Извршни директор Palantir Technologies, Алекс Карп (Alex Karp), нуди једноставно, али прилично радикално виђење: будућност припада само двема групама људи.

Два пута до сигурне каријере

„У суштини постоје два начина да знате да имате будућност“, рекао је Карп. „Први – имате стручно, практично занимање. Други – неуродивергентни сте.“

Прва категорија одражава тренд који све више потврђују тржишта: квалификовани занатлије – од електричара до водоинсталатера – тешко се аутоматизују и све су траженији. Разлог није само недостатак радне снаге, већ и огромне инвестиције технолошких компанија у инфраструктуру попут дата центара.

Друга категорија је личнија. Карп отворено говори о животу с дислексијом – поремећајем који утиче на читање, писање и обраду информација. Шире гледано, неуродивергенција обухвата и стања попут ADHD-а и аутизма.

Предност „другачијег размишљања“

Према Карпу, управо та когнитивна разлика може постати предност у AI ери – не због саме дијагнозе, већ због начина размишљања који често прати такве људе.

У свету којим доминира аутоматизација, успех ће, како тврди, имати они који размишљају неконвенционално, преузимају ризик и стварају оригиналне идеје.

Другим речима – они који су „више уметници него оператери“.

Према истраживању компаније Gartner, чак петина продајних организација из Fortune 500 компанија планира активно да запошљава неуродивергентне таленте до 2027. године, како би унапредиле пословне резултате.

Палантир: Опклада на другачије профиле

Компанија Palantir Technologies већ је институционализовала овај приступ кроз програм „Neurodivergent Fellowship“, намијењен људима који размишљају изван стандардних образаца.

„Неуродивергентни појединци играће несразмерно велику улогу у обликовању будућности Запада“, наводи се у програму.

Паралелно, Palantir развија и алтернативу класичном образовању – „Meritocracy Fellowship“, програм за средњошколце који не иду на факултет. Учесници добијају око 5.400 долара месечно, уз јасну поруку: прескочите дугове, уштедите године живота и градите каријеру одмах. Најбољи међу њима добијају и стални посао у компанији.

Факултет више није сигурна карта

Како почетне позиције за младе све више нестају, расте и скептицизам према традиционалном образовању. Karp, иако има диплому са Универзитета Stanford и докторат са Гете Универзитета у Франкфурту, отворено упозорава: „AI ће уништити послове у хуманистичким наукама… ако немате додатну вештину, то ће бити тешко продати на тржишту.“

Супротно мишљење: Хуманистика добија на вредности

Ипак, део технолошке елите има потпуно другачији став.

Jaime Teevan из Microsoftа сматра да ће у AI ери кључне постати управо вештине које развија хуманистичко образовање: критичко размишљање, флексибилност, способност прилагођавања те дубинско промишљање.

Сличан став има и Daniela Amodei из Anthropica, која поручује:

„Оно што нас чини људима биће важније него икад – комуникација, емпатија, радозналост и жеља да помогнемо другима.“

Тржиште рада се не деели по дипломама – већ по способностима

Најважнија порука ове дебате је јасна: Тржиште рада улази у фазу у којој формално образовање више није гаранција успеха. Тражени ће бити или они који раде оно што AI не може (занати) или они који размишљају на начин који AI не може копирати (креативци, иноватори).

Све између – полако нестаје.

Извор: Инвеститор