Администрација САД је избавила Фани Ми и Фреди Мек - две огромне компаније које су гарантовале хиљаде другоразредних хипотека - у највећој операцији спасавања финансијских институција од почетка кредитне кризе 2007.

Последице финансијске кризе нису биле само економске, већ су јасно показале реалност светског поретка мање утемељеног на Западу. Према америчком историчару Адаму Тузију, „како су обелодањивани ужасан обим и размере краха, изгледало је да ће финансијске институције које су симболизовале тријумф Запада од краја Хладног рата, похлепом, злобом и неспособношћу бацити читав систем на колена.”

Кинески економски и друштвени препород после 2008.

На почетку глобалне кризе је је приближно 20 милиона кинеских радника изгубило посао, што је нагнало власти да усвоје пакет економских подстицаја без преседана, вредан четири билиона јуана (тада 630 милијарди долара), троструко већи од мера у САД. У новембру 2008. је тадашњи кинески премијер Вен Ђиабао казао да је пакет је био „велики, брз и ефикасан“.

Такав пакет је покренуо раст кинеског укупног домаћег производа (БДП), чак и у време глобалне кризе. Снажан економски раст омогућио је НР Кини да у 2008. претекне Немачку као трећа највећа привреда у свету, а наредне године да јој преотме и титулу најкрупнијег извозника у светској привреди.

Па опет, кинески БДП још увек био иза јапанског и представљао једну трећину оног у САД. Но, већ 2010. је НР Кина истиснула и Јапан са места друге највеће економске силе света.

Кинески БДП је 2008. вредео 4.6 билиона долара што је чинило 7, 2 процента укупног у свету. С обзиром на јачање националне валуте ренгминбиа прошле године номинални (користећи текуће цене И без прилагођавања инфлације) БДП НР Кине је нагло узлетео до 18 билиона долара у 2021. То представља око 18 процената глобалног БДП.

У протеклих 14 година, БДП и војни буџет Кине су утростручени, а расположиви приход просечног Кинеза је повећан седам пута. НР Кина је постала земља виших средњих примања са просечним БДП од преко 12.500 долара. Више од 400 милиона Кинеза су ушли у средњу класу, у којој се, према различитим критеријумима, дневна примања крећу од 20 до 100 долара.

Пекинг је, такође, драматично другачији град него што је био 2008. Број линија метроа, на пример, је утростручен на више од 25. То је највећа мрежа метроа на свету.

Пекинг је постао модернији на много начина. Мегаград је забележио велика побољшања у погледу загађења ваздуха, саобраћаја, чистоће и зелених површина. Раније је било мало места за одмор и то само у центру града. Сада су свуда.

Доследан и методичан развојни процес у НР Кини

Поједини кинески и страни стручњаци сматрају да је највећа промена у тој земљи између две Олимпијаде, сам развојни процес. По њима, у НР Кини је подигнут ниво у областима образовања, културе и здравства, а земља много више укључена у светску заједницу него раније.

Такви стручњаци наглашавају да су импресионирани ефикасношћу система власти. Власти су у стању, не само да поставе невероватно амбициозне дугорочне циљеве, већ и да их достигну на доследан и методичан начин. Од 2008. до 2022. су у НР Кини испуњени развојни циљеви зацртани у петогодишњим плановима од 11-ог до 13-ог, а покренут је и амбициозни 14. петогодишњи план (2021-2025).

НР Кина је у 2021. наставила да предводи човечанство у контроли пандемије и у економском опоравку. БДП те државе је достигао 8,1 одсто на годишњем нивоу и остварен је циљ елиминисања апсолутног сиромаштва. Земља је, такође, напредовала у областима попут свемирских летова са људском посадом, истраживања Месеца и производње великих авиона.

Зимске олимпијске игре су такође правовремена прилика за Пекинг да покаже да је Кину учинио „умерено просперитетном“. То је био циљ ради смањење сиромаштва који је КПК поставила да постигне до стогодишњице свог оснивања, јула 2021.

Допринос НР Кине глобалном привредном расту

Натраг у 2008, тадашњи владин пакет, као и пораст зајмова државних банака, учинили су НР Кину, а не САД превасходном машином глобалног економског раста последњих 15 година. Током више од једне деценије кинески допринос глобалном привредном расту је годишње, у просеку, био око 30 процената.

БДП данашње НР Кине је три пута већи него у Јапану и земља постојано иде ка првом местру у свету. Уколико Кина буде наставила са реформама ради подстицања привредног раста, могла би, према неким проценама да између 2028 И 2030. године преузме од САД положај највеће економске силе, мерено и номиналним БДП. Наиме, према Међународном монетарном фонду (ММФ), НР Кина је још од 2013. највећа светска привреда мерено паритетом куповне моћи (ПКМ, по тржишним ценама).

Поједини аналитичари сматрају да сада предузетници у Кини „диктирају темпо“. Постоји шала од пре неколико година да, уколико желите да знате шта ће Амазон - америчка мултинационална технолошка компанија, једна од најутицајнијих економских и културних сила на свету и највреднија светска марка - да уради за две или три године, погледајте шта технолошке компаније у Кини раде данас.

Предодређеност у ком правцу НР Кина иде

И мада се глобална економија после 2008. опоравила, кинески поглед на Запад никада није. Финансијска криза је „разбила“ све илузије да је западни систем „скоро савршен“, мишљење је које преовладава у Пекингу.

Овакав развој је у НР Кини створио осећај да постоји предодређеност у политичком систему који влада у земљи и у ком правцу она иде. Неки верују да су финансијска криза и њене поступне последице током следствене деценије убрзали промену у глобалном идентитету и стратегији НР Кине. Појавила су се мишљења да „можда САД у суштини губе моћ “.

Финансијска криза је ојачала поверење НР Кине у сопствени систем економског управљања. „Контраст између лепо изведених Игара у Пекингу и хаоса који је створила финансијска криза која је могла да у потпуности буде избегнута, уверио је многе Кинезе да је њихова земља главни играч“, казао је Дејвид Оунби, професор историје са Монтреалског Универзитета у Канади.

Дипломатски кор НР Кине је постао највећи на свету. На основу програма председника Си Ђинпинга о новом путу свиле, Иницијативи Појаса и пута, држава се све више усредсредила и инвестира у земљама у развоју. У том делу света је кинески модел управљања, улагања у инфраструктуру боље примљен и доживљава као алтернативни модел.

(НАСТАВЉА СЕ)