Кућа Добрих Вести

Login

Национални празник Казахстана у Београду

Оцените овај чланак
(1 Глас)

prvaslika„Отварање амбасаде Казахстана у Београду је важан догађај у спољној политици моје земље, и генерално, у историји независног Казахстана, као и у целој 2019. години,“ поручио је први амбасадор те централноазијске државе у Србији Габит Сиздикбеков. Амбасадор Сиздикбеков је на пријему поводом националног празника Казахстана казао да отварање амбасаде те државе у Србији „потврђује све виши ниво односа између наших земаља и важну улогу Србије на европском вектору казахстанске спољне политике.“

 

Амбасадор Сиздикбеков је на прослави којом је, такође, свечано обележено отварање амбасада Републике Казахстана у Србији, казао:

„Драге госпође и господо,

 

Ваша екселенцијо Госпођо Тамара Вучић, Прва дамо Репулике Србије,

 

Ваша екселенцијо Господине Никола Селаковић, Генерални секретару Председника Републике Србије,

 

Драге екселенције: поштовани министри, заменици предсеника и чланови Скупштине, амбасадори и представници дипломатског кора, уважени гости,

 

Велика ми је част да вам свима данас пожелим добродошлицу на нашем пријему поводом 28. годишњице независности Републике Казахстана и инаугурације Амбасаде Казахстана у Србији.

 

Посебно ми је задовољство да вам се обратим као први изванредни и опуномоћени амбасадор моје домовине у историји казахстанско-српских односа.

 

Отварање амбасаде Казахстана у Београду је важан догађај у спољној политици моје земље, и генерално, у историји независног Казахстана, као и у целој 2019. години.

 

Желео бих да приметим да је то била значајна година за моју земљу јер су одржани председнички избори на којима је изабран нови председник Републике Казахстан, његова екселенција Касим-Џомарт Токајев. Демократске институције Казахстана су ојачане, нове економске иницијативе су покренуте.

 

Отварање амбасаде Казахстана у Србији потврђује све виши ниво односа између наших земаља и важну улогу Србије на европском вектору казахстанске спољне политике.

                                    Druigaslila

Током последњих неколико година, Казахстан и Србија су разменили посете на високом нивоу, били домаћини бизнис форума и проширили агенду културне и хуманитарне сарадње. У 2018, председник Републике Србије, његова екселенција Александар Вучић, био је у званичној посети Казахстану и био почасни гост 6. Конгреса лидера света и традиционалних религија. Година 2019. је, такође, била посебно продуктивна за интер-парламентарну сарадњу.

 

Желео бих да вас уверим да ће новоотворена амбасада часно обављати мисију даљег свеобухватног развоја братских и пријатељских односа између народа наших земаља.

                                                              

Промоција обострано корисне економске сарадње између Казахстана и Србије је један од приоритета наше амбасаде. Наше земље имају велике могућности за инвестиције и сарадњу у области трговине, што може значајно допринети побољшању добробити наших грађана.

 

Растући економски потенцијали наших држава то омогућавају. Казахстански раст ГДП у текућој години је премашио четири процента. На међународној Дуинг бизнис листи за 2020. Казахстан је на 25. месту.

 

Желео бих да нагласим да председник Казахстана, његова екселенција Касим-Џомарт Токајев придаје посебну важност развоју односа са републиком Србијом.

 

Зато нам је драго да позовемо српске пословне људе да унесу своје пословне стратегије и идеје на поље Казахстана.

 

Драги пријатељи!

 

Искрено ценимо што сте нам се данас придружили у прослави нашег Националног дана (државног празника)!

 

Отварамо нову страницу у казахстанско-српским односима, стварајућу нашу заједничку историју.

 

Наставимо да сведочимо обостраним изванредним успесима! Нека наше пријатељство и братске везе буду сваког дана све снажније!

Ми у Казахстану кажемо: нема живота без јединства.

 

И као што кажу наша српска браћа: “У слози је спас”

 

Живeли Србија и Казахстан!

 

Нека Казахстан и Србија напредују!

Хвала Вам на пажњи.“

 

Блиски и пријатељски односи између Србије и Казахстана

 

Председник Вучић је упутио поздравно писмо које је прочитао генерални секретар председника Србије Никола Селаковић. У њему су истакнути блиски и пријатељски односи између две државе, као и то да је Казахстан партнер Србије и у политичкој и у економској сфери. Председник Србије се осврнуо на изврсну сарадњу са првим председником и оснивачем модерног Казахстана Нурсултаном Назарбајевим као и његовим наследником Касимом Жомартом Токајевим. Посебно се захвалио на чврстом ставу Казахстана по питању очувања територијалног интегритета и суверенитета Србије и за за подршку када је реч о непризнавању самопрокламоване независности Косова.

 

Генерални секретар Селаковић је, пожелевши казахстанском амбасадору најлепше жеље за напредак државе коју представља, подсетио на дугу историју добрих односа Казахстана и Србије, који потичу још из периода бивше Југославије. Селаковић је навео да је Казахстан „напредујућа економија, и наш важан партнер, како политички, тако и економски. Ради се о великој и утицајној земљи у међународној заједници. Са поносом могу рећи да су наши односи јачи у протеклих неколико година“, навео је Селаковић.

 

                              Trecaslika

Амбасадор Сиздикбеков је на свечаности уручио конзуларни патент народној посланици Миланки Карић, почасном конзулу Казахстана која је својим радом умногоме допринела да сарадња са Казахстаном буде интензивирана и буде отворена прва амбасада у Београду. „Казахстан је заиста огромна земља са огромним ресурсима и јака држава са стабилним системом власти захваљујући великом државнику и визионару председнику Нурсултану Назарбајеву. Отварање Амбасаде Казахстана у Србији је подстицај да се реализују конкретни пројекти у области привреде, културе, туризма, грађевине и медицине,“ нагласила је Миланка Карић.

 

Кишно београдско вече и саобраћајне гужве нису омеле многобројне јавне личности, представнике дипломатског кора и верских заједница да до последњег места испуне „Вилу Јелена“ и својим присуством увеличају прославу.

 

Званице су дочекали амбасадор Казахстана Габит Сиздикбеков, народна посланица Миланка Карић и председница Парламентарне групе пријатељства са Казахстаном у Народној скупштини Србије, народни посланик Драгомир Ј. Карић, члан Парламентарне групе пријатељства с Казахстаном у Народној скупштини Србије и први почасни конзул Казахстана у Канади по његовом осамостаљењу након распада СССР 1991.

 

Пријему је присуствовао велики број званица из политичког, јавног и културног живота Србије, представници верских заједница и други. Међу гостима је била Тамара Вучић, супруга председника Србије који је у то време боравио у званичној посети Грчкој. Били су присутни и многобројни представници дипломатског кора, међу којима и амбасадори Сједињених Америчких Држава и Руске Федерације, Ентони Годфри и Александар Боцан-Харченко, војни званичници...

 

Званице су у „Вили Јелена“ уживале специјалитете српске и казахстанске кухиње, као и у музичким нумерама које су врхунски изводили чланови ансамбла "Жас-Стар" из главног града Казахстана Нур-Султана.

 

(Наставља се)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 25 децембар 2019 13:19
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија