Пошто се споро крећем, на штакама, ушао сам у двориште летње позорнице мало раније пре публике, како бих на време стигао тамо и како бих заузео што боље место испред њихове бине.
Када смо пришли бини, видели смо да има столова за седење, те смо сели за први који нам се учинио погодним, бина је одатле била видљива. После пар минута нам је пришла конобарица, и рекла да је тај сто резервисан. Устали смо и променили сто, севши за сто који је био у самом углу баште.
После пар минута је поново пришла конобарица и рекла да је и тај сто резервисан, и да за тим столом треба да седе “музичари”. Није ми било јасно на које музичаре мисли, разумео сам да су у питању неки нишки музичари који су ту као гости, па сам замолио конобарицу да види да ли је ипак могуће да останемо за тим столом, јер су сви столови очигледно резервисани, што би значило да бих морао све време свирке да стојим. После пар минута је конобарица поново дошла, и рекла да можемо остати ту и да је све у реду.
Публика је полако почела да улази, и башта се полако пунила. Чекао сам да видим ко су ти музичари, како бих им се захвалио што су дозволили да останем за њиховим столом.
Доста времена је прошло, а нико није сео за тај сто. Почетак свирке се приближавао.

Са Неверним бебама за истим столом

Био сам окренут према бини, а башта је била иза мене, те нисам видео ко прилази. Када су чланови бенда Неверне Бебе почели да ме опкољавају и седају за сто за којим седим - схватио сам за чији сто сам сео. Био сам у неверици, било ми је у први мах и непријатно - али су они одмах почели да праве дружељубиву атмосферу и да се упознају са нама. Имао сам огромну трему, али су ме врло брзо опустили кроз шалу и крајње срдачан и пријатељски однос - дружили смо се и причали као да се знамо сто година. Не умем да вам опишем колику сам количину љубави и доброте осетио тада међу њима. Тај осећај ме је држао током целе вечери, сама чињеница да су тек тако решили да поделе сто са неким кога не познају, као и њихово убеђивање са мном да слободно останем са њима за столом да се дружимо.
Био сам много емотиван тих година... био сам млад... и у њиховим песмама сам се доста проналазио. Добар део концерта сам једва суздржавао сузе да не потеку. Неописива емоционална повезаност са њиховим песмама, са том емоцијом која излази из њих док свирају све то... као да сваку песму одживе док је свирају... и ја као да сваку песму проживим док је слушам.
Када се свирка завршила... отишао сам кући... под утисцима и пун емоција. У том моменту се просто јавила нека жеља да се тим људима на неки начин захвалим за све те емоције.

Како је настао “Сајт фанова Неверних Беба”

Као неко ко је већ имао пар својих сајтова, и као неко ко зна да направи сајт - те ноћи је у мени напросто бљеснула идеја - да направим сајт о Неверним Бебама!
Тада је на интернету било веома мало музичких сајтова, а вероватно ни један музички бенд у Србији тада није имао сајт, па тако ни Неверне Бебе.
Официјелни сајт нисам могао да правим - јер нисам овлашћен од њих нити бих то могао без њих. Зато је идеја била да направим “Сајт фанова Неверних Беба”.
Врло брзо смо се ја и један мој пријатељ са мог форума организовали, и подигли неку основну верзију сајта. Подигли смо на том сајту и форум - и ставили главни акценат на њега - као средство дружења између фанова.
Тада Фејсбук (Facebook) и сличне друштвене мреже нису постојале, а форуми су тада били оно што је Фејсбук сада - место за онлајн окупљање и дружење.
Исте те ноћи - после свирке - и сами људи из бенда су ми се јавили путем и-мејла (e-mail) - одушевљени идејом - спремни да помогну у употпуњавању сајта материјалом.

Форум који је донео на хиљаде нових пријатељстава

Но, оно што је главна ствар у целој овој причи - као и главни разлог зашто све ово причам - је форум  који је покренут на том сајту.
Тај форум је у наредним годинама привукао огроман број људи који су врло сличних схватања, међусобно врло слични по емоцијама, и ту се окупило једно велико друштво предивних људи. Нико се ни са ким није знао, али после стотине хиљада искуцаних порука на форуму чинило нам се као да се сви међусобно одувек познајемо.
Убрзо су кренула и упознавања уживо - погађате где - на концертима Неверних Беба. Неизбројив број нових познанстава је тај форум изродио, сви смо се међусобно упознали уживо, много искрених и доживотних пријатеља је свако од нас добио, много парова је ту настало, много љубави, нека познанства са тог форума су резултирала чак и браком.
Просто је несагледиво колико је тај форум, који сам покренуо, свима нама променио животе. Ако кренем само од себе - на том форуму сам се и сам заљубио - пријатељства која сам ту склопио резултирала су и неким новим познанствима - нека пријатељства су изродила даље много тога лепог у мом животу, предивне сусрете, моменте, људе - несагледиво је колико је мој живот измењен и обогаћен захваљујући низу догађаја који су проистекли из тог форума. А ја сам само један од стотине других људи чији су животи такође променили ток захваљујући форуму. Једноставно је несагледиво колико су нам животи испуњенији љубављу, предивним људима, сусретима и догађајима захваљујући том форуму.

Љубав је створила још много љубави

После пар година, када сам увидео шта је све настало из форума који сам можда чак и случајно креирао, схватио сам да се ту заправо одиграло нешто што може да се опише само на један начин - љубав је резултирала љубављу. Десило се то да је из једне иницијалне љубави, која је те вечери била међу нама за тим столом, настало још много нове љубави, која је ушла у срца многих, и која ће, сигуран сам, увек тамо и остати.. Нешто што те чудне вечери нико није могао ни да наслути да ће се десити...

А све је почело једним “случајно погрешним” одабиром стола...
Ах да... случајности не постоје...

                                                                                                                    Извор: Кућа добрих вести