Програм Фонда за развој за ову годину фокусиран је углавном на мала и средња предузећа, рекао је Милан Љушић, директор Филијале Београд Фонда за развој, на скупу о подршци тог фонда сектору малих и средњих предузећа у Привредној комори Србије.

Фонд за развој одобрава дугорочне кредите, ниже каматне стопе и дуже рокови отплате. Према његовим речима, до краја ове године обезбеђено је пет милијарди динара за кредитирање привреде. Та средства су и допуњива, а поред њих, постоје и други програми који могу да се повлаче од Фонда.

Према његовим речима, за сектор малих и средњих предузећа издвојено је највише средстава из Фонда, а основне активности те институције су подстицање производње и запошљавање. Приликом одобравања кредита предузетницима, један од најважнијих критеријума за доделу је број људи које ће то предузеће да запосли.

Право да конкурише за средства Фонда за развој има свако привредно друштво регистровано код Агенције за привредне регистре, осим јавних предузећа и великих привредних друштава, изузев ако нису претежни извозници, објаснио је Љушић.

Новина - отплата кредита уз валутну клаузулу

Новина је да привредно друштво може да отплаћује кредит месечно или квартално, уз валутну клаузулу, а средства обезбеђења могу бити банкарска гаранција, хипотека или меница, казао је Љушић и додао да као додатна средства обезбеђења, Фонд за развој узима и залог на будућим потраживањима, залог на роби, али ће то и даље остати додатна средства обезбеђења, објаснио је Љушић.

Такође, од ове године, цена кредита је смањена са 4,5 одсто на два до три одсто, при чему се инвестициони кредити могу отплатити за највише 10 година, а друге врсте зајмова имају мањи рок отплате, навео је Љушић и додао да је максимални износ кредита код Фонда за развој до 100 милиона динара, а ако је намењен за извоз, кредит може бити до 200 милиона динара.За предузетнике је максимални износ инвестиционог кредита до седам милиона динара, са роком враћања до седам година и каматом два одсто годишње, навео је Љушић и најавио да ће од следеће године почети наменска контрола одобрених кредита предузетницима.

Директор Сектора за привредни систем ПКС Нермина Љубовић и руководилац Центра за мала и средња привредна друштва ПКС Александар Грачанац указали су на значај сектора малих и средњих привредних друштава (МСПД), који представља покретача привреде. Сектор малих и средњих предузећа чини 99,8 одсто реалног сектора, учествује 30 одсто у БДП-у Србије, а у укупном броју запослених 66,5 одсто. Сектор МСПД оптерећују многобројни проблеми, од парафискалних намета, недостатка повољних средстава за финансирање и неликвидности, до сиве економије, рекла је Нермина Љубовић.

Најрањивија су мала и микро предузећа, због недостатка повољних микро зајмова, указала је директор ПКС и поручила да би требало донети посебан закон који би помогао том сектору привреде у обезбеђењу средстава за ликвидност и за развој. Привредна комора Србије као институционални посредник, подржава компаније да редефинишу дужничко - поверилачке односе и наставе одрживо да послују, рекла је Нермина Љубовић.

Драгомир Петронијевић, директор Тима Канцеларије за младе Градске управе Града Београда поздравио је иницијативу ПКС да представи видове подршке за мала и средња привредна друштва и предузетнике. Према његовим речима, незапосленост је највећи проблем и неопходна је удружена подршка ради решавања тог проблема. „Отварамо инкубаторе за запошљавање у централним градским општинама, а у плану су и задруге у рубним општинама, ради коришћења земљишта погодног за органску производњу“, рекао је Петронијевић.

Извор: Кућа добрих вести