Пре годину дана, 29. августа у Нур-Султану је одржана свечана церемонија уручивања „Назарбајеве награде за свет без нуклеарног оружја и глобалну сигурност“. Први лауреати су били покојни јапански дипломата Јакуји Амано, својевремени челник IAEA и Ласина Зербо, извршни секретар STBTO.
Овог 29. августа је првом председнику Казахстана Назарбајеву додељен статус „Шампиона за свет ослобођен нуклеарних тестова“, током посебног заседања Генералне скупштине УН, организованом поводом Међународног дана борбе против нуклеарних тестова. Како је саопштила прес служба Министарства спољних послова у Нур-Султану, то је знак признања за посебан историјски допринос Казахстана током председавања Назарбајева у глобалним напорима да буде изграћен свет без нуклеарне енергије. Бивша председница Финске Тарја Халонен је добила нови јединствени статус - „Првак СТБТО “.
Јачање међународног угледа Казахстана
Повезивањем реторике са акцијом, иницијативе Казахстана за нуклеарно разоружање су ојачале тежину гласу те државе у међународној заједници. Глобално, постоји свест да се кампање Нур-Султана заснивају на трагичним искуствима Казахстана и да би требало послушати упозорења која стижу из те земље, наводе медији у тој земљи.
Штавише, Казахстан је пример како земља која је успешно спровела процес денуклеаризације може и економски напредовати. Када се земља обавезала на денуклеаризацију, САД су доделиле 100 милиона долара за помоћ процесу у оквиру тзв. Нун-Лугар Програма заједничког смањења претњи. Програм назван по двојици америчких сенатора је успео и Казахстан је добио техничку и економску помоћ из Вашингтона да финансијски поднесе терет денуклеаризације.
Пошто се Казахстан ослободио свог великог складишта нуклеарног оружја и затворио највеће полигон на свету, наслеђен после распада Совјетског Савеза, земља је постала мека за стране и мултилатералне инвестиције. Такође је била способнија да опреми своју конвенционалну војску и постала је лидер у Централној Азији и спољном окружењу.
У Казахстану се одвија неколико пројеката које финансирају мултилатералне кредитне институције, попут Светске банке, која подржава развој инфраструктуре и јавних добара у недовољно развијеним областима седме најпространије земље на свету (2,7 милиона квадратних километара) и највеће која нема природан излаз на море. Такође је Казахстан привукао приватне инвестиције, а компаније попут Шеврона, Ексона, Џенерал Електрика и Боинга послују у тој земљи.
Велика важност обуставе нуклеарних проба
Казахстански медији пишу како се треба надати да годишњице прве судбоносне експлозије у Семипалатинску подсећају све земље на потребу да се зауставе нуклеарне пробе и да се помогне да се свет ове опасности опусти нашем опстанку. Данас је ово важније него икад.
У обраћању светској јавности пошто му је додељен статус „Шампиона за свет ослобођен нуклеарних проба“, Први председник Назарбајев је поручио да би „прво, требало да будемо истрајнији у убеђивању оних земаља које то још нису учиниле да потпишу и ратификују Уговор (о свеобухватној забрани нуклеарних проба) - и то без икаквих предуслова. Друго. Важно је развити иницијативу према државама на чијој се територији налазе полигони како би инфраструкура за такве објекте била уклоњена. Казахстан има неопходно практично искуство и спреман је да га подели “, поручио је Назарбајев.
Као треће је Назарбајев истакао да је „кретање ка напретку и богатству могуће само на миран начин. Следио сам ту идеју са дубоким унутрашњим уверењем да је будућност човечанства повезана само са светом без нуклеарног оружја,“ навео је он.
Позив Назарбајева главним светским и нуклеарним силама
Медији у Казахстану даље примећују како се, на жалост, чини да у савременом свету, „тешко стечене лекције из прошлости ризикују да буду заборављене. Чини се да је изашла из моде идеја да на међународном плану постижемо више заједничким радом на заједничким циљевима. Узак и често краткотрајан лични интерес сада се чини узлазним. Нигде ово није опасније од сфере нуклеарног оружја,“ упозорено је у уводнику казахстанског дневника Астана тајмс.
Сам Назарбајев је у најновијој поруци указао да геополитичке кризе међу најмоћнијим државама света узимају све више маха, а технолошка трка у наоружању се одвија, укључујући свемир. „Поткопани су правни темељи ионако крхког глобалног режима нуклеарног разоружања, неширења и мирне употребе атомске енергије. У овим условима, апелирам на међународну заједницу да следи пример Казахстана и придружи се напорима да ово нуклеарно лудило буде заустављено“ истакао је Први председник.
Назарбајев сматра да лидери САД, Русије, Кине и Европске уније сносе посебну одговорност за будућност планете Земље. Сугерисао је да би у евентуалном четворном формату тих сила, „једна од главних тема требало да буде израда мултилатералног споразума о фазном и пропорционалном смањењу нуклеарног оружја.“ Казахстан је спреман да пружи платформу за овај самит, а да би се УН сложиле да организују и воде такве преговоре у Њујорку, истакао је Назарбајев.
Оно што је извесно јесте да Међународни дан борбе против нуклеарних тестова, заједно са другим догађајима и активностима, доприноси формирању глобалног окружења које отвара оптимистичније изгледе за кретање ка свету без нуклеарног оружја. У томе, улога Казахстана је била и остаје изузетна.
Извор: Кућа добрих вести