ, директор ЈКП ЈАВНО ОСВЕТЉЕЊЕ БЕОГРАД, БРАНКО БЕШЕВИЋ, директор УНИТРАГ ДОО Ужице, ДЕЈАН ДИМИТРИЈЕВИЋ, директор ЈКП ПАРКИНГ СЕРВИС НИШ, ДРАГАН ЋИРИЋ, директор D-COMPANY ДОО Бабушница, ДУШАН АНТОНИЈЕВИЋ, директор ХЕНКЕЛ СРБИЈА ДОО Крушевац, KRüGER THOMAS MARTIN, генерални директор FALKE SERBIA ДОО Лесковац, МИЛОШ ЦОЛИЋ, директор NEW ENERGY SOLUTIONS ДОО Београд, МИРОСЛАВ МАТИЋ, председник Одбора директора ИЗОЛИР АД Зрењанин, МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ, директор EP-BELT ДОО Лозница, ПРЕДРАГ СТОЈАНОВИЋ, директор ДУВАНСКЕ ИНДУСТРИЈЕ ЧОКА АД Чока, САША ВИТОШЕВИЋ, генерални директор GLOBAL SEED ДОО Чуруг, СЛАВОЉУБ ЈЕРЕМИЋ, директор  ЕКО МИНЕРАЛ ДОО Смедерево, СРЕЋКО БОЈАНИЋ, директор ГФО Краљево ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ, ЗОЛТАН СКАЛА, власник СКАЛА ГАРДЕН ДОО Суботица и ЗОРАН УРОШЕВИЋ, генерални директор КРУШИК-ПЛАСТИКА АД Осечина.

Посебне награде, на основу одлуке председника ПКС Марка Чадежа, уручене су представницима медија Ивану Јовановићу, уреднику у Редакцији за унутрашњу политику и привреду Радио Београда 1 и порталу www.telegraf.rs чији је економски део Бизнис Телеграф значајна информативна подршка привредницима у пословању.

Награде Привредне коморе Србије установљене су 24. јануара 1969. године одлуком Скупштине ПKС. Награде се на основу Правилника о наградама додељују у категоријама - Јубиларна награда, Награда за пословног лидера, Награда за пословни успех. Током године могу бити додељене и посебне награде на основу одлуке председника Привредне коморе Србије. Јубиларне награде уручују се у регионалним привредним коморама, односно у привредној комори главног града.

Извор: Кућа добрих вести/ПКС

У Београду ће се од 2. до 6. децембра одржати четврти по реду Future iz NOW, до сада највећи ИТ и бизнис премиум догађај посвећен корпоративним иновацијама и ИТ трендовима који доприносе развоју пословања.