Рамазан је девети месец исламског лунарног календара, а његов почетак зависи од посматрања месеца (хилал). Током овог периода верници се уздржавају од хране, пића и других телесних уживања од зоре до заласка сунца, што представља један од пет стубова ислама — основних верских обавеза.

Поред уздржавања од оброка, Рамазан је време појачане духовне посвећености — повећане молитве, читања Светог Курана, медитације и чинења добрих дела према другима.

Током Рамазана верници обично имају два оброка дневно:

Сахур — пре зоре, оброк који им помаже да издрже током дана,

Ифтар — након заласка сунца, када се пост прекида уз обичај да се најпре узме неколико датула и воде, а затим се наставља заједничким оброком са породицом и пријатељима.

Током овог периода људи једни друге поздрављају са „Рамазан Мубарак“ или „Срећан и благословен Рамазан“, желећи здравље, мир и духовно усавршавање.

Рамазан траје око 29–30 дана, а завршава се великим празником Рамазансским бајрамом (Еид ал-Фитр), који ће се ове године обележити око 20. марта 2026. — када верници славе завршетак поста и духовног путовања.

Духовна порука и значај солидарности

Рамазан није само одрицање од хране и пића — његова суштина је у самодисциплини, стрпљењу и саосећању са онима који живе у сиромаштву. Посебан акценат ставља се на милостињу и помоћ угроженима, као и на јачање породичних и друштвених веза.

У многим градовима организују се заједнички ифтари, а верски објекти су током вечери испуњени молитвама. Последњих десет дана Рамазана сматрају се посебно важним, јер се верује да је у једној од тих ноћи почела објава Курана.

Извор: Кућа добрих вести