Logo
Одштампајте ову страницу

Пројекат већи од живота - Универзум књига усред Београда

Оцените овај чланак
(17 гласова)

fiksnaboljaБЕОГРАД - Виктор Лазић - о чијем ,,Пројекту већем од живота", како он сам каже за своју мисију прикупљања, очувања и остављања милиона књига потомству на ползу кроз свој ,,Адлигат - Музеј књиге и путовања", пишемо данас на нашем порталу, желели смо да обележимо наш мали јубилеј, петогодишњицу постојања интернет новина ,,Кућа добрих вести". Јер управо тог 11. септембра 2012. године ДОБРЕ ВЕСТИ су се појавиле на интернету као нека, како волимо да кажемо у нашој редакцији, ,,противтежа у свемиру" са намером да развијамо другачије, етичко новинарство у служби људи, које ће неговати праве људске вредности, писати о људима и њиховим подухватима, управо какав је овај грандиозан пут којим је кренуо наш саговорник Виктор Лазић стопама својих предака закораченим још пре два и по века.


Из пера стуба наше редакције Маје Јованов, прочитајте разговор-интервју који смо са Виктором водили у предворју правог Универзума књига, а у Београду, гледајући како настаје библиотека великих размера која ће, искрено се надамо, привући из целог света у Србију колоне заљубљеника у писану реч, авантуру и историју. 

 

Универзум књига, а у Београду

 

Знате онај осећај кад помиришете нову књигу коју сте управо добили на поклон, а коју сте јако желели и треба да почнете да је читате? Волите њен мирис исто као што волите њене корице и оно што се налази написано међу њима. Радујете се што је у Вашим рукама нешто тако драгоцено. Знате да је неки писац пробдео ноћ држећи оловку у рукама пишући оно што је доживео, о својим искуствима, или оно што је сазнао његов ум. Да сте у могућности, поклонили бисте се пред њим, пред тим писцем. Јер, он ради понекад и оно што ради свештеник - чува Библију и њене поруке, стечено знање и искуство од заборава, виче истину са кровова...


А сада, још замислите да имате библиотеку од 50.000 књига у својој кући, а још близу милион у магацинима широм Београда. И да, од тога, планирате да направите велики културни центар Балкана. Највећи музеј књижевности. „Вавилонску библиотеку“, попут оне у Борхесовој причи где се говори о библиотеци која је заправо лавиринт који садржи све књиге и све књиге о књигама, а која алудира на сам Универзум.

 

                           cuvariknjige

 

Е сад, замилите да тако ходате тим Универзумом књига и схватите да је то и својеврсни музеј драгоцености, јер успут наиђете на шешир Иве Андрића или наочаре Добрице Ћосића, или рукопис Лазе Костића у коме критикује песме Јована Јовановића Змаја! Залута ту још понешто егзотично. Аутограм Владислава Петковића Диса. Или, легат глумца Павла Вујисића и његови кључеви из Камионџија, или пак штап краља Милана Обреновића.


Када обиђете све те „лагуме књига“, не можете а да немате константно осећај да су ти књижевни бардови духовности ту, тик поред Вас, да Вас вуку за рукав и кажу – дођи, дођи, види, прочитај баш моју!


Заинтригирани?


Ево сада корисне информације. Све ово и далеко више, у шта се лично можете уверити ако га посетите - то је - Музеј књига и путовања „Адлигат“ на Бањици. Налази се у Улици Јосипа Славенског. Треба да одвојите бар три сата вашег времена. Биће Вам довољно за једно такво путовање у коме ћете за врло кратко време ,,обићи" добар део света, а сва Ваша чула, осећаји, перцепција ће бити помало ,,измакнути", као да сте из једног света маште ушли у овај наш данашњи и још дуго ће Вам требати да схватите колико података се на једном месту, за тако мало времена, слило у Ваш лични свет. Ваша улазница је искључиво - љубав према књижевности и књизи. И, путовање може да почне - спремни сте за обилазак овог својеврсног духовног Универзума.


Оснивач тог Универзума је Виктор Лазић, са којим је ,,Кућа добрих вести" први пут објавила интервју истог овог месеца, али пре четири године, када смо са овим, по свему необичним младим човеком, разговарали први пут и који можете прочитати првом линку у првом пасусу овог текста.

 

                    viktor lazic

 

Оно што је најинтригантније код овог тридесетдвогодишњег момка је што је он јединац у познатој адвокатској београдској породици, али није као други усмерен на проводе или чист хедонизам. Боже сачувај - материјализам! Он има духовну сврху. Он има циљ. Да направи највећи културни центар на Балкану. А најинтересантније у свему томе је – да му баш добро иде! Сакупио је милион књига. Гледа у перспективи, 200 година унапред. Каже да тада, а не за време његовог живота, пројекат треба да добије пун смисао. Пројекат га, каже, превазилази. Зато смо покушали да боље проникнемо у нит – како размишља овај млади човек, како види ову своју мисију, себе и будућа поколења – којима све то оставља. Евидентно је већ на почетку да он срцем и душом осећа књигу.


Одакле та пасија породице Лазић ка књигама?


Гете је написао да је библиофилство најгора могућа болест, гора од неке заразне болести. Књига као књига није важна али је важно знање. Моја породица се бави тиме око 250 година. Знамо да је то првобитно био започео Михајло Лазић, мој чукун, чукундеда. Знамо да је живео у првој половини 18 века. Ми смо девета генерација. Када ја причам да је он започео колекцију, људи замишљају то у модерном смислу. Али не, књига је тада била раритет. Ми говоримо о за тадашње време ,,огромној" колекцији која је бројала пет или шест књига. Он је имао верске књиге и поједини примерци су сачувани. Из тог периода их имамо двадесетак и сигурно је да су неке од њих биле његове. То је, потом, наследио његов син и тако је наставило да се шири, до мене, а надам се и мојих будућих.

 

Ако причамо о 19 веку, да бисте читали није било довољно да знате српски језик, јер је мало књига било на српском. Ако сте желели право знање то је од вас захтевало да будете полиглота. И да путујете. Моја породица је живела у Кумину код Зрењанина. Ту није имала прилику да чита и да се образује. Морали сте да одете до Беча, Будимпеште... Када сам наследио библиотеку ту су биле књиге на немачком, мађарском и другим језицима. Откад знам за себе те су књиге равнорпавно са српским у мојим рукама.

                            lazar1
Путовали сте доста и сакупљали необичне књиге широм света. Имате књигу коју сте добили од индонежанског племена Батак чији су листови направљени од пaлминог лишћа, а корице од костију. Како сте убедили то племе или неку другу заједницу да Вам дају традиционално вредну књигу?


Свака од тих књига има своју причу. Ја могу да се похвалим да имам неки магнет за књиге. Људи са којима се сусретнем то пре или касније препознају. Не препознају сви одмах, али они који проведу више времена самном препознају и схвате ту моју потребу да направим институцију и те књиге сачувам и презентујем, не само сада него и у будућности.

 

Када сам био у Шри Ланци у једном манастиру, молио сам монахе да ми поклоне неке књиге. Хтео сам њихову традиционалну књигу, на листовима банане, руком исписан рукопис. И наравно то није долазило у обзир. То је њихово национално благо. Ја сам боравио два- три дана са њима. Усред ноћи причам са монахом и он успе да ми гледа у длан. Нешто је видео у мом длану и након тога је устао и усред ноћи је отишао у манастир са мном и из олтара ми извадио књигу над којом су се молили монаси и поклонио ми је. Пре тога сам га три дана убеђивао и није хтео ни да чује. Рекао ми је да је у длану видео да ће то што радим помоћи великом броју људи.

 

Једном сам имао неспоразум са једним племеном и био сам принуђен да побегнем. И онда сам се разболео и када сам се вратио следећи дан у племе, тражио сам врача да ме лечи. Када ме излечио ја сам одбио да напустим то племе, све док ми не поклони или прода ту књигу. Дуже од два дана сам седео испред његове колибе и чекао...

 

                            retkeknjige

 

Када сте на својим путовањима посећивали разне људе и цивилизације, да ли сте се припремали за сусрете са поглавицама, врачевима, монасима....?


Не, најбоље је путовати без такве врсте припреме јер то предзнање вас спречава да чисти као табула раза примите знање на лицу места. За мене је само путовање друга врста читања. Када бисте ви читали та путовања, то би било као да дупло читате. Треба да будете отворени својом душом, да то што ћете видети примите.


Имате ли омиљен предмет са тих путовања?


То зависи од две ствари. Мој однос према делу одређеног писца. Од детињства сам заљубљеник у књижевност и за одређене писце сам страствено везан, као што су Лаза Костић, Ђура Јакшић, Перо Зубац, Милован Данојлић. „Време смрти“ од Добрице Ћосића сам обожавао. Када је после много година дошло до тога да упознам Добрицу Ћосића да ми он поклони наочаре или рукопис моја срећа је била неИзмерна. Перо Зубац је направио рецензију моје књиге и оставио ми легат. То су све људи са којима сам повезан откад знам за себе. Онда је то срећа која је незамислива. МенИ често кажу - сумњив си, која је ту корист. Људи не рачунају на духовну корист. Имам право да имам духовну корист! Ми имамо у својој колекцији разгледницу и посвету Лазе Костића, за то бих дао руку...

 

 

                     slikeumuzeju

 


Колико сте књига до сада прочитали?


Читам свако вече пред спавање, најмање сат времена. То сам себи увео као правило. Када је почела да се развија ова институција ја сам схватио да никад мање нисам читао откад толико много радим са књигама. Веома сам тром што се читања тиче. Не читам од почетка до краја. Већину књига нисам прочитао целе. Читам оно што ми духовно одговара. Кад осетим да то није то, ту књигу вратим на полицу. У слободно време моја омиљена забава је да узмем насумично неку књигу и отворим и прочитам. Случај са свима нама, везано за књигу је да је она врста утехе. Знам пуно људи у мојој породици којима је књига бувкално спасила зивот. У најтежим тренуцима када су помишљали на самоубиство, књига их је спасила.

 

                    fiksna

 

Младим генерацијама бих поручио да књизи треба прићи као свом најбољем другу и да је читање нешто што обогаћује не само наше знање, већ и читав наш унутрашњи свет и да без читања остају ускраћени за многе ствари у животу.


Да ли сте прочитали неку књигу и осетили жаљење што нека идеја из тих књига није заживела?


Немам ја ту амбицију да некога присиљавам нити да намећем некоме нешто. Мислим да је значајно да те идеје постоје. Ми имамо већи проблем са овим другим књигама, које не ваљају. Имамо цело једно одељење књига посвећено разним сектама. Та колекција броји чак 6.000 књига. Добро је да постоје. Свако лудило које оставља траг у облику књиге, та књига је сведочанство тог лудила и треба да постоји. Једино што то мора бити у својеврсном карантину. Нећемо баш свакоме то дати да користи, јер могу да их понесу...

 

                                 olpma

 

Ви немате класичну библиотеку, овде нико не може да позајми књигу и однесе кући да је чита....Како остварујете ту интеракцију. Сакупљено знање треба да буде примењено?


Битно је да разумете да овај пројекат који радимо није за овај тренутак, он је за дуг период у будућности. У том смислу постоји то да је књига заиста угрожена, избацују је, уништавају. Ми смо у сакупљачкој фази, она ће трајати довека, али у овом тренутку је важно да смо ми једни од ретких који спашава књигу да буде бачена или уништена. Ја се некад осећам као да сам хитна помоћ за књиге. Познати човек умре, породица незна шта ће са књигама. То би завршило у контејнеру или код цигана. Било је институција које се затварају и библиотеке од 30.000 до 40.000 књига желе да се баце.Што се тиче самог читања тих књига. Лети је овде читаоница, изнесемо књиге на тераси. Планирамо и да је оградимо. Ми овде имамо другу врсту проблема. Мали део фонда нам је овде доступан.

 

                            cuvarbiblioteke

 

Да ли сте спашавали књиге са депоније?


Да. Ево стигле су нам књиге из Словеније, 25.000 комада. Има српских, немачких, великих дела....Словенци су организованији од нас. Код њих је последња опција да их баце, да се нисмо појавили то би и урадили. Они су их прво понудили свом народу, па кад они нису хтели, појавили смо се ми.

                                                 lazar6

 

Имате ли рестаураторе?


Имам разрађен цео план. Идеја је да ми имамо своју књиговезницу и да се ту упосле волонтери. Имамо многи материјала за повезивање, коричење, и просто неисплативо је то увек радити негде другде. Ми радимо у другим инстицијама за материјал који је редак и вредан, али за осредње важан материјал немамо људства. Зато су нам сви волонтери који би то желели да раде – добродошли.


Да ли сте учествовали на европским конкурсима, с обзиром да је овај Ваш пројекат и нека врста европске баштине?

 

Не можемо физички да постигнемо да попунимо ту документацију. Једино што смо, за сада, добили средства од Британске библиотеке за дигитализацију, за скенирање 50.000 страна. Размишљамо да конкуришемо за добијање средстава из Европских фондова. Али нам за то требају искусни људи за писање пројеката. Тако да позивамо људе који то знају да раде да нам се пријаве, па ћемо видети.

 

                                                lazar

 

Шта је Ваша коначна идеја?


Коначна идеја је да се направи највећи културни центар између Беча и Истанбула. Да се направи највећи комплекс музеја и највећа конгресна библиотека Балкана. Ми минимално месечно примимо 5.000 нових књига. Просек годишњи нам је око 100.000 књига. Само неко да узме у руке 100.000 књига и да обрише прашину је велики посао. Имамо још троје радника. Четворо људи да пренесу све те књиге, а стижу из целог светга, Јужна Америка, Африка... Шаљу ми књиге константно из целог света. Нама је Филолошки факултет понудио да нам пошаљу људе на праксу да нам преводе. Али немам времена да им одвојим шта да преведу. Преузимамо и библиотеку Павла Зорића, као и Зорана Лушчевића. Сви су чули за нас и ово је озбиљан посао који радимо. Организујемо и допремање тоне и 600 књига из Немачке...

 

                         lepabiblioteka

 

Култура читања у Срба?


Јача је него што ми мислимо. Ми подцењујемо културу читања. Ретко која земља у Европи има толико књижара у центру града као што имате код нас. Наша култура читања је на завидном нивоу, само је проблем у омасовљењу, јер две трећине читалаца иде у працу оног дела који не ваља. То је већ  нека друга прича. Али боље да се било шта чита, него ништа.


Домаћи писци и квалитет. Како их видите данас?


Ми смо култура на астероидима. Наши писци су превише јаки за нашу средину. Несразмерно је величини народа, значају народа, енергији народа. Дакле, наша књижевност је превише јака, невероватно јака. Целу историју. Не нову генерацију. Могу да станем иза тога. Постоји наша страст према књизи која је огромна. Када се упоредимо са народом у региону, можда нескромно звучи, али смо заиста доста испред. Нашу књижевност можете поредити са најјачим књижевностима света, а ми нисмо најјача земља света. И управо отуд та моја идеја да направим Музеј српске књижевности. Отишао сам у Азербејџан и видео да они имају један такав огроман центар, сваки период њихове историје има свој спрат, а они опет имају скромну књижевност, проблематично је шта је њихово, шта је персијско, шта је руско...

 

                             pisacamasina

 

Имате разних колекција овде – колекције старе и ретке књиге, колекције минијатурних књига, колекције природних наука, али посебно је интересантна колекција филателије, нумизматике, значака и грамофонских плоча. Она одудара од осталих.


Када су родитељи хтели ме заинтересују за колекционарство, мој отац је кренуо са филателијом. Моја прва страст су биле поштанске марке. Ја сам то скупљао од своје шесте године, 120.000 поштанских марки сам скупио. То сам поклонио музеју. Грамофонске плоче сви их бацују и било ми је жао. Добили смо 4.000 плоча и од њих смо направили збирку.

 

                                 lazar3

Да ли се држава укључила у Ваш пројекат?


Да, полако се укључује. Укључила се активно Општина Вождовац и овом приликом хоћу да им се захвалим. Заиста нисам ништа од никога очекивао. И пријатно сам се изненадио. Једна школа на Вождовцу нам је дала огроман магацин. Страховали смо око његовог статуса и да ли ће нам тај простор бити одузет. А сада не само да нам није одузет, већ нам је и проширен.


Колекционарство је многима само себи свхра. Умру као колекционари. Где је ту грешка? Ви другачије то схватате, имате хуманији приступ?


Мене не занима сакупљање ради материјалне користи. Моје путовање је доказ тога. Ја не бих могао да све оставим и да одем и да ме нема. Немам везу толико личну. Смисао свега овога је шири. Ја свакако у томе уживам бескрајно, али граница тог уживања је мој живот, а то мени самом није довољно. Смисао се добија када се погледа историјска дистанца, у дубину и у ширину. Овај пројекат треба да буде вредан за 200 година. То је временска перспектива коју посматрамо.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 11 септембар 2017 14:51
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015