Пленарна тема, коју су подржали наши најзначајнији технички универзитети, факултети и друге научне институције,међу којима је и Институт нуклеарних наука ,,Винча”, јесте потреба за едукацијом како наше јавности и надлежних институција, тако и компанија и њихових кадрова који ће се бавити овим послом. Конференцији присуствују представници ових индустрија из Финске, Шпаније, Италије, Беглије, Холандије, Енглеске, Француске, Немачке, као и земаља из окружења.

Поздравну реч на свечаном отварању конференције упутио је декан Факултета техничких наука из Чачка, професор др Небојша Митровић, док је предвиђено да други дан овај значајан скуп отвори Франциско Кобо Валеро (Francisco Cobo Valero) - председник Европске федерације за рушење ЕДА (European Demolition Associaton).

Професор Митровић је нагласио да је управо симболично и утолико значајније што се овај скуп људи од струке, не само из наше земље, већ из многих других европских земаља и нашег региона, одржава управо када ове године веома значајна Европска агенција за рушење ЕДА, обележава 40 година постојања, а њен председник Франциско Кобо Валеро је тим поводом дошао је у Београд, како би узео учешће на овој конференцији и подржао рад Српске асоцијације.

Декан је предочио да је високообразовна институтуција на чијем је челу, и која је један од суорганизатора конференције, а чији је основни посао образовање, први факултет у Србији који је добио ,,Зелену заставу,, за изузетан резултат свих напора које улажу у овој области.

Он је навео пример раздвајања и разградње грађевинског материјала и грађевиснког отпада приликом реконструкције зграде Факултета техничких наука у Чачку, истичући да је то њихов мали допринос ономе што ради Српска асоцијација у обнови свести о потреби разврставања грађевинског отпада, чему би требало да тежимо сви у нашој земљи у настојању да Србија постане модерна европска држава.                                                   

Проф. Др Бранко Ковачевић - почасни члан Српске асоцијације

Након свечаности отварања, уручена је плакета и титула Почасног члана Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу професору др Бранку Ковачевићу за несебичну помоћ у промоцији ове организације и њеног рада. Др Ковачевић је редовни професор и декан Електротехничког факултета и некадашњи ректор Универзитета у Београду. Ово признање професору Ковачевићу уручио је Дејан Бојовић, председник Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, наглашавајући да је ово први пут да додељују ово признање. Бојовић је истакао значај рударских инжењера као најстарије групе инжењера у Србији и на потребу да се рударство полако враћа у наше сфере интересовања, указујући на чињеницу да је и рад ове Асоцијације и њених чланова ,,помало рударски”.

Захваљујући се на признању, професор Ковачевић је подсетио да су пре четири године почели да се баве овом облашћу у процесу реиндустријализације у Србији, како бисмо ухватили корак са светом.

Предочио је да је добра ствар у новим технологијама континуитет, воља, рад и паметна деца, коју, хвала Богу, Србија има. Покушали смо да инжењерску комору трансформишемо да не буде само грађевинска комора, већ комора свих инжењера, прво рударских, који су родоначелници инжењерства у Србији, машинских, електротехничких и свих других. ,,Неопходно је да превазиђемо све наше сујете како бисмо истински напредовали“.

Први пут се у нашем законодавству, што је добра вест, појавила реч инжењерство и сада је пред нама задатак да целу ову проблематику увежемо, почевши од школства, јер су инжењери људи који решавају проблеме, а не стављају их под тепих и затрпавају.

Истичући да смо сви под утицајем дигитализације, проф. Ковачевић је указао да , на жалост, софтвер не може да зида, да руши, да рециклира, да оре њиве и да нема ,,хлеба без мотике“ и да морамо да схватимо да се не може живети само од услуга, већ да је за напредак Србије неопходна развијена домаћа привреда како бисмо били конкурентни на страном тржишту.

Некадашњи ректор београдског Универзитета је упозорио на алармантну чињеницу да смо, на жалост, међу три земље у свету из којих је и надаље највећи ,,одлив мозгова“ и да су осим ИТ наука наши млади врло способни и у области инжењерства.

Неопходно је, према речима професора Ковачевића, много више истаћи значај инжењерства како бисмо унапредили нашу земљу, јер од тога како ћемо изградити инжењерство зависиће и Србија.

Из Института за нуклеарне науке Винча, који се већ 70 година бави науком, учесницима скупа се обратио Др Гвозден Тасић који је посебно истакао рад Института у области нових технологија и њихове примене у области заштите животне средине, а посебно о случају такозваних ,,смрдљивих зграда“, за који су били ангажовани њихови стручњаци од стране Грађевинске дирекције Србије како би открили како је дошло до тог хемијског инцидента, јединственог у свету, и да предложе начин на који тај проблем да се реши.

Институт Винча је, према његовим речима, успео оба задатка да испуни и да санира стање до кога је дошло како би људи могли да наставе нормално да живе у становима које су купили, наглашавајући и да су за то морали да развију потпуно нове методе. Јер, како је рекао, до тог случаја који се догодио пре пет година у Србији, примера није било нигде у свету.

Он је напоменуо да је у Србији 50 објеката у том периоду било контаминирано тим хемијским једињењима и да је смрад који се појавио, уствари, био користан у смислу да је проблем уопште откривен, јер да није до тога дошло људи би живели у таквим објектима и били изложени тим мутагеним и канцерогеним хемијским једињењима који би временом довели до појава канцера и других тешких болести. Овако је, на срећу, проблем на време уочен и саниран, али само на објектима који су пријављени овом Институту, нагласио је др Тасић.

Др Милица Каранац из Иновационог центра Технолошко металуршког факултета Универзитета у Београду говорила је о теми корисне употребе пепела, пре свега у области грађевинарства, као и у третману земљишта и отпадних вода, а све ради заштите животне средине. Она је указала на велику штетност његовог депоновања, што се сада, на жалост, највише ради. Она је предочила да у Србији годишње настаје око 7 милиона тона пепела и да је до сада депоновано више од 300 милиона тона овог опасног отпада и истакла да у опасне отпаде код нас спада и шљака, а да је Америка недавно донела решења да ове две материје не спадају у штетан отпад?

Професорка др Мирослава Радека са Факултета техничких наука – департман за грађевинарство и геодезију, Универзитета у Новом Саду, говорила је о значају циркуларне економије, али и указала да је за то неопходна симбиоза и пуно знања, како би све то заживело и да се рециклирано поново претвори у производ.

Она је упозорила да се у свету годишње угради 25 милијарди тона бетона и да све то јако пуно лоше утиче на потрошњу природних ресурса, а да израда цемента доводи и до стварања велике количине угљен диоксида који утиче на ефекат стаклене басте.

Професорка Радека је нагласила да је на грађевинарству велики притисак да што мање троши природне ресурсе и да се због тога ова индустрија мора окренути обновљивим изворима енергије.

Говорећи о томе како грађевинарство може помоћи у целој овој причи она је указала на пројекат за који су добили средства из ИПА фондова, како би, између осталог, проналазили решења за замену цемента, као великог загађивача и да их је у том смислу, највише занимала биомаса, која је највећи извор обновљиве енергије, јер се добија из остатака жетвене масе. У свету се, према њеним речима, из пољопривреде годишње генерише 140 милијарди тона биомасе, а да је то код нас готово занемарљиво. Биомаса се у Србији, на жалост, према њеним речима, употребљава само око два процента, а могло би то бити много више, пошто приликом њеног сагоревања остаје од 8 до 10 одсто пепела који је за нас интересантан. Циљ овог пројекта је да се повежу пољопривредни произвођачи и грађевинска индустрија и да се едукују, а све у заједничком интересу.

Током првог дана конференције стручно предавање је одржао и доц. Др Никола Тошић са Грађевинског факултета у Београду из групације за Бетонске конструкције који је говорио о рециклирању бетонског отпада И његовој примени у грађевинарству.

Говорили су и професорка др Снежана Маринковић, шеф Катедре за Бетонске конструкције Грађевиснског факултета Универзитета у Београду, а први дан су својим предавањима затворили представници Факултета техничких наука из Чачка - студенткиња четврте године која је представила своју иновацију са којом је ушла у ужи избор за најбољу технолошку иновацију и доц. Др Неда Николић која је представила њихов пројекат ,,лежећих полицајаца” од рециклираног грађевинског материјала.

Председник Европске асоције ЕДА отвара други дан конференције

Другог дана конференције, 29. новембра, програм почиње у 10 часова говором преседника Европске асоцијације ЕДА Франциска Кобо Валера (Францисцо Цобо Валеро), што ће, уједно, бити и свечано отварање овог значајног скупа.

Након тога уследиће стручна предавања на теме: Улога асоцијације, говорник Миодраг Зечевић, затим ће о „Пре-сепарацији материјала“ говорити Игор Кечкеш Мацонкаи (Igor Kecskes Maconkai), док ће „Искуства из Белгије“ предочити Јохан Д Хоге (Johan D’Hooghe) (CASO), а на тему „Првих и последњих 20 година“ говориће Јован Богуновић.        

Након краће паузе наставиће се са занимљивим предавањима. Прво је већ предвиђено за 12,30 часова под називом „Програм рециклирања у Финској“ о чему ће говорити гост предавач Каи Салми, након тога ће уследити прича о „Консолидацији грађевинског материјала“ – Бориса Стефановића (Хеми ецо), затим „Уклањање делова цементара“ – ШУША, док ће искуства из Црне Горе пренети Сања Вучковић Оташевић (Аллинг, Котор).

У поподневном делу конференције представиће се „ТопСоњнЊаy“, деконструкција Тоур УАП у ЛYОН“, Стефано Пансиери, затим „СЕТ“ Шабац, а након тога и ЕКОТЕХНА 2000 са темом „Деконструкција у РТБ Бор“. Последњи панел је предвиђен за 17 часова, а на њему ће Марко Милачић (СУЕЗ) говорити о „Потреби раздвајања отпада“, а на крају ће своје време искористити Институт за медицину рада. Затварање конференције предвиђено је за 18,30 часова, а свечано ће је затворити Дејан Бојовић, председник Српске Асоцијације.

Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу је пословно удружење које се у свом раду залаже за неколико битних циљева међу којима су: прилагодити законе Републике Србије Европским законима, стандардизација производа добијених рушењем и рециклажом, обука и тренинг како државних службеника тако и појединаца и предузећа који се баве овом врстом послова.

Ту су још и обједињавање привредних чинилаца који се баве производњом и стварањем отпада, иницирање сарадње образовања, науке и привреде у Србији, организовање Дана рушења у школама ради подизања еколошке и практичне свести код најмлађих генерација.

Треба навести и неколико еколошких циљева као што су и прекидање стварања дивљих депонија – сметлишта и учествовање у препројектовању постојећих депонија или загађеног тла разним токсичним материјама и замена квалитетном земљом уз обављање ремедијације таквих површина.

Извор: Кућа добрих вести