Господин Ковачевић је, иначе, мачак који је са својим колегом Гуливером задужен да патролира Лозањском терасом, да види да ли је све под конац и да се потом баци на обавезну дремку. Међутим, откуд њих двојица овде и ко им је дао овлашћење откривају саговорници за Daljine.rs.

“После десет година проведених у Београду где је дошла на студије туризма, а касније и рада у истој делатности, Зорица је пожелела да истовремено промени и посао и место становања”, каже коза Јелисавета за наш портал и додаје: “Док је Зорица још била дете маштала је да ће уредити породично газдинство када ‘дође у пензију’. Међутим, то се десило доста раније”, објашњава Јелисавета како је Зорици дошла идеја за сеоски туризам. “Реализација повезана са изградњом је била тежи део посла, али сада ме извините зове ме кћерка Бети”, рекла је ова коза у журби и показала нам где се налази Зорица Радојковић, власница Лозањске терасе.

“Наше имање је препознатљиво по пуно животиња од којих се посебно издвајају пси Видра, Цезар и Жућа, мачке Гуливер и господин Ковачевић, коза Јелисавета, а ту су још зеке, овце, патке, кокошке и препелице”, објашњава нам Зорица, а ми констатујемо како смо већ неке од становника Лозањске терасе упознали и са њима попричали док њу нисмо срели.

Уз кафу и домаће пите седимо са Зорицом поред базена. Цезар долази да се помази, али негде жури својим послом. “Имамо овај мали базен који је сјајна забава у летњој сезони, а зими је санкање први избор”, каже Зорица док објашњава како гости терасе проводе време код ње.

“Има шумских путева за шетње, књига за читање, лежаљки за одмарање и пуно различитих места за испијање кафе, ракије и домаћег сока од малина”, добацује пас Жућа, а Зорица га ућуткује мажењем.

На имању је доста воћа, а запажамо малине, купине, трешње, вишње, јабуке, крушке и беремо и једемо редом оно шта је зрело, а то баш не иде добро после оне силне добре хране. Мачку Гуливеру се очигледно допадамо јер се мази са нама. Питамо га каква је храна на имању, а он нам уз мјаук каже да је увек сит и да се не брине много. “Аха, питали сте за госте? Колико видим увек лепо једу овде, ваљда зато што је храна домаћа. Тамо иза у башти Зорица гаји своје поврће и гости уживају”, наводи мачак Гуливер своје виђење Лозањске терасе.

Лозањска тераса башта

На питање када има највише гостију на Лозањској тераси зец коме смо се обратили није хтео да одговори, па смо питали Зорицу и рекла нам је да гости током године најчешће бораве од петка до недеље. “У главном делу сезоне од маја до септембра имамо госте сваки дан. Остатак године за посете је везан за државне и верске празнике. Тако је то, када други одмарају ми радимо. Али онда има и обрнуто”, каже нам Зорица кроз смех, а смеши се и керуша Видра.

“Наши најчешћи гости су млађи парови и породице са малом децом”, додаје Видра и напомиње како воли да се игра са децом и да је некада љубоморна када су деци на имању занимљивије патке, зечеви и козе од ње.

“Да ли вам се свиђа овде?, мјаукнуо је упитно ка екипи Даљине.рс Господин Ковачевић, лењо се протежући са горње терасе и на наш потврдан одговор рекао нам је да када следећи пут дођемо овде на викенд са породицом и ситном децом, треба да посетимо и околину у којој је Лозањска тераса смештена.

“Ово место је баш супер и за децу и одрасле. (мјау) Близу је Таково, као место подизања Другог српског устанка, а обично је први избор за посету са црквом брвнаром и музејом посвећеном Обреновићима”, каже Господин Ковачевић, а ми се чудимо како то један мачак зна о Такову и Другом српском устанку.

“У близини Такова је место Савинац са истоименим манастиром и извором воде, а у самој цркви је сахрањена ћерка Вука Караџића, сликарка Мина Вукомановић”, каже нам Зорица након што је Господин Ковачевић заспао. “Рајац је један од врхова Сувобора са најлепшим погледом у овом крају и бројним обележеним стазама за шетњу. Коштунићи су нови туристички комплекс у етно стилу који је вредан обиласка са пуно садржаја у летњем периоду и два музеја, од којих је један посвећен народном стваралаштву нашег краја, а други Првом светском рату и Сувоборско-Колубарској битци која је вођена баш на овим просторима. Много је историјских места за посету у нашој околини”, надовезала се Зорица одмах након што је мачак утонуо у сан.

Размишљамо да се обратимо мачку Гуливеру да нам нешто каже о Сувоборској односно Колубарској битци, али то ћемо оставити за следећи пут. Ипак, питамо га како је његово виђење околине Лозањске терасе. “Равна гора је диван ненасељен предео где осим природних лепота можете посетити цркву Св. Ђорђа и још много тога”, каже нам мачак Гуливер остављајући нас у чуду шта све данашње мачке знају.

Како доћи до Лозањске терасе

“Лозањска тераса се налази у засеоку села Лозањ – отуд јој и назив”, каже Зорица Радојковић за наш портал и напомиње да је до ње стићи веома једноставно.

“Из Београда, најлакше и најудобније се стиже новим ауто-путем Милош Обреновић, јер смо ми на само 10 километара од искључења у Такову за Горњи Милановац”, каже Зорица док смо се још распитивали како да дођемо до ње. “Алтернативни путеви из престонице могу водити преко Тополе и Рудника, као и магистралом до Љига па после преко Рајца до нас”, додала је. Тим путем је дошла и наша екипа уживајући у питомим пределима Рајца.

“Дођите нам опет!”, у глас нам говоре Господин Ковачевић, Јелисавета Видра, Цезар, Жућа, Гуливер и Бети, док други станари Лозањске терасе машу из даљине. Зорица нас испраћа до капије и обећавамо јој да ћемо се вратити.

Уколико желите да посетите Лозањску терасу можете контактирати Зорицу преко сајта или друштвених мрежа, а када их видите поздравите их све од екипе Daljine.rs.

Извор: Даљине