A+ A A-

СРБИЈА И КОРЕЈА: Корак напред у привредним и политичким односима

Оцените овај чланак
(2 гласова)

kokoПротекла 2023. година је показала да би Србија и Република Кореја могле да у новој ери још више унапреде развој узајамних привредних и политичких односа.

 

 

У прилог томе иду сусрети државника на највишем нивоу, ресорних министара, као и пословних људи из различитих привредних сектора. Робна размена постојано расте последњих година, а притом Србија значајно повећава извоз, а смањује дефицит у сарадњи са четвртом најмоћнијом привредом у Азији, континентом који је покретачка снага светске привреде.

 

У још једном примеру сарадње двеју држава амбасадор Републике Кореје Ли Ђе-унг је крајем године уручио у Беграду донацију Владе те државе Институту за шумарство, вредну 118.000 америчких долара. На свечаности је дониран 1 ICP спектрометар који ће бити коришћен за хемијске анализе и одређивање концентрације хемијских елемената у води, земљишту и биљном материјалу, за праћење стања загађења животне средине и шума и шумских екосистема у Србији, као и за различите научно-истраживачке пројекте.

 

koko2

 

Сусрети председника Вучића и Јуна

 

Већ почетком 2023, на јануарском Светском економском форуму у Давосу је председник Србије Александар Вучић имао први од два сусрета и разговора на значајним међународним скуповима са јужнокорејским шефом државе Јун Сок-јолом. Други пут је то било у септембру на заседању Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку. Тада су два државника, по речима председника Вучића, разговарали о интензивирању политичког дијалога и економске сарадње Републике Србије и Републике Кореје.

 

Председник Вучић изнео да је са председником Јуном у Њујорку, поред осталог, разговарао о сарадњи у области дигиталне технологије и пољопривреде, као и о потенцијалним инвестицијама корејских компанија у Србију. Било ми је важно да и овом приликом нагласим значај корејских инвестиција за нашу земљу, и позовем и друге корејске компаније да улажу у Србију, изнео је Вучић.

 

Александар Вучић је на Инстаграму написао да је важна тема била и "Експо 2027", који ће организовати Србија. Јужна Кореја је 1993. и 2012. била домаћин специјализованих Експо изложби.

 

“Наше две земље имају много заједничких интереса и радујем се пројектима који су пред нама, а све у циљу трајног просперитета наших народа,” написао је Вучић после првог састанка са Јуном. У Њујорку је Вучић позвао јужнокорејског председника да посети Србију.

 

 

koko3

 

Посета премијерке Брнабић Јужној Кореји

 

У међувремену је председница владе Србије Ана Брнабић посетила Републику Кореју. Премијерка је оценила да је посета Сеулу била „јако успешна“ и том приликом се срела са председником владе те земље Хан Док-Суом. Током посете је, осим сусрета са представницима разних компанија из Јужне Кореје, потписан и Споразум о узајамном подстицању и промоцији инвестиција, који је премијер Хан назвао „веома важним документом који је кључ сарадње“.

 

Премијер Хан је у разговору са Брнабићевом истакао да су направљени веома важни кораци ка унапређивању сарадње двеју земаља у будућности, укључујући трговинску размену која расте великом брзином. „Верујем да смо успоставили добре основе за даљу сарадњу", рекао је Хан.

 

"Усредсредићемо се на корејске инвестиције у Србији, навео је Хан. „Србија је за Кореју идеално место, чвориште за ширење пословања по Европи“. Премијер је додао да ће то и српским компанијама отворити могућност за ширење пословања по европском континенту.

 

 

koko4

 

Расте размена роба и услуга између Србије и Јужне Кореје

 

Премијерка Брнабић је оценила да се руковођена растућом трговинском разменом и роба и услуга, економска сарадња две земље све интензивније развија. „Фасцинантно је да је робна размена између наше две земље је у претходној деценији повећана 49 пута, а српски извоз чак 102 пута, док значајан допринос томе дају и корејске компаније у Србији, које тренутно запошљавају скоро 9.000 радника“, навела је председница Владе Србије.

 

Током 2022. је робна размена достигла близу 576 милиона долара, значајно повећање у односу на скоро 492 милиона годину дана раније. Колико 2018. је та робна размнена изнела 230 милиона долара, подаци су Статистичког завода Србије.

 

У овом периоду је забележен значајан раст извоза из Србије у Јужну Кореју. Док је 2018. српски извоз изнео непуних седам милиона долара, четири године касније достигао је близу 210 милиона, а дефицит у робној размени је спао на 153 милиона. Поређења ради, у 2021. је српски извоз изнео 113 милиона, а дефицит чак 265 милиона долара.

 

Потписивањем Споразума о узајамном подстицању и заштити улагања ће бити пружена додатна правна сигурност и створен нови замајац за привлачење корејских инвеститора у Србију, оценили су премијери. Поздравили су и кораке које су две стране предузеле ради започињања преговора о Споразуму о економском партнерству.

 

Постигнута је сагласност и изражена заједничка воља да формални преговори о овом Споразуму буду започети, а у складу са релевантним националним процедурама. Очекује се да ће Споразум о економском партнерству Србије и Јужне Кореје, када буде закључен, значајно допринети унапређењу билатералне економске сарадње кроз успостављање режима слободне трговине и додатно снажење инвестиционих могућности.

 

koko5

 

Изгледи за сарадњу у иновативној економији

 

У светлу све интензивније билатералне сарадње у домену индустрија заснованих на знању и иновацијама, премијери су поздравили што су две стране започеле разговоре о успостављању сталног дијалога у области иновативне економије. Овај механизам редовног дијалога биће усмерен на четири кључне области – паметну мобилност, биоекономију, дигиталну трансформацију и нове технологије зелене енергије. Две стране очекују да ће овај механизам, када буде успостављен, служити као катализатор за даљи напредак економске сарадње између две земље.

 

Брнабићева је истакла да је Србија последњих година међу водећим добављачима Кореје када су у питању житарице, нарочито кукуруз, те је на састанку било речи и о даљим корацима за јачање сарадње у области пољопривреде. Она је такође изразила спремност за успостављање ближе сарадње у области креативних индустрија, као и интерес за јачање међуљудских контаката кроз сарадњу у областима омладинске размене и спорта.

 

Премијерка Брнабић је истакла да су амбиције Србије у сарадњи са Јужном Корејом политичке, али и економске. Она је указала да су Самсунг, LG, SK, KIA, Хундаи само неки од корејских конгломерата који могу да служе као нови замајац за економски раст и развој Србије. "Они имају шездесетак таквих центара, у исто толико земаља света. Српско-корејски информативни центар је 2021. проглашен за најбољи од свих,“ казала је Брнабићева.

 

Премијерка је приметила да корејске компаније у Србији запошљавају нешто мање од 9.000 људи, „али то су радно интензивне инвестиције. Оно што ми желимо јесте да доведемо веће конгломерате, Самсунг, LG и SK, да они уложе у савремене технологије", напоменула је она.

 

Брнабићева је истакла и да је незаобилазна тема њених састанака у Сеулу био литијум. "Од шест највећих светских корпорација које производе батерије за електрична возила, којима је литијум главна компонента, чак три су из Јужне Кореје“, казала је премијерка.

 

koko6

 

Србија жели сарадњу у области вештачке интелигенције и биотехнологије

 

Касније је премијерка Брнабић у Београду на регионалној конференцији у оквиру Програма размене знања 2023, у организацији Корејске агенције за промоцију трговине и инвестиција (КОТРА), рекла да захваљујући програму размене знања и директне подршке Републике Кореје капацитетима и знању у Србији, већ има конкретних користи, преко канцеларије Владе Србије за информационе технологије и е-Управу. „Захваљујући размени знања са Корејом, можемо да се похвалимо у Србији са чак два српско-корејска информациона центра”, у Београду и у Нишу, по чему је јединствена у региону, казала је премијерка.

 

Премијерка је најавила и да ће будућа подршка Јужне Кореје бити у областима које ће бити у средишту пажње за будући развој Србије, а то су вештачка интелигенција и биотехнологије. „Захваљујући подршци Кореје, када је реч о вештачкој интелигенцији, ми смо 2019. завршили Стратегију развоја вештачке интелигенције као 26. земља у свету са таквом стратегијом, а прва у овом делу Европе”, додала је Ана Брнабић.

 

Премијерка је нагласила и да је Јужна Кореја пружила подршку Србији да постане пуноправни члан светског партнерства, односно глобалне алијансе за развој вештачке интелигенције у којој је сада само 29 земаља света. „Биотехнологије ће у будућности бити основа за развој свих оних земаља које разумеју куда свет иде, а Кореја је један од светских лидера и Србија не може да пожели једног од бољих партнера који ће нам својим знањем и искуством помоћи да подигнемо наше капацитете”, истакла је Брнабићева.

 

На истој конференцији је Амбасадор Ли казао је да је Кореја поуздан партнер Србији на путу њеног економског напретка. Посета премијерке Србије Сеулу ојачала је сарадњу Србије и Кореје, оценио је амбасадор. Ли је објаснио и да је Програм размене знања 2023, “програм развоја и економске сарадње који се темељи на знању и осмишљен је да подели развојно искуство Републике Кореје са партнерским земљама.”

 

koko7

 

Србија тежи робној размени са Јужном Корејом од милијарду долара

 

У априлу 2023. су у Београду српски министар трговине Томислав Момировић и специјални изасланик Председника Републике Кореје Сонгмин Ђанг, потписали Протокол о сарадњи између две државе. Тада је министар Момировић изјавио да ће две државе наставити са активностима које имају за циљ додатно унапређење традиционално добрих економских и политичких односа Србије са Републиком Корејом.

 

Момировић је казао и да се после закључивања Споразума о слободној трговини са источноазијском државом, чему је присуствовао и председник Вучић, очекује да робна размена буде и преко једне милијарде долара годишње. „Очигледно да је простор у нашој трговинској сарадњи и инвестицијама много шири и много већи од постојећег“, констатовао је Момировић и додао да је у 2022. укупна робна размена са Републиком Корејом повећана за око 20 одсто у односу на претходну годину.

 

koko8

 

Јужнокорејска опрема за унапређењу животне средине у Србији

 

Враћајући се на донацију опреме Институту за шумарство, амбасадор Ли је оценио да је она веома значајна, будући да Влада Србије улаже много напора у заштиту животне средине, укључујући и обнављање екосистема. Амбасадор је изразио наду да ће опрема допринети унапређењу животне средине у Србији и побољшању живота и благостања њених грађана. Надам се да ће овом донацијом, односи две државе бити даље развијани и у области заштите животне средине, додао је он.

 

Директор Института др Љубинко Ракоњац се захвалио на донираној опреми која ће бити коришћена за важна истраживања у оквиру рада ове институције. Донација је не само од велике помоћи Институту, већ и симбол пријатењства две земље, нагласио је директор Ракоњац.  

 

Према саопштењу из амбасаде Републике Кореје, ово је била трећа донација Владе у Сеулу у претходних месец дана. Тада су донирана возила Дому здравља у Смедереву (вредности 135.000 долара), возила и медицинска опрема за Фондацију Њ.К.В. Принцезе Катарине, те четири здравствене институције у Србији (вредности 166.000 долара). У скорој будућности се очекују реализације даљих вредних донација.

 

koko9

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено петак, 02 фебруар 2024 21:37
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани