Одбор за село Српске академије наука и уметности, уз подршку Привредне коморе Србије (ПКС), на састанку у Крагујевцу, пружио је пољопривредницима и друге корисне савете за успешније  организовање у својој делатности.

Задругарство и политичка воља

За успешнији развој задругарства потребна је политичка воља и усклађеност на свим нивоима, од месних заједница до Владе и Скупштине Србије, јер је развијено задругарство спас за село и пољопривреду у целини. На скупу у Крагујевцу је указано и оцењено да је неопходно усвојити нови закон о задругама.

О стању и перспективама земљорадничког задругарства у Србији говорио је професор Пољопривредног факултета у Земуну Миладин Шеварлић, који је нагласио да је опстанак малих газдинстава, који чине и већину, чак преко 80 одсто српске пољопривреде, могућ је једино ако се организују у задруге. У супротном др Шеварлић сматра да задруге не могу опстати.

Реституција задружне имовине

Професор Шеварлић је покренуо питање реституције задружне имовине.

“Овај сектор оштећен је за више од две милијарде евра по основу одузетих земљишних површина и имовине широм Србије”, нагласио је Шеварлић.

Он сматра да је потребно што пре донети нови Закон о задругама, напомињући да је Србија и оснивач Међународног задружног савеза.

На скупу о задругарству у Крагујевцу промовисана је публикација САНУ ,,Зашто и како се организовати у задруге'', аутора Ђорђа Бугарина, Данила Томића и Бранислава Гулана.

Публикација о задругарству у Србији

Представљајући публикацију Бугарин је нагласио да у свету има око 800 милиона људи који послују преко својих задруга.

“Преко деведесет милиона чланова европских задруга, заједнички граде своју тржишну и економску силу. Задруге са својим чланством, представљају трећу светску економску силу. Повезани у Међународни задружни савез, јачи су од већине држава и мултинационалних компанија. То сељаци увек теба да имају на уму када су у дилеми да ли им треба задруга или не,” подвукао је Бугарин.         

Учесници округлог стола указали су да је додатни проблем то што је у Србији веома мало успешних задруга, јер у земљи има око 2.000 задруга,  од тога је око 1.300 пољопривредних.                 

Нестајање села

Председник Одбора за село САНУ академик Драган Шкорић нагласио је да је српско село у тешком положају, напомињући да се од 4.600 села у Србији, у фази нестајања налази свако четврто или око 1.200 сеоских насељених места.

“Свесни смо чињенице да села у Србији пропадају и да се смањује њихов број, што најбоље илуструје чињеница да је више од 50.000 кућа напуштено и да је око 500.000 хектара обрадивих површина у парлогу. Са развојем задругарства зауставиће се нестанак села, повећаће се  производња и кренути у равномеран развој свих региона у Србији”, указао је Шкорић.

Светски примери задругарства

На скупу у Крагујевцу промовисано је девет успешних земљорадни- чких задруга у Србији. Својим радом истакле су се задруге у Азањи, Прва женска задруга у Војводини ,,Руже Срема'', Удружење одгајивача говеда сименталске расе "Шумадија'' у Крагујевцу, ''Зелена башта'' у Сараорцима, ''Агродунав'' у Каравукову, затим ''Агронор'' у Горњем Милановцу, земљорадничка задруга "Бешка'' у Бешкој,  "Стубал'' у истоменом месту и задруга "Срб мед'' у Владимировцима.    

Извор: Кућа добрих вести