БЕОГРАД - После успешног Ускршњег, још један хуманитарни базар уметничких рукотворина биће одржан на тргу испред Општине Звездара, Булевар краља Александра 77, данас од 10 до 19 сати,у организацији Удружења самосталних уметница и уметника, Комисије за родну равноправност председника Градске општине Звездара, УК „Вук Стефановић Караџић“ и уз подршку Општине.

БЕОГРАД - Округли сто „Нови закон против насиља– искуства и пракса на Звездари“ биће одржан у понедељак 27. новембра са почетком у 12 часова у организацији Општине Звездара.

БЕОГРАД - У организацији Звездарског еколошког центра, под покровитељством ГО Звездара и Националне службе  запошљава у понедељак, 06.11.2017. од 17 до 19 сати биће одржан стручни скуп под називом Промоција запошљавања Зелена радна места-радна места будућности, најавила је општина Звездара.

БЕОГРАД – Данас вас очекује феноменалан дан у Авив Парку на Звездари!

БЕОГРАД - Четврта међународна књижевна манифестација ,,Момини дани“ биће одржана од 16 - 20. октобра 2017. у Мeсној заједници Миријево.

БЕОГРАД - Астрономска опсерваторија у Београду ове године обележава троструки јубилеј:

- 130 година од оснивања,

- 160 година од рођења оснивача професора Милана Недељковића и

- 125 година од рођења академика Војислава Мишковића, градитеља данашње Опсерваторије на Звездари.

 Тим поводом у понедељак, 16. октобра 2017. са почетком у 16 часова биће одржана свечана прослава у згради САНУ, Свечана сала, други спрат, у улици Кнеза Михаила бр.35,

У склопу обележавања ових значајних јубилеја у периоду од 17-20. октобра 2017., такође у згради САНУ, одржаће се и 18-та Српска астрономска конференција.

Најстарији српски научни институт је Астрономска опсерваторија у Београду. Ова институција се налази на брду које је управо по њој пре више од 100 година названо Звездара, а са годинама је тај назив почео да означава цео један крај Београда, као и једну од  највећих београдских општина.

Историјат Опсерваторије

Историја Опсерваторије дуга је пуних 125. година. Мада су прва научна открића на териториjи Србиjе била астрономска, са осамостаљењем од Турске, ова наука се ниjе развиjала брзо попут физике, математике, грађевинарства и медицине. “Морепловство, премер земље и одређивање и одржавање тачног времена, те главне примене ‘краљице наука’ деветнаестог века, нису биле од значаjа за Србиjу тога времена”, написао jе астроном Jован Л. Симовљевић у чланку “Астрономиjа до 1947. године”.

Астрономиjа jе значаjно оживела тек пошто се научник Милан Недељковић (1857–1950), 1884. године вратио из Француске где jе као државни стипендиста био на студиjама. Недељковић убеђуjе тадашње власти и покушава да оснуjе опсерваториjу, да би му то успело 1887. године. Декретом министра просвете Краљевине Србиjе, 25. марта по jулиjанском, то jест 7. априла 1887. године по грегориjанском календару, основана jе Астрономска и метеоролошка опсерваториjа Велике школе. Њен први управник jе Милан Недељковић, коjи на том месту остаjе до 1924. године.

Опсерваториjа jе првобитно била смештена у породичноj кућа Ернеста Гаjзлера на Врачару. Касниjе jе пресељена у зграду у Карађорђевом парку, где jе данас Републички хидрометеоролошки завод. Занимљиво jе да су на Врачару због тога у то доба отворене кафане Велика и Мала астрономиjа.

Међутим, примарни задатак ове установе нису била астрономска истраживања.

Недељковић jе 1899. године био смењен због политичке неподобности, али га jе краљ Александар ипак вратио на то место годину дана касниjе. У том прекиду, опсерваториjом jе управљао други велики астроном тог доба, Ђорђе Станоjевић (1858 –1921), први српски астрофизичар, а касниjе и ректор Универзитета, између осталог заслужан и за електрификациjу Београда..

Током окупациjе у Првом светском рату, директор постаjе Виктор Конрад из Беча. При повлачењу из Београда, Аустриjанци уништаваjу све инструменте у опсерваториjи.

Но, после рата, Недељковић покреће нову инициjативу – да се астрономска опсерваториjа одвоjи као посебна установа, а да се кроз наплату ратних репарациjа набаве научни инструменти коjе Србиjа ниjе могла сама да купи. Дозволу за набавку Недељковић добиjа од Министарства воjске и морнарице у маjу 1922. године и одмах креће у Немачку.

После одласка у пензиjу професора Недељковића, управу над овом опремом и опсерваториjом преузима астроном Воjислав В. Мишковић (1892–1976). Захваљуjући његовом залагању, град Београд даjе опсерваториjи локациjу на коти 253, где 1930. године почиње изградња прва четири павиљона.

Нова опсерваториjа се отвара 1932. године, у њу се доносе инструменти коjе jе набавио Недељковић и тада, под управом Мишковића на њоj почиње интензиван научноистраживачки рад.

Међутим, током Другог светског рата, опсерваториjа jе опет претрпела већа оштећења. После рата су павиљони обновљени, а поред постоjећа четири, изграђена су jош три.

Са доласком деведесетих, астрономиjа jе у потпуности занемарена, ниjе било средстава, инструменти нису обнављани и врло су слабо одржавани, а већина младих астронома jе напустила земљу. Током НАТО бомбардовања, jедна jединица Воjске Jугославиjе била jе смештена у опсерваториjи; срећом, опсерваториjа ниjе бомбардована, али jе у павиљону где су воjници одложили опрему дошло до пожара и страдао jе jедан телескоп коjи никад ниjе обновљен.

 Од 2002. године постигнути су значаjни помаци у стандарду и раду опсерваториjе. Данас Астрономска опсерваторија има 40 истраживача, од чега скоро половину чине млади стручњаци. Има велику и квалитетну научну продукцију, развијену властиту издавачку делатност, а сарађује и са великим бројем научних институција и појединаца у земљи и свету.

Опсерваторија учествује у реализацији више значајних домаћих, али и европских пројеката и иницијатива, а на планини Видојевица, у близини Прокупља, већ је пуштен у рад један мањи телескоп и изграђени су одговарајући смештајни и инфраструктурни капацитети.

У наредне две до три године очекује се да на тој станици буде постављен један од највећих телескопа у југоисточној Европи, пречника огледала од 1,5 метара.

Извор: Кућа добрих вести/Елементаријум

БЕОГРАД – Авив Парк у сарадњи са КК Црвена Звезда мтс организује Јавни час школе кошарке на Звездари.

БЕОГРАД - Изложба „олдтајмера” која се одржава у петак 21. јула од 18-22 сата, на платоу испред Градске општине Звездара, Булевар краља Александра 77, сјајан је увод у предстојећи викенд. 

Oпштина Звездара је, након успешног одржавања представе „Френки и Џони“, иницирала одржавање друге бесплатне представе за грађане Звездаре под називом „Не може нам нико ништа”.

БЕОГРАД - Препознајући значај који унапређење културних сарджаја има за све Звездарце, Општина Звездара је иницирала одржавање представе под називом „Френки и Џони“, 2. јуна 2017. године, у Установи културе „Вук Стефановић Караџић“, са почетком у 19.30 часова.