Сер Дејвид Атенборо слави 100. рођендан: Живот посвећен планети и глас уз који су одрасле генерације Сер Дејвид Атенборо слави 100. рођендан: Живот посвећен планети и глас уз који су одрасле генерације.

Његов јубилеј, који доживи мање од 0,03 одсто светске популације, биће обележен посебним догађајем уживо у лондонском „Ројал Алберт холу“ уз музику из његових легендарних програма и осврте јавних личности и водећих заговорника заштите природе.

Сер Дејвид је изјавио да је „потпуно преплављен“ рођенданским порукама које пристижу, захваливши свима „најискреније“. У аудио-поруци подељеној ноћ уочи рођендана открио је своје првобитне планове.

„Мислио сам да ћу свој 100. рођендан прославити тихо. Потпуно су ме преплавиле рођенданске честитке, од предшколских група до станара старачких домова и безброј појединаца и породица свих узраста. Једноставно не могу да одговорим свакоме од вас појединачно, али бих желео да вам се свима најискреније захвалим на лепим порукама“, рекао је Атенборо.

Међу бројним личностима које су одале почаст сер Дејвиду нашао се и британски премијер, сер Кир Стармер. Он је истакао огроман утицај који је Атенборо имао на генерације гледалаца широм света, називајући га истинским националним благом.

„Желео бих да упутим најтоплије жеље сер Дејвиду Атенбороу поводом његовог 100. рођендана. Као и милиони људи широм земље и света, одрастао сам гледајући програме сер Дејвида. Деценијама је нација била опчињена његовом страшћу према природи и његовим изванредним доприносом јавном сервису. Он је право национално благо и пионир у својој области. Нека његов рад настави да инспирише људе свих генерација у годинама које долазе“, навео је Стармер.

Музичка прослава живота и природе

Прославу у „Ројал Алберт холу“, коју ће преносити Би-Би-Си (BBC), водиће Керсти Јанг, а укључиће наступе музичара чије су се композиције појављивале у његовим телевизијским серијалима „Планета Земља“.

Ден Смит, фронтмен награђиваног бенда Бастил, придружиће се Концертном оркестру Би-Би-Сија како би извео песму „Помпеја“, која је коришћена у серијалу „Планета Земља III“. Исландски бенд Сигур Рос извешће нумеру „Хопипола“, која је пратила промоцију серијала „Планета Земља“ и „Планета Земља II“.

Концертни оркестар Би-Би-Сија извешће и композиције повезане са неким од најупечатљивијих тренутака из Атенбороових програма, укључујући драматичну потеру змија за игуанама из серијала „Планета Земља II“ и моћну сцену са оркама које лове користећи таласе из серијала „Залеђена планета II“.

Наступиће и британска певачица Сијена Спајро и парагвајски харфиста Франсиско Иглесијас, који ће свирати традиционалну композицију „Пахаро Кампана“, која се чула у првом Атенбороовом програму о дивљини.

Легат који се слави широм света

Ово је само један од многих догађаја којима се обележава његов рођендан. Импозантна изложба Природњачког музеја, чији је наратор сер Дејвид, биће претворена у бесплатан петоминутни спектакл у центру Лондона.

Адаптирана верзија под називом „Наша прича са Дејвидом Атенбороом“ приказиваће се у простору „Аутернет Лондон“ од 8. маја, водећи гледаоце кроз историју човека и Земље, пре него што прикаже визију будућности Лондона, како је известио „Индипендент“.

Преплављен је порукама и лепим жељама добротворних организација за заштиту животиња и животне средине, а организација Пета назвала је „мудрог“ бика по њему.

Бик по имену Сер Атенбулок био је међу првим животињама спасеним кроз пројекат механизације у Делхију који спроводи Пета Индија.

Каријера сер Дејвида Атенбороа траје више од седам деценија, још од када је почео да ради за Би-Би-Си 1952. године. Током тог времена постао је једина особа која је освојила награду БАФТА у свим телевизијским форматима: црно-белом, у боји, HD, 3D и 4K.

Његов рад трансформисао је документарце о природи у визуелно импресивна и емотивно снажна филмска дела која су допрла до стотина милиона људи.

На питање о тајни своје дуговечности, скромно је одговорио да је кључни фактор „чиста срећа“. Ипак, његов активан живот, страст према природи и снажан осећај сврхе несумњиво су допринели његовој виталности.

Иако не следи строгу вегетаријанску исхрану, познато је да је значајно смањио унос црвеног меса. Његов најновији документарни филм, „Океан са Дејвидом Атенбороом“, објављен је 2025. године, са фокусом на морске екосистеме.

Нова врста осе названа по Дејвиду Атенбороу

Научници су именовали новооткривену врсту осе по Дејвиду Атенбороу како би одали почаст стотом рођендану чувеног природњака и документаристе. Оса, названа Attenboroughnculus tau, налазила се у колекцији Природњачког музеја у Лондону још од 1983. године, након што је откривена у провинцији Валдивија на југу Чилеа.

Није необично да примерци проведу дуго времена у музејским архивама пре него што буду правилно анализирани или класификовани, каже Гејвин Брод, главни кустос за инсекте у лондонском Природњачком музеју. Брод је водио студију о овој врсти која је објављена у часопису Journal of Natural History.

„Таксономско откриће је понекад заиста брзо - пронађете нешто и одмах га опишете", рекао је он. „Али понекад је прилично споро, и ви само методично радите кроз збирке које су други људи годинама сакупљали."

Откриће из музејске фиоке

Огастајн Де Кетелер, волонтер и коаутор студије, приметио је примерак Attenboroughnculus tau током прегледа музејске колекције ихнеумонских оса - велике и географски распрострањене групе паразитских оса која садржи око 25.000 идентификованих врста, док се процењује да још 75.000 чека на своје име.

Детаљан преглед 43 године старог примерка открио је да се не ради само о раније непознатој врсти, већ и о претходно неидентификованом роду – вишем таксономском рангу који се односи на групу сродних врста.

Оса је дугачка 3,5 милиметара, са танким, закривљеним абдоменом, и припада малој потфамилији оса пореклом из Чилеа, Аргентине, Аустралије и Нове Гвинеје.

Част коју заслужује

Као одговор на вест о новој оси, Атенборо је Броду послао руком писану захвалницу. Природњак већ има више од 50 врста названих по њему, укључујући рибе, паукове, птице, гуштере, бубе, пужеве, као и многе врсте биљака.

У већини случајева, име врсте се односи само на презиме, као код Zaglossus attenboroughi, врсте угрожене ехидне пронађене у Новој Гвинеји. Понекад је посвета суптилнија, као у случају Syracosphaera azureaplaneta, врсте океанског фитопланктона чије име врсте представља латинизовану верзију Плаве планете чувеног документарца о морским екосистемима који је Атенборо снимио 2001. године.

Постоји и неколико родова названих по Атенбороу, као што је случај са чилеанском осом, укључујући род дрвећа Сирдавидиа пронађен у Габону, и Attenborosaurus, род изумрлих морских гмизаваца из доба Јуре.

Извор: РТС