Наставак другог дела:

Шинтоистичка богиња Аматерасу Омики и легендарни император Џиму

Верује се да јапанска краљевска породица потиче директно од Аматерасу Омики, отелотворене богиње сунца. Према митологији, први јапански цар, Цар Џиму, био је потомак богиње Аматерасу, преко њеног унука Ниниге, као и бога олује Сусануа. Легендарног императора Џимуа наводе "Никсон Шоки" и “Кођики”, сврстани међу најстарије књиге и хронике о класичној јапанској историји.

Џиму је устоличен 660. године пре нове ере. Титулу јапанског цара је заправо стекао тек 1.000 година после смрти. Његов мировни период владавине је трајао 76 година.

Аматесу, опет, влада универзумом и главно је божанство јапанске религије Шинто. Ова важна богиња представља плодност и доводи до раста биљака које дају живот не само људима, већ и богожанствима. Као чувар јапанског народа, Амарецу је представљена амблемом излазећег сунца на јапанској застави. Значење њеног пуног имена Аматерасу-омиками значи "велика ками (богиња) која блиста на небу".

Шинтоизам

Према породичном стаблу јапанске царске породице, прве три генерације су, у ствари, шинтоистички богови.

Шинтоизам је предбудистичка аутохтона религија Јапана и од давнина је најважнија религија у тој земљи.

Шинтоизам је религија заснована на идејама блискости Јапанаца са природом и обожавању предака. Све што постоји на земљи створили су и управљали богови који живе у читавој природи. Планине и дрвеће често су предмет обожавања, а лук светилишта и божански Шинтоистички конопци означавају света места богова.

Јапански шинтоизам, који се усредређује на поштовање природе и бриге свакодневног живота, често се практикује заједно са будизмом који се фокусира на бригу о будућем животу. Верује се да су многа будистичка божанства такође шинтоистички ками.

Из историје царске породице у Јапану

Између IV и IX века, jапанска краљевства су се ујединила под влашћу цара и царског двора са седиштем у Хејан-кјо "мирној престоници", данашњем Кјоту, на острву Хоншу. Неки јапански историчари сматрају првим историјски веродостојним јапанским царем, заснованим на сведочењима, императора Кинмеиа (509.-571. н.е.). Био је по традиционалном поретку 29. цар Јапана и каже се да је његова владавина трајала од 539. до 571. године.

Политичка моћ царева увек је била ограничена и често само симболична током већег дела јапанске историје. У ствари је истинска политичка власт увек била у рукама различитих породичних кланова. Но и ти господари (шогуни) поштовали су цара и настојали су да добију монархово одобрење за властити положај.

Последњи шогунат је свргнут током Меиђи обнове 1868. године и цар је постао владар државе. Меиђи период (у преводу просвећена владавина) је у јапанској историји време од септембра 1868. до јула 1912. године за цара Мацухитоа. Сам назив указује да је Меиђи рестаурација била време када је император у потпуности обновио ранију славу.

Меиђи обнова и нови устав 1947.

Током Меиђи обнове је почело отварање Јапана према спољном свету. Друштвени покрети тог времена су сматрали да је дошло време за револуцију. Јапанско друштво прелази са феудалног система вредности на модернији вид руковођења државом. Темељне су промене на пољу социјалних структура, унутрашње и спољне политике, економије и војске.

Почео је брзи привредни развој Јапана, окончана је територијална подељеност земље, извршена управно-територијална реформа и модернизација војске. Према новом Меиђи уставу цар је имао суверену власт, а његова политичка и војна моћ теоретски је била близу апсолутне.

После Другог светског рата у коме је Јапан поражен, Американци су ревизијом устава из Меиђи периода одузели императору божанску власт. Нацрт промена који је саставила окупациона власт врховног команданта савезничких снага генерала Дагласа Мекартура, подржао је император Хирохито, а изгласао Дијет. Нови устав ступио на снагу 1947. и у њему је нагласак јасно на народу, а не на престолу.

У Јапану је сада народ носилац суверенитета. Држава је унитарна парламентарна уставна монархија са дводомним законодавним телом националним Дијетом.

Савремени Јапан

Јапан је острвска држава на источној обали Азије. Састоји се од великог ланца острва (преко 6.000) у луку североисток-југозапад који се протеже око 2.400 километара (км) преко северозапада Пацифичког океана.

Скоро читаву копнену површину земље на готово 338.000 квадратних км (км2) заузимају четири главна острва. Са севера на југ то су Хокаидо, Хоншу, Шикоку и Кјушју. Хоншу је највеће од четири острва, а по величини следе Хокаидо, Кјушју и Шикоку.

Јапан је насељен од времена горњег палеолита (30.000 година пре нове ере). Не зна се када су се људи први пут населили на јапанском архипелагу. Но, нема сумње да су се настанили са азијског континента, са Корејског полуострва, из североисточне Азије.

Јапан је 11. најмногољудија земља на свету, као и једна од урбанизованих. Становништво је процењено за 2022. годину на 124.840.000, са густином од 330 људи по км2. Јапан има најдужи животни век на свету – 84.62 године у 2020. - иако доживљава пад броја становника.

Главни град Токио се налази у источно-централном делу острва Хоншу. Подручје великог Токија је најмногољуднија метропола на свету, са више од 37,2 милиона становника. Токио на јапанском значи ‘Империјална престоница на Истоку’.

Јапан је развијена земља и велика сила

Јапан је развијена земља и велика сила. Као глобални лидер у аутомобилској индустрији, роботици и електроници, земља је значајно допринела науци и технологији у свету. Јапанска култура је глобално добро позната, укључујући њену уметност, храну, филм, музику и популарну културу која обухвата изванредну индустрију манга, анимеа и видео игара.

Јапан је члан многобројних међународних организација, укључујући Уједињене нације, Групу 20 најразвијенијих и највећих привреда у развоју које су у брзом успону, Организације за економски развој и сарадњу (ОЕЦД) и Групу седам. Привреда Јапана је трећи у свету по номиналном укупном друштвеном производу (БДП, укупном показатељу богатства земље) и заузима четврто место мерено паритетом куповне моћи (ПКМ).

Процена БДП (ПКМ) за 2022. годину је 6.110 билиона долара и добитак по глави становника од 48.813. Истовремено је процена БДП (номинално) 4,301 билиона долара, а по глави становника од 34.358 долара. Разлика између богатих и сиромашних, тзв. Гинијев коефицијент у 2018. је била просечна, 33,4. Индекс људског развоја (ХДИ) у 2021. је био веома висок 0,925 и 19. у свету.

Вртоглав економски раст и због доброг система образовања

Јапан је запажен по необично брзом економском расту у 20. веку, посебно у првих неколико деценија после Другог светског рата. Овај раст заснован је на огромном ширењу индустријске производње и развоју великог домаћег тржишта, као и агресивној политици извозне трговине.

Јапан је развио високо диференцирану економију производње и услуга и један је од највећих светских произвођача аутомобила, челика и високотехнолошких индустријских производа (посебно кућне електронике). У међувремену је сектор услуга почео да доминира економијом у смислу њеног укупног удела у БДП и запошљавању.

Савремени образовни систем Јапана постао је кључни елемент претварања земље у високо развијену индустријску силу. Социјалне и економске предности образовања одавно су препознате у Јапану и оно се сматра кључним за остварење личног напретка. Похађање "правих" школа обично постаје одлучујући фактор који одређује друштвени статус особе и њену способност зараде.

Од основне школе до универзитета, ученици се квалификују за унапређење и од малих ногу труде да уђу у најбоље школе. Пријем заснован на заслугама довео је до строгог рангирања школа и озбиљног повећања конкуренције, што има и негативне последице у друштву.

Јапан је прилагодио стране културне утицаје локалним условима

Западним посматрачима савременог Јапана је карактеристично да наглашавају његова велика економска достигнућа, а мање обраћају пажњу на културна својства. Ипак, јапански културни идентитет и начин на који је еволуирао поучни су за разумевање како је Јапан постао прва земља изван Запада која је стекла статус велике силе.

Јапанци су дуго били изузетно свесни и реаговали на моћне спољне утицаје, прво из континенталне Азије (посебно Кине), а у новије доба из западног света. Јапан је прошао кроз циклус селективног упијања страних културних добара и институција, а затим их прилагодио локалним обрасцима живота.

Спољни утицаји су примани, али основни осећај јапанскости није био погођен. Напори Јапана да се брзо модернизује крајем 19. и у 20. веку, иако су значили велике националне и личне жртве су, у суштини, били наставак процеса који су вековима деловали у земљи.

Традиционални јапански уметнички укус карактеришу деликатност и софистицираност облика у комбинацији са једноставношћу. Јапанци имају тенденцију да традиционалну кинеску уметност виде као превише грандиозну или спектакуларну. Даље, сматра се да западна уметност, која се појавила недавно, пати од недостатака које носи бујно самопотврђивање. То штети озбиљном истраживању сукоба у међуљудским односима, посебно идеја о подељеној лојалности између заједнице, породице и властитости. Тако настаје горко-слатка меланхолија уобичајена у јапанској традиционалној драми.

Извор: Кућа добрих вести

Наставак првог дела:

Кувајт је држава у западној Азији, на Арабијском полуострву и на северозападном врху Залива. Смештен између Ирака и Саудијске Арабије, Кувајтски емират се налази у делу једне од најсушнијих и најмање гостољубивих пустиња на Земљи. Претежно пешчана равница има највише узвишење од 306 метара.

Наставак првог дела:

Казахстан је девета држава по величини на свету. Простире се на копненој маси од 2.724.900 квадратних километара (км2) што је равно површини Западне Европе. Најпространија је земља на свету која нема природан излазак на мора.