Позивамо и друге ђаке да нам пошаљу своја размишљања и радове на ову, или неке друге теме које их данас највише занимају, уз своју кратку биографију и фотографију, како би и читаоци наших интернет новина могли да их прочитају.
Очигледан пример за то, како наводи даље Петар у свом тексту, је Ју Јужин из Кине, која, иако би већ требало да је у пензији, а уз то је и милионерка, ради као чистачица како би показала унуцима да је рад битан и да не би потрошила своје богатство из досаде и на глупости.
Када бисмо сви могли да бирамо шта ћемо да радимо, ја бих сигурно био човек који проба чоколадице и слаткише и одређује да ли ће оне ући у производњу, а притом за 20.000 долара месечно.
Од пробача чоколада и испробавача тобогана - до професора историје
Када би ми се смучила толика чоколада, дао бих отказ. Запослио бих се као испробавач тобогана у аква-парковима широм света. Не бих скоро дао отказ јер бих пропутовао свет и ишао у аква-паркове, а да не платим. Међутим, када би ми досадили тобогани или када бих остарио за то, отворио бих свој аква-парк и коначно отишао у пензију. Писао бих књиге и романе у загонеткама и истраживао неке мистерије.
Када ми и то досади, а ако не умрем, што не верујем да ће се десити, радићу на факултету као професор латинског или историје јер сам толико тога већ истражио и урадио.
Надам се да ће, када будем почео да радим, бити овако и да ће ми живот бити тако занимљив.
Текст написао Петар Балаћ, рођен 2001. године, ученик V разреда. Воли да глуми, насмејава другаре, имитира, игра рукомет, а највише воли распуст. Воли и да пише када му се тема учини занимљивом.
Извор: Кућа добрих вести
БЕОГРАД – Скоро свако када помисли на посао, помисли на тежак рад и мучење, али не мора увек да буде тако. Не мора свако да иде на посао који не воли само због новца, сматра ученик Петар Балаћ, који је управо завршио пети разред у основној школи "Бранко Радичевић" у Београду, а чија размишљања и текст на тему “Мој будући посао”, “Кућа добрих вести” са задовољством објављује.