Фантастичан успех наши момци постигли после тријумфа у последњем колу над селекцијом Грчке од 3:1. Даме поражене истим резултатом од Азербејџанки.
Меч са Грцима био је врло тежак, осећала се нервоза у нашим редовима због шансе којој се мало ко надао. Селектор Миодраг Перуновић одлучио је да у овом мечу игра без најискуснијег, Роберта Маркуша и још једном погодио са изменом. Велимир Ивић је од старта кренуо одважно белим фигурама у партији са Евгениосом Јоанидисом и у завршници стекао материјалну предност коју је врло брзо претворио у победу за водство од 1:0 у мечу.
Борио се тада Александар Инђић за реми против Стаматиса Куркулос- Ардитиса, изгледало је да нам баш тих пола поена треба за тријумф јер су позиције у сусретима Николаса Теодоруа и Александра Предкеа, односно Алексеја Саране и Димитриоса Мастровасилиса биле потпуно једнаке. Напети нерви су учинили своје, таман када је Инђић пришао ремију, Предке је сам себи закомпликовао ситуацију, Сарана је пронашао мотив за игру на победу. Постепено, Предке је ишао ка поразу, а Сарана ка победи. Инђић је играо слабију завршницу али му је противник поклонио ловца и поен. Био је то знак да љуб итељи шаха у Србији обришу зној са чела. Медаља је била у џепу, питање је било само ког сјаја. На крају великих Србија - Грчка 3:1. Једини пораз доживео је Александар Предке на првој табли од Николаса Теодоруа. Ово је прва медаља са великих екипних такмичења за наш шах још од 1989. Године када је мушки тим Југославије освојио сребрну медаљу на првенству света у Луцерну. Први пут застава Србије вијорила се на победничком постољу једног екипног сениорског такмичења од осамостаљења државе 2006.године.
Велики успех остварили су Александар Предке, Алексеј Сарана, Александар Инђић, Роберт Маркуш и Велимир Ивић. Селектор је Миодраг Перуновић, а тренер репрезентације Милош Перуновић.
Сребро је припало Немачкој репрезентацији која је, као и Србиа сакупила 15 бодова, али је по додатним критеријумима била слабија од нашег националног тима, док је бронза припала селекцији Јерменије
Даме су у последњем колу била веома близу медаље, али су изгубиле од објективно јаче репрезентације Азербејџана са 3:1. Још једном је Теодора Ињац била сјајна на првој табли, надиграла је Гунај Мамазаду, освојила норму за мушког велемајстора и окитила се златном медаљом за појединални резултат на првој табли. На другој, трећој и четвртој табли Великић, Гајчин и Мандура пропустиле су прилику да озбиљније угрозе Фаталијеву, Бејдулајеву и Балађајеву. Наше девојке су на крају завршиле на деоби 7. позиције, по додатним критеријумима су 8. што је за 7 места боље од њихове стартне позиције по рејтингу. Тијана Мандура освојила је златну медаљу за резултат резерве и норму за женског велемајстора. Селекторка репрезентације је Алиса Марић, а тренер Зоран Арсовић.
Шампионке Европе постале су шахисткиње Бугарске, сребро је отишло у Азербејџан, док су се бронзом окитиле Францускиње
Званични сајт турнира погледајте ОВДЕ.
