A+ A A-

Јапанска серија „Каранфил“ од 28. марта 2016. на каналу РТС 3

Оцените овај чланак
(2 гласова)

JapanskaserijaБЕОГРАД - Јапанска телевизијска серија "Каранфил” почела је да се приказује од 28. марта на каналу РТС 3.


Серија је заснована на животу модне дизајнерке Ајако Кошино, рођене у Кишивади, кантон Осака. Ајако је мајка троје деце, међународно признатих дизајнера - Хироко, Јунко и Мишико Кошино.


Чак и у позном добу ова жена чији живот није био ни мало лак, наставила је да креира одећу за старије особе.


Серија нас враћа у ране 20-те године прошог века и упознаје са девојчицом Итоко Охара. Она је прва од четири ћерке које су добили Зенсаку, власник мале трговине кимонима и Чио, жене која је побегла и напустила богату породицу да би се удала.


Итоко је одувек била радознала и правдољубива. Није се мирила са чињеницом да неке норме понашања важе за девојчице, а неке за дечаке. Знала је и физички да се обрачунава са "јачим" полом. Имала је свој сан, а то је био да једног дана шије на машини и креира западњачку одећу. Она ће тај сан остварити, али уз много животних препрека које ће јој се наћи на путу.

japankafoto
Каранфил нас уводи у другачији свет и упознаје са јапанским друштвом и обичајима који су некад владали. У серији ћете видети какав је био положај жене и њена улога у друштву, као и неке обичаје који су се много поштовали. У јапанско друштво полако и стидљиво улази западна култура, а ова серија пружа делимичан увид у те процесе.


Јапанска NHK је 2011. реализовала 151 епизоду серије "Каранфил". Добитник је Гран Прикс награде за најбољи телевизијски програм на 49. Galaxi Awards фестивалу коју додељује Јapan Council за најбољи радијски и телевизијски програм.


Овај програм се емитује у сарадњи са Јапанском радиодифузном корпорацијом (NHK) јавним сервисом и највећим ТВ каналом у земљи, те Јапанском фондацијом.


Програм је погодан за гледаоце свих узраста и емитоваће се на каналу РТС 3 у термину од 17:15 сваког дана у недељи.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 29 март 2016 22:46
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани