Кућа Добрих Вести

Login

Милош Станковић-проналазачи треба да буду спона науке са привредом

Оцените овај чланак
(20 гласова)

PRONALAZACБЕОГРАД - Научници и проналазачи су спона између компанија у привреди и иновационих производа јер једино ми, проналазачи појединци, или група људи, можемо да креирамо производ који је технички бољи, а комерцијално исплативији, изјавио је за “Кућу добрих вести” Милош Станковић, наш успешан млади научник, познат по својим проналасцима већ широм света. Милош је одабран да буде промотер 12. Међународног сајма предузетништва “Бизнис база”, који данас почиње на Београдском сајму и заједно са Сајмом локалне самоуправе, носи симболичан назив "Повежи се" и траје до 29. новембра.


“Један од разлога због чега сам промотер сајма је то што би ми научници и проналазачи требало да будемо некаква спона између привреде, предузећа и иновационих производа и пројеката, јер једино иновационим пројектима - нечим новим, као и техничким развојем ми можемо да изађемо из ове кризе“, објаснио је Станковић.

Милош представља два своја проналаска из области екологије

Пројекте које ћу представити на овом сајму су два пројекта из области екологије. Један је за уништавање амброзије без пестицида и хемије, где се струјом ефикасно уништава амброзија у корену, тако да људи неће имати проблема са том алергијском биљком. Тај производ је претходне четири године тестиран у Београду. Ове године изум је тестиран и у Словенији са Шведским институтом и факултетом.
Други производ је из домена аутомобилске индустрије – партикуларни филтер, који везује честице чађи, које су један од главних узрочника канцера плућа код људи.
„Толико о мени. Не бих пуно да причам. Рећи ћу само да се бавим 12 година научно истраживачком делатношћу и иновацијама, при чему сам постигао одређени успех – и домаћи и међународни“, скромно је рекао Милош Станковић новинарима најављујући своју промотивну улогу у овогодишњој сајамској манифестацији Бизнис база, на којој значајно место имају наши проналазачи.

Импресивна биографија младог проналазача - генија

Заиста скромно, јер овај млади човек, рођен 1984. године у Београду и кога многи називају новим Николом Теслом, има већ више од 30 проналазака који су  награђени на домаћим и међународним сајмовима.
Живи у Земуну, где је и завршио Електротехничку школу, а дипломирао је на Вишој електротехничкој школи у Београду, смер рачунарска техника. Наставио је даље студије на Универзитету у Новом Саду, Технички факултет “Михајло Пупин” смер производни менаџмент, где је и дипломирао (на тему: иновационо предузетништво). Након тога завршио је мастер студије на Факултету за примењену екологију у Београду, смер заштита животне средине (тема мастер рада: аерозагађење и аутомобилска индустрија).
Бави се научно истраживачким радом – иновацијама. Међу многобројним признањима које је овај 29-годишњак добио за свој досадашњи рад је и златна медаља и плакета “ТЕСЛА – ПУПИН” коју му је доделио Савез проналазача Југославије за изузетне резултате на подстицању, развијању и афирмацији проналазаштва, за примену иновација и за посебан допринос развоју и унапређењу организације оваг Савеза. Тада је проглашен и за Проналазача године 2002. Проглашен је за ЗАСЛУЖНОГ ГРАЂАНИНА ЗЕМУНА 2006. године и добио ПОВЕЉУ ЗА ГРАЂАНСКЕ ЗАСЛУГЕ СА МЕДАЉОМ.
Међународни иновациони центар доделио му је ЗЛАТНИ ОРДЕН за креативност за висок допринос унутар развоја међународне науке и технологије.
На основу целокупног научно – иновационог стваралаштва, труда, рада, признања и достигнућа, 2012. године Руска Међународна Академија наука примила га је за РЕДОВНОГ ЧЛАНА Академије и доделила му је њихово највеће признање ПОЧАСНУ ТИТУЛУ ’ВИТЕЗ НАУКЕ’. Уручена му је и ПОВЕЉА и ОРДЕН ’ВИТЕЗ НАУКЕ’, док га је генерал Руске армије одликовао “Орденом части, храбрости и одважности”.
Влада Републике Србије доделила му је први нови пасош Републике Србије у склопу пројекта „нови српски пасош, ново лице Србије“.
Члан је међународног иновационог центра “АРХИМЕД” из Москве, Савеза иноватора Републике Српске, удружења „Милутин Миланковић“, Српске Краљевске Академије научника и уметника СКАНУ и Савеза проналазача Србије.

Светски конгрес генија – Токио 2012

Милош је учествовао и на 26-ом ‘Светског конгресу генија’ октобра прошле године у Токију. Учествовало је око 160 генија из целог света (углавном буде око 30 учесника, али те године их је било 160), бројни инжењери, научници, проналазачи, академици, доктори наука, професори са престижних светских Универзитета и Института.
Поред бројних учесника, једино је Милош Станковић освојио НАГРАДУ ЗА СВЕТСКОГ ГЕНИЈА. Поред ове највеће светске награде освојио је и ‘Специјалну награду са Златном медаљом’ коју му је доделила делегација Тајвана, за све проналаске и научне радове. Презентовао је проналаске и научне радове из области екологије – заштита животне средине и енергетике.
Током предходних година добио је бројна позитивна експертска мишљења, анализе и прорачуне везано за своје истраживање од стране страних и домаћих научника, професора, академика, инжињера, истраживача итд. Све више се потврђује да се на бази Станковићевих проналазака може производити велики број практичних уређаја и тиме створити низ нових извозних производа који итекако могу поправити целокупну привредну ситуацију и тиме побољшати опште друштвено стање у нашој земљи.

Реците нам зашто би проналазачи требало да буду спона између науке и привреде?

Наука без привреде не може. То је чврста спона у сваком сегменту, али ја ћу овом приликом да причам о мом сегменту, зато што нисам компетентан да причам о другим. Иновација је, кратко ћу напоменути, у начину вођења предузећа, у маркетингу, менаџменту, веома важна како би се пласирао производ. Конкретно, научници и проналазачи су спона. Они су спона између компанија у привреди и иновационих производа јер једино ми, проналазачи појединци, или гупа људи, можемо да креирамо производ који је технички бољи, а комерцијално исплативији.

Кажите нам нешто више о два производа које ћете представити?

Електрични уништавач амброзије, тако ћемо га назвати, одређеном фреквенцијом и струјом уништава амброзију у корену и она више не расте током сезоне. Урећај је еколошки, јефтин, комерцијалан, безбедан по људе. Тестиран је на територији града Београда, у Словенији и Шведској. У току је и сарадња са српским институтима и факултетима на реализацији тог пројекта и биће је сигурно и наредних неколико година.

Да ли су се појавиле компаније које су заинтересоване за тај проналазак и у чему је његов значај?

Јесу, то су компаније из Европске уније и Америке и преговори су у току. Значај овог проналаска је у томе што је амброзија, као алергијска биљка, велики проблем у свету. Ја имам податке да, рецимо, само влада Мађарске даје 110 милиона евра за два-три месеца годишње само за антиалергијске лекове, Аустрија 88 милиона евра, по сезони. Европска унија је ове годиен издвојила 160 милиона евра да се нађе решење за искорењивање тог корова, али нису га пронашли.

То су огромне своте новца, а људи имају великих здравствених проблема због те биљке, између осталих и ја, тако да сам одлучио да тај проблем решим на еколошки начин - помоћу овог уређаја који је већ тестиран на подручју града Београда, у Словенији и Шведској и сада треба да га још технички завршим и надам се његовој комерцијализацији и масовној примени, за шта има пуно заинтересованих компанија у целом свету, али о детаљима преговора још не могу да говорим, пошто то, за сада, спада у домен пословне тајне.

А за филтер за аутомобилску индустрију?

Ја сам радио доста различитих филтера, а један од њих ћу сад презентовати први пут у Србији. Он је већ представљен у Силиконској долини у САД, а у септембру ове године презентован је и у Центру  светске технологије у Лос Анђелесу. Тај филтер отклања микро честице чађи електростатичким путем. Оне су озбиљан загађивач и делују на људе тако што изазивају канцер плућа.
Ја имам прелиминарну статистику из Шведске, јер са њима сарађујем, тако да имам податак да у тој земљи око 2000 људи годишње умре од последица загађења честицама чађи.
Пошто већ постоји партикуларни филтер, ја сам га урадио са различитом технологијом која је јефтинија око петнаест пута од постојеће. Техничке карактеристике су исте, с тим што мој филтер има дужи век трајања. Тренутно водим преговоре и за тај филтер са компанијима које су, такође, из Америке и Европске уније.

Који је пут да реализујете те своје проналаске, односно да их комерцијализујете и да ли радите на нечем новом?

Није проблем да нађем инвеститора, већ је даље проблем како доћи до тржишта, јер за то је потребан лоби.  Један од мојих нових пројеката је уређај за бољу искоришћеност горива, а радим и на другим проналасцима, којих је, за сада, укупно тридесетак, које сам већ представљао у земљи и иностранству. Ја се више бавим не фундаменталном, већ примењену науку од које бисмо имали користи сви - цело наше друштво и Србија.

Због чега сте изабрани за промотера сајма Бизнис база?

Они кажу, не могу ја да кажем, да сам ја успешан млади научник и проналазач и да би им била част да ја будем промотер овогодишњег сајма. Прихватио сам промотерски посао не смао због себе, него и због земље и људи које бих могао да привучем да дођу и да утичем на то да се повежу привредници и научници.  

Када сте почели да се бавите науком?

Од треће године се бавим науком, расклапао сам, склапао играчке и правио неке нове, тако да ми је наука била хоби све до треће године средње школе када сам активно почео да се бавим иновацијама,  научно-иновативним стваралаштвом и да излажем на међународним и домаћим сајмовима. Тако да је то већ 12 година од када је кренуо мој озбиљни пут науке и стваралаштва, каже у интервјуу за Кућу добрих вести Станковић.

Станковић: образовање, спорт, религија и љубав - то је целина без које се не може

Рекреативно се бавим спортом, јер увек треба да постоји баланс у животу, а ја мислим да је то за мене, поред образовања, које се дели на теорију и праксу, нешто без чега се не може. Дакле, образовање, спорт, религија и љубав то су те четири ствари које су за мене једна целина.
Нико се, колико ја знам, у ужој и широј фамилији није бавио тиме чиме се ја бавим, једино је мајка увек била креативна за разне ствари, толико што се тиче генетике. Једноставно то волим да радим и сви пројекти које сам радио нису рађени за моју личну корист већ за добробит целог друштва и народа, да свако има корист од тога. Чак и сада када водим пословне преговоре око примене неких мојих проналазака, ја водим рачуна, на пример, за ова два производа која ћу представити и на сајму Бизнис база, гледам да буду од користи за људе, да утичу позитивно на здравље људи, јер здравље је најважније од свега.
Гледам на тај начин да помогнем људима, а други начин би био, дај Боже да крене производња неког од ових пројеката, коју бих органкизовао у Србији, да запослим људе, поготово младе, али и стручне људе. Због чега прво бих младе запослио, иако знам да су људи средњег животног доба највише без посла данас у Србији? пита се и објашњава Станковић -  да би волео да то буду млади, "јер ми млади немамо посао, велика је то потешкоћа. Друго бела куга влада у Србији и ми млади, ту гледам и себе, како ја могу да оснујем породицу и подижем децу када немам новчана средства ни за себе да ја преживим,  а камоли моје дете једног дана. Ја бих на тај начин да помогнем да се млади људи запосле и обезбеде себе и своју породицу".
Ето, то је цела истина. Наравно, жеља ми је да ми те производе извозимо.

Којих струка ће Вам бити потребни млади људи приликом запошљавања, уколико реализујете послове о којима водите преговоре?

Све зависи од пројекта који будемо реализовали, али биће нам потребни машински, електроинжењери, радници, машински, возачи, програмери, дизајнери, хемичари, биолози, људи са пољоприврдног факултета, из аутомобилске индустрије. Дакле, широк је спектар потенцијалних кадрова које бисмо запошљавали, у зависности од пројеката за које будемо добили средства за реализацију.
Гледаћу да ангажујем најбоље стручњаке, са којима већ сада сарађујем, објединим у једну целину. Држимо се заједно, треба да будемо прави Срби,  а не онако како нас приказују у свету, што је донекле и истина, али знате да у Србији, на жалост, не праштају успех.
Да ме није Бог упутио на људе са којима треба да сарађујем, никада не бих успео.

Како Вама долазе те идеје?

Колико је то добро, то је донекле и проклетство, али у позитивном смислу. Објаснићу зашто. Ја не могу да спавам, сетим се нешто у сну, створи ми се слика како да решим неки пројекат који, рецимо, годинама људи у неким научним институтима не могу да реше. Ја устанем и напишем формулу, направимо то потом по цртежима и то ради. Ето, тако то функционише у мом случају.

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено среда, 27 новембар 2013 09:45
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија