Међународни дан особа са инвалидитетом обележава се данас а повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оценила је данас, поводом обележавања тог дана да су грађани са инвалидитетом међу најдискриминисанијим особама у Србији.

„Њихов положај је и даље изузетно тежак, велика већина њих погођена је сиромаштвом, незапосленошћу и недостатком услуга у заједници, а и поред бројних мера не чини се довољно на адекватном решавању низа проблема“, навела је у саопштењу повереница.

Она је навела да мере за унапређење њиховог положаја у разним областима постоје годинама али у пракси ретко постижу жељене ефекте и често бивају схваћене као додатни терет.

„Инвалидитет је годинама у самом врху по броју притужби поднетих Поверенику за заштиту равноправности и то у погледу пружања јавних услуга и коришћења објеката и површина, поступања органа јавне власти, као и на тржишту рада и приликом запошљавања. У посебно тешком положају налазе се жене са инвалидитетом, као и деца са инвалидитетом и сметњама у развоју која због недовољне подршке и недостатка педагошких асистената наилазе на препреке у образовању, у за то најважнијем периоду живота“, рекла је она.

Повереница је додала да је неопходно што пре донети нову стратегију за унапређење положаја особа са инвалидитетом, као и мере које ће омогућити особама са инвалидитетом да у потпуности уживају сва права и имају корист од учешћа у друштву и економији.

„Такође, треба решавати проблеме неприступачности здравствених, образовних и других јавних установа, као и прилагођавања градског превоза и стајалишта, уз приступачност информација и средстава комуникација“, додала је Бранкица Јанковић.

У Народној скупштини јуче је поводом Међународног дана особа са инвалидитетом одржан скуп „Приступачна будућност“. Тим поводом председница парламента Маја Гојковић истакла је да је важно да се покаже спремност читавог друштва да се заједно ради на укидању баријера и да се отворе врата за потпуно укључење особа са инвалидитетом.

Заштитник грађана Зоран Пашалић је на поменутом скупу истакао да многе особе с инвалидитетом немају једнаке могућности да се школују и запосле, живе на ивици сиромаштва, а због недовољно подршке у својим срединама многи су у институцијамa.

"Оно што смо приметили у последње време и што нас прилично забрињава и чему ћемо посветити пажњу, је лишење пословне способности особа с инвалидитетом. Ми смо у више примера видели да се то дешава често у сенци, где јавност није о томе обавештена и да особама са инвалидитетом буду ускраћена основна права која им припадају", навео је заштитник грађана.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да за запошљавање особа с инвалидитетом, ресорно министарство и Национална служба за запошљавање годишње издвајају више од две милијарде динара.

"Кад су активне мере запошљавања, иако смо предвидели да то буде на нивоу 7.400 особа, ми смо у првих 10 месеци успели да тај број премашимо 7.415 особа. Као и код овог запошљавања, ти резултати ће бити бољи до краја године, али остаје неких 12.850 особа с инвалидитетом које и дан данас чекају на запошљавање", непоменуо је он.

Међународни дан особа са инвалидитетом, 3. децембар, обележава се од 1992. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана с циљем да се унапреди и омогући особама са инвалидитетом једнако уживање људских права и равноправно учешће у друштву. Тај дан је повод да се скрене пажња на проблеме с којима се особе с инвалидитетом суочавају а то су пре свега сиромаштво, висока стопа незапослености и икљученост из друштва. Лајтмотив овогодишњег обележавања овог датума је укинути баријере и отворити врата за инклузивно друштво и развој за све.

Преко милијарду људи, или приближно 15 одсто светске популације, живи са неким обликом инвалидитета.

Широм света, особе са инвалидитетом се суочавају са бројним баријерама које их искључују из пуног и ефикасног учествовања у друштвеним токовима. Они се суочавају са неједнаким могућностима у погледу образовање, запошљавање, здравствене и социјалне заштите. Контрадикторност је да су ови свеприсутни проблема остали друштвено невидљиви па се и особе са инвалидитетом осећају невидљивима у својим заједницама, а очекују да имају једнаке могућности али пре свега да имају и право на различитост.

Република Србија је постигла напредак у погледу законске и подзаконске регулативе када је у питању положај особа са инвалидитеом, али је присутан проблем одговарајуће имплемантације.

Генералне скупштине УН је у децембру 2006. године усвојила Конвенцију о правима особа с инвалидитетом. Република Србија је 2009. године ратификовала Конвенцију о правима особа с инвалидитетом с пратећим Опционим протоколом уз конвенцију. Овим документом потврђена је универзалност и недељивост свих људских права и основних слобода, као и потреба да се особама са инвалидитетом гарантује пуно уживање свих права и слобода, без дискриминације. Наша држава је, у складу са преузетим обавезама, доставила Комитету УН за права особа са инвалидитетом Иницијални извештај о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом.

Стратегија превенције и заштите од дискриминације, препознаје особе са инвалидитетом као и даље осетљиву друштвену групу и међу задацима Стратегије су и стварање безбедног окружења за припаднике осетљивих друштвених група и унапређење степена толеранције према њима; искорењивање односно сузбијање говора мржње и аката физичког и психичког насиља и привођење правди учинилаца таквих аката и радњи; и јавно заговарање неопходности спречавања дискриминације и промовисање културе толеранције.

Извор: Кућа добрих вести/Канцеларија за људска и мањинска права