На које начине се партиципација у процесима планирања у Србији спроводи?

Kако су пандемија и мере сузбијања исте утицале на ове процесе?

Шта је могуће урадити како би се постојећи проблеми превазишли у корист очувања јавног интереса, природних добара али и деморатије?

На ова и друга питања покушаће се пронаћи одговор у дискусији са истраживачима, урбанистима, активистима, али надамо се и доносиоцима одлука.

Истраживање је подржано је кроз програм Заједно за активно грађанско друштво - АЦТ уз подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу, Хелветас Србија и Грађанских иницијатива.

Број пројеката од прокламованог јавног интереса се у Србији експоненцијално повећава, и то се ни у контексту пандемије није променило.

Ипак, оно што се мења је сужавање простора за учешће грађана и различитих заинтересованих страна у тим процесима - они најчешће за пројекте сазнају када се појаве машине у њиховом парку или на реци, а тада је за институционално деловање већ касно.

Националном Стратегијом одрживог урбаног развоја РС до 2030. године препознато је да је улога партиципације у области урбаног развоја у Србији још увек углавном формална, да је правичан и једнак третман плуралистличких интереса упитан, и истакнут је проблем ниског нивоа партиципације грађана.

Истовремено, приметан је пораст грађанских и комшијских иницијатива, неформалног удруживања и деловања организација цивилног друштва по питању изградње, односно урбанистичког планирања и просторних политика у Србији.Из наведених разлога су Центар за културну деконтаминацију, Полекол и Тачка комуникације уз подршку експертске организације Нова планска пракса, база за урбанистичка истраживања и развој планирања спровеле истраживање и анализу процеса јавних увида и усвајања планова у Београду у периоду од годину дана од почетка мера усмерених на сузбијање пандемије КОВИД-19.

Извор: Кућа добрих вести/ФБ