Словенци су оборили 3.683 чуња и поражени су са 8:0 у играчким поенима! У редовима српске репрезентације двојица кугалаша су срушила више од 700 чуњева – Вилмош Заварко 710 и Роберт Ерњеши 703 чуња!
Противник Србији у полуфиналу у суботу 25. маја биће Македонија. У другом полуфиналу састаћа се домаћини Мађари и Румунија. Истог дана играће се и финале. Меч за треће место се неће играти, тако да је овом победом Србија обезбедила најмање бронзани трофеј.
- Обећао сам господину Паулију, чија фирма производи ове куглане, да ће ова екипа прећи „границу свемира“ од 4.000 чуњева. Били смо близу, има још времена да испунимо обећање – каже селектор Милош Поњавић. – Посебну тежину има чињница да смо светски рекорд постигли са осам играча, да су уша два млада куглаша Игор Ковачић и Урош Јагличић и да су издржали у пакленој атмосфери јер су на друге четири стазе Мађарице савладале моћне Немице уз невероватно навијање.
На питање да ли је овај светски рекорд био планиран, Поњавић је одговорио:
- Договорили смо се да ако буде шанса, сви наставе да играју и да нема замене.  После четири играча, двојица последњих су морли да направе просек од 643 чуња за светски рекорд и како су Остојић и капитен Ћалић играли, било је јасно да смо на добром путу. Када се Ћалић пожалио на бол у рамену, нисам желео да ризикујем макар остали без рекорда и заменио сам га. Међутим, на крају смо за великих пет чуњева поправили светски рекорд...
Вилмош Заврко, коме је ово четврти пут да на шампионатима света руши више од 700 чуњева (700 и 728 – светски рекорд у Детнхајму 2009. и 727 чуњева у Лешном на СП прошле године) је  играо маестрално у сва четири сета: 174 (једна деветка у 23. хицу у чишћењу), 169 (четири деветке у чишћењу, 16, 21, 24. и 30. хитац), 190 (три деветке у чишћењу 20, 25. и 26. хитац) и 177 (три деветке у чишћењу у18, 25. и 26. хицу). Савладао је Горника са 4:0 у сетовима и 710:584 у чуњевима.
- Мој резултат сам, да тако кажем, планирао али екипни светски рекорд, да будем искрен – нисам – причао је задовољни Вилмош Заварко.-  Играо сам добро, много боље него у три прве утакмице, агресивније на први чуњ и то је дало резултат, поготово у чишћењу што се види и по 11 деветки. Веома сам мало избијао  и због тога сам посебно  задовољан. Није ништа готово, чакују нас два тешка меча до злата...
Роберт Ерњеши је блистао у сва четири сета: 183 (четири деветке у чишћењу 16, 19, 26. и 27. хитац), 180 (четири деветке у чишћењу  18, 19, 20. и 21. хитац), 165 (две деветке у чишћењу 18. и 24. хитац) и 162 (две деветке у чишћењу 16. и 30. хитац), укупно 13 „бомби“. Савладао је Черина са 3:1 у сетовима и 702: 611 у чуњевима. Ово му је други пут да на СП обара више од 700 чуњева, прошле године у Лешном је срушио такође 703 „дрва“.
- Ово је диван осећај, оборити светски рекорд и пласирати се у полуфинале. Мени није био толико важан резултат колико да нађем игру, и у томе сам потпуно успео. Кугла ми је одлично радила, хватао сма и позиције много боље него у три меча у групи. Ова репрезентација може, сигуран сам,љ преко 4.000 чуњева и да уђемо у анале светског куглања.
У првом пару са Завраком, други поен донео је Тибор Сел савладавши после много преокрета Бајзеља са 3:1 у сетовима а у чуњевима су били исти 596:596. Врхунску игру пржио је Даниел Тепша  који је савладао најбољег играча у словеначком тиму Махковича са 4:0 и 666:647 у чењевима са 11 деветки у чишћењу, у другом сету чак  пет (19, 20, 23, 24. и 28. хитац). Капитен Јован Ћалић је одлично идиграо 60 хитаца (327 чуева) као и Горана Остојић (408 после 90 хитаца), али и Урош Јагличић који је заменио Ћалића и Игор Ковачић, још јуниор, који одменио Остојића. Довршили су посао за два играчка поена за 8:0. Остојић је у 90 хитаца имао девет деветки у чишћењу, Ћалић у 60 хитаца – три.  Јагличић и Ковачић су оборили по две, па ће се и ово вече памтити по импозантном броју деветки, које су много недостајале у ранијим мечевима.
Најузбудљивији меч шампионата одиграли су у четвртфиналу куглаши Хрватске и Румуније. Све је решено у три последња хица, светски првак Румун Михаљчоу имао је више нерава од Хрвата Мушанића и Румуни су кроз иглене уши (пет чуњева разлике им је донело два поена за победу од 5:3) прошли у полуфинале.
Домаћини Мађари, вицешампиони света из Сарајева су имали најлакши посао и са 7:1 елимнисали су Пољаке.
Македонци су  у веома тешком мечу избацили Аустријанце  а Словенац са македонским пасошем Урош Стоклас оборио је 703  чуња, тако де ће се ово првенство памтити и по дану са три „седамстотке“.
Велико изненађења приредиле су Чехиње које  су у „пекарском термину“ од 8 часова ујутро савладале бронзане из Сарајева Словенке  са 5:3 у мечу са много обрта. Словенка Барбара Фидел, најбоља куглашица света, је са 662 чуња одлично „повукла“ али у словеначком тиму конац дело није украсио...
Румунке су уз доста напора са 5:3 победиле Словакиње и обезбедиле најмање бронзу.
Мађарице су бодрене од велике групе навијача савладале Немице и моћна куглаша нација остала је без медаље и у мушкој и у женској конкуренцији...
Резултати осталих четвртфиналних мечева, куглаши: Мађарска – Пољска 3.861:3.682 (7:1), Хрватска – Румунија 3.842:3.847 (3:5), Македонија – Аустрија 3.825:707 (7:1), Србија – Словенија 3.974:3.683 (8:0).
 Полуфинале: Мађарска – Румунија, Србија - Македонија.
Куглашице: Словенија – Чешка 3.591:3.607 (3:5), Румунија – Словачка 3.508:3.408 (5:3), Аустрија – Хрватска 3.429:3.616 (0:8), Мађарска – Немачка 3.646:3.537 (6,5:1,5).
Полуфинале: Чешка – Румунија, Хрватска – Мађарска.
СРБИЈА – СЛОВЕНИЈА 3.974:3.638 (8.0). Резултати играча: Вилмош Заварко - Горник 1:0 (710:584, 4:0), Тибор Сел – Блажеј 1:0 (596:596, 3:1), Даниел Тепша – Махкович 1:0 (666:647, 3:1), Роберт Ерњеши – Черин 1:0 (702:611, 3:1), Горан Остојић - Ружман 1:0 (406, играла замена Игор Ковачић 152, укупно 660:306, играла замена Старман 325, укупно 631, 2:2), Јован Ћалић – Лепеј 1:0 (327, играла замена Урош Јагличић 313, укупно 640:313, играла замена Нарат 256, укупно 569).
На сениорском СП 2011. у Сарајеву медаље су освојили - куглаши: 1. Србија, 2. Мађарска, две бронзе: Чешка и Словенија, куглашице: 1. Мађарска, 2. Румунија, две бронзе: Аустрија и Словенија.

Извор: Кућа добрих вести