Кућа Добрих Вести

Login

Aнђео чувар свих наших незбринутих у Паризу: Софија Тершани Домановић

Оцените овај чланак
(2 гласова)

sofijajajajaaaa"Да ли има неког ко би могао волонтерски да госпођи у Паризу замени бојлер који не ради, другим који је набавио Газда Зоран код '2 близанца'? Тој особи је однета храна, ал нема вруће воде и живи сама."

 

"Хвала Виго Транс за храну коју сте допремили данас."

 

"Хвала Горан Втц и Виктор Грљановић за храну коју сте набавили, поклонили и однели до куће Магдалене."

 

"Сви који су са мном од почетка, знају да помажемо породици у Крагујевцу којој смо набављали храну због детета којем је оперисан карцином и уклоњен једњак па може јести само пасирану храну. Молимо вас ако неко од вас има познанства или породице у Крагујевцу или у неком месту у околини, јавите се или делите сви."

 

"Молим вас све да што више питања постављате у коментарима. Желим свима одговорити појединачно, али ево провела скоро целу ноћ одговарајући на питања у инбоџу. За мене је постало немогуће. 24/24 и немогу да стигнем."

 

Овако се нижу статуси на Фејсбук профилу Софије Тершани Домановић из Париза, који је током последња два месеца најпосећенија "адреса" од стране наших људи који у Француској имају проблеме, било оне везане за пуко преживљавање, било када је реч о такозваним папирима (а ту спадају и боравишне и радне дозволе и социјално и здравствено осигурање и све оно што бирократија сваке земље захтева пре него што вам призна да имате било која права као и остали њени држављани).

 

Не може у један текст да стане све што ова жена крхког здравља и срца великог као Србија, одакле су њени, медицински радник са низом квалификација и титула о којима нећемо сада, чини и жели да учини за наше људе заглављене у Француској без путоказа, а често и без крова над главом. Остаће непотпун колико год га пречитавала и пунила чињеницама, изјавама и подацима, јер њено добро дело не може да стане ни у какав бројач речи и дефинише се једино уздахом олакшања свих оних који су се пре ње осећали потпуно немоћни и сами.

 

А када прочитате њену причу, која је дакле само најмањи делић онога што Софиа јесте, надам се да ћете наћи снаге, воље и могућности да и сами, ако то већ нисте, неком ко је заглављен у неком безизлазју, пружите савет, руку, тањир супе, кревет и јастук... Или бар да неком ко то може, укажете на Софију и њену групу као адресу на коју могу упутити помоћ. Сада и сутра. Хвала вам.

 

Почело је овако

 

"Рекао ми један дечко коме помажем за папире да се људима наплаћују ове услуге. Само сам пустила коментар у једној групи с префиксом српска на Фејсбуку да би било лепо да једни другима помажу, а не наплаћују те услуге које су иначе бесплатне и добила сам преко 300 коментара. Почели су се људи обраћати и мени у инбоџу и пошто је немогуће одговарати свима, хтела сам опет у тој групи избацити коментар у којем кажем да сам направила систем анђела чувара Помоћ у Паризу , али моје објаве су биле блокиране.

 

Морала сам ући на мала врата и прихватити преко 1000 молби за пријатеља на Фб и одговарати свима, једном по једном."

 

Паралелно са ширењем приче о особи која, ето, помаже бесплатно људима да реше егзистенцијална питања у Француској и растом броја особа које се обраћају за помоћ, почели су да се јављају и људи који такође нуде да јој помогну, најпре, истиче, Марко Костић, па Соња Стефановић ("средње име" Гркиња), Марина Јовановић, Ненад Марковић... Па је постало неопходно пронаћи салу довољну да прими све оне којима треба објашњење за све везано за папире, како онима који их немају, тако и онима који их имају, али не говоре француски језик. Сви су одбили, осим "Мажестика".

 

"Делили смо документа за социјално, сакупљали одећу, храну...

 

То се толико проширило да је постало немогуће решавати само преко интернета. Господин Мусић Брахим нам је онда уступио салу где можемо давати часове француског језика, без којег овде сви наши људи не могу ништа сами, најпре попуњавати обрасце за потребне папире. План је да ја држим часове до јуна, од када ће то радити студенти, сви бесплатно, али је сада због короне све обустављено до даљег."

 

Поред велике породице (мајка је троје деце од 12, 19 и 21 годину) и пословних обавеза, Софија је налазила времена да иде буквално од банке до банке, молећи да отворе рачуне људима којима су за помоћ око тога неки наплаћивали "десетак" и од агенције до агенције за издавање некретнина, убеђујући их да нашим људима изнајме пријављене станове иако немају папире а раде, јер без личне адресе и не могу добити папире. Води људе код лекара, купује им и набавља лекове, зове службе социјалног осигурања да им одобре стечено право на бесплатно лечење. Кад види да неко нема куд, одведе их кући,појединце или читаве породице. Никад их није мање од десеторо ових дана.

 

"Постали смо једна велика породица. Коме год треба помоћ, пошаље ми поруку, ја онда то објавим на Фб и за мање од пола сата имамо решење."

 

Принцип је: Анђео чувар, оно што добијеш, узврати другоме на неки свој начин

 

"Ја помогнем њима, А они имају обавезу да помогну другом у животу на било који начин: услуга, поправка, попуњавање докумената, превођење, храна, одећа, пријатељство... било шта.

 

Свако буде некоме једног момента анђео чувар.

 

И никога не питамо за порекло, то једино не дозвољавам. Десило се да одбијем помоћ ако има условљавања. Ко год закуца на врата, ми смо ту једни за друге. У мојој "држави" нема боје, нема порекла и сви смо исти, делимо лепе и ружне тренутке. Најтужније је да су око нас махом они без папира, још се нису снашли и немају шта да деле. Нико нам не нуди помоћ па се сналазимо сами. Месара Илић и продавница "Код 2 близанца" су једини позвали када сам молила за храну. А онда су почели тражити помоћ и људи из Србије па смо почели да шаљемо и њима новац, одећу и храну или су људи у Србији видели моје поруке на ФБ и обезбедили им помоћ "

 

Да нико не буде гладан

 

Сав свој живот, приватни и пословни - када сам је замолила за прецизно дефинисање њене струке, Софиа ми је рекла "пишите шта год, титула ми није важна мада је имам, јер ми она на гробу ништа неће помоћи" - подредила је својој визији да нико не сме бити гладан док остали спавају сити. Да нико више не користи туђу муку да се на њој обогати. Да сви будемо сложни и срећни.

 

Оно што посебно истиче јесте да све постиже захваљујући супругу (дипломирао је за домаћицу, каже) који кува, пере, чисти... за њихову велику породицу и све оне који се тренутно, краће или друже, налазе код њих зато што је схватила да немају куда. И да му се неизмерно захваљује на несебичној помоћи и подршци, без које и ово не би било могуће у оволикој мери. А и њена приватна фирма је на стенд бају све док ово траје, док има оних којима ваља обезбедити кревет и јастук, парче хлеба и... папире.

 

"Ја сам само њихова нада у боље сутра, видели су да има добрих људи, да нису сами и то је њима најбитније. Имају пријатеља, мајку, сестру, шта год да су нашли у мени, знају да их нећу изневерити.Не могу да гледам, то, да неко нема деци да да шта да једу, да не знају куда ће, нити коме да се обрате."

 

Што Софиа као Анђео чувар преко дана изгради, Зао дух би преко ноћи да сруши

 

И као у свакој лепој причи у којој Анђео чувар чини све да помогне, подржи, утеши, обезбеди кревет, нахрани, обуче и спаси, постоји и Зао дух, који би да све што он чини, деградира, уруши, уништи и компромитује. У овој причи то су они који су, чинећи исте ове услуге, узимали и узимају дебеле провизије и накнаде за оно што називају помоћ.

 

"Блокирају нас они којима је урушен "бизнис". Свакодневно смо сведоци псовки и претњи. Док људи овде без папира немају право ни на шта, никаква примања немају па немају ни откуд да плате ни кад нема вируса, а камоли сада - и не осврћући се много на ту тему, наставља по своме: А свима њима прете да ће их истерати из станова. Пишемо CV-је, тражимо посао и најважније увек некоме нађемо неку могућност за опстанак. Пре четири дана су нам се прикључили и из групе Посао у Паризу, додали су ме као модератора групе и омогућили више прегледа објава. Ја сваки дан објављујем проверене информације, пошто многи наши не разумеју шта се овде дешава. Објашњавам шта, како и где."

 

Док је прошла ноћ увелико одмицала, а на мој Фб профил стизали коментари њених поштовалаца пошто сам најавила овај текст, мислим да сам успела да мало дотакнем Софијину душу. Да сазнам и оно што (из пристојности) нисам питала, а део је приче о њој и њеној борби:

 

"Паре које сам оставила 'на страну' сам потрошила, али паре нећу однети у гроб, нисам купила стан нити кућу, али моја деца имају где да спавају и имају успомене. Оне не могу ни остарити, нити се срушити, као што може кућа. Ноћима не спавам, имам проблеме и са желуцем, тражим решења. Сутра идем са мужем од пекаре до пекаре да молимо за оно што им остане непродато. Не брините, не могу ја да паднем. Они ме држе, држе све нас и мислим да ће све нас у групи ово препородити. Па ја сам пре овога једва устајала, будући да сам на хемиотерапији, а сада не осећам ништа више. Они су мој лек, а Бог ће ме чувати."

 

***

 

И само један делић коментара пристиглих пошто сам најавила овај текст:

 

Соња Гркиња: Ја бих да номинујем за орден жену краљицу која овде у Паризу, жртвујући пре свега своје здравље које јој је озбиљно угрожено, жртвујући своју породицу, упорно данима помаже нашим људима у сваком могућем погледу, овде и у Србији. И све то волонтерски ради. Она је наша хероина, за коју не постоје границе, која не зна за разлику у боји коже или ко је које вере и националности, већ људе гледа искључиво по томе ко је човек, а ко нечовек.

 

Милорад Магдалена Јовиц Милосевиц: Софиа је једна предивна особа, која не само што је помогла мени и мојој породици, него помаже и свим нашим људима којима треба било каква помоћ, не само у донације хране, већ било шта што ме је занимало везано за папире, она ми је тако љубазно до детаља искуцала поруке и све лепо објаснила и упутила ме на људе који могу да ми помогну, а видим да је неки неосновано нападају како она наплаћује своје услуге. Е па моја породица је доказ да нам цент није узела, али је зато пуно дала себе и своје време за друге људе који јој нису ни род, ни било шта, нити смо се икада виделе... једно велико хвала Софији.

 

Цветковиц Дејан: Ја лично тврдим да је Софиа стварно жена која треба да се поштује и цени јер она цени и поштује све људе, без обзира на веру и нацију. Једном речју, жена анђео. И да, заборавио сам, Софиа не наплаћује своје услуге, како причају неки људи. Мени је учинила велику услугу и од срца јој хвала.

 

Госпођа Лијић, која је писала са ћеркиног профила: Софију лично не знам, али ме привукла њена идеја, храброст и пожртвованост да помогне људима у невољи, и то несебично, а да притом не наплацује ништа, вец искључиво то ради из племенитих и хуманих разлога. То је Мајка Тереза свих насих људи којима је помоћ потребна и за које толико много ради без икаквог личног интереса.

 

Драго ми је да има таквих људи у време кад се све претворило у интерес. Лекар по професији, има посаоа, има породицу, ријешено стамбено питање и могла би да се држи по страни... али она то не жели, већ жели да помогне свима. Наравно, тешко је радити са људима, јер боже мој, сложићете се, нисмо сви исти... али она трпи и разне провокације, критике и да не набрајам... Сви ми који смо њени истомишљеници, дијелимо искуства и подржавамо је у настојању да једна племенита и корисна идеја постане стварност. И сви помажемо на свој начин, али нећемо дозволити да нико њен рад омаловажава и блати... јер много нас је и сви смо јој подршка...

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 26 октобар 2020 13:13
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија