Привредна комора Србије (ПКС), поводом актуелне ситуације изазване ширењем корона вируса, поново је активирала специјализовани инфо сервис путем којег привредници могу да се информишу о свим кључним питањима везаним за пословање у земљи и иностранству, најновијим дешавањима, званичним мерама и препорукама.

Ко је спреман и шта ће бити „new normal“ (ново „нормално“)? Колико је цела ова ситуација променила пословање?

Књиговодствена агенција Дошен објавила је иницијалне информације у вези са пословним, радно-правним и пореским импликацијама ситуације настале услед пандемије коронавируса.

Прича о стартапима је једна од оних „врућих тема” о којима се говори свуда. Нема сумње да је у пословним круговима завладала својеврсна „стартап грозница”, што има бројне предности. А шта се дешава када се догоди омасовљење једне стручне теме? Долази до неразумевања, а неразумевања воде ка заблудама. У овом тексту желимо да укажемо на неке основне заблуде које се тичу стартапа.

Заблуда 1: Стартап је правна или организациона форма

Нетачно. Стартап није правна или организациона форма, већ почетна фаза у развоју новог пословног подухвата. Стартап се може појавити у било којој правној или организационој форми, а понекад стартап чак и нема своју правну форму, већ настаје удруживањем људи са идејом развоја нечег новог и перспективног.

Стартап је фаза у развоју пословања коју карактеришу следеће особине:

   То је почетак – то су први кораци у развоју новог бизниса;

   То је нешто што обећава – има потенцијал значајног раста и развоја;

   То је нешто што је неизвесно – турбулентност и нестабилност пословања;

   То је фаза у којој смо гладни – за финансијама, за тражњом, за успехом;

   То је фаза у којој се прилагођавамо – флексибилни смо, агилни и неформални;

   То је подухват са јасном визијом – имамо инспиративну идеју и високу мотивацију;

   То је фаза у којој тражимо себе – упорно трагамо за одрживим моделом развоја.

Заблуда 2: Стартап се односи на технолошке компаније

Нетачно. Иако данас доминира мишљење да су стартапи искључиво савремене технолошке компаније, то, заправо, није тачно. Стартап је, пре свега, нови пословни подухват. То је фаза у развоју једне организације. Сваки нови пословни подухват који испуњава горенаведене услове (или већину њих) јесте стартап, без обзира колико то нама изгледало чудно. Стартап може бити и фирма која развија вештачку интелигенцију, и фирма која производи ново медицинско средство, и нова креативна агенција, и нови концептуални кафић, и нова посластичарница у крају.

Заблуда 3: Стартап је увек заснован на иновацији

Нетачно. Иако је то често присутно, не треба да нас доведе у заблуду то што се данас стартапи поистовећују са бизнисима који су засновани на иновацијама. То би било непотребно сужавање појма. Стартап пођеднако може бити и фирма која развија нови иновативни лек и фирма која отвара ресторан брзе хране. Иновација је добра и пожељна, али није предуслов за постојање стартапа. Понекад је довољно само добро испланирати бизнис и ширити га даље.

Заблуда 4: Вођење стартапа је лак и забаван посао

Нетачно. Вођење стартапа је тежак и напоран посао, који захтева висок ниво посвећености и висок ниво одрицања. Зато је за покретање и вођење стартапа најчешће потребно имати предузетничког духа и велику количину енергије и жеље за неодустајањем. Покретање стартапа свакако јесте нешто што мотивише и инспирише људе, нарочито када се прича о великим идејама, развоју производа, формирању тима или преговарању са партнерима. Ипак, не треба заборавити да су ту и оне друге ствари које нису свима баш толико забавне, као што су административни послови, књиговодствени послови, правни послови, рад са тешким људима, управљање конфликтима, решавање кризних ситуација, прибављање финансија, прибављање разних дозвола, обављање састанака и сама продаја.

Заблуда 5: Развој производа је најважнији за стартап

Нетачно. Развој производа заиста јесте нешто што је веома важно, а притом може бити и забавно, али то обично није оно што је најважније. Најважније је интегрално развијати пословање са циљем да се пронађе такав бизнис модел који ће нам обезбедити одговарајуће место на тржишту које је одрживо. Стартап може успети само ако се развија избалансирано – како кроз развој производа, тако и кроз развој људи, културе, правила, инфраструктуре, финансија, контаката, партнерстава, заједнице и осталих аспеката пословања. Многи стартапи не успевају управо због тога што су оснивачи превише оријентисани на развој производа. То се може назвати „продуцт центриц” заблудом.

Зато волим да поновим следеће: Свој производ треба да волите и треба у њега да верујете, али никако не бисте смели да будете слепо заљубљени у њега. Пре него што уђете „у везу” са својим производом, потребно је да ту везу „раскинете”. Боље је да са својим производом будете „добар пријатељ” него да имате „платонску везу”.

Заблуда 6: За развој стартапа најважније је лидерство

Нетачно. Лидерство је изузетно важно, јер је оно везивно ткиво и енергија која покреће цео стартап, али лидерство није једино и није увек најважније. За развој успешног стартапа пођеднако су важни и менаџмент, и креативност, и предузетништво, и технологија, и знање, и упорност, и систематичност, и финансије, али и срећа. Посебно је важно нагласити улогу предузетништва (мотор који покреће промене), менаџмента (вештина остварења циљева помоћу људи и ресурсâ), креативност (невидљива стваралачка сила која ствара нешто ново и иновативно) и учење (процес стицања знања и искуства, без којих не можемо да растемо и развијамо се). Укратко, све је важно.

Заблуда 7: За развој стартапа неопходни су инвеститори

Нетачно. И овде се не треба водити оним што је у тренду или оним што ради већина, већ оним што је реалност. А то је чињеница да стартап (додуше, не увек) може да успе и без подршке екстерних инвеститора, као што су пословне банке, државни фондови, јавни фондови, приватни инвеститори, институционални инвеститори и други. Да се разумемо, помоћ инвеститора је често потребна, чак и неопходна, али то није увек правило. Довољно је погледати на наше поднебље и видети примере успешних стартап компанија које су се самостално финансирале.

Извор: Biz life/Кућа добрих вести

Дом Омладине Београда (ДОБ) и Друштво за Информатику Србије (ДИС) организују трибину под називом „Мере за борбу против епидемије и пандемије од Коронавируса и одржавање континуитета пословања“.

Конференција „Ризици новог доба: утицај на пословање и имовину“, одржаће се 1. април 2020. у хотелу Crowne Plaza у Београду

Скуп о утицају промена прописа о паушалном опорезиавању одржаће се 23. јануара у ICT Hub у Београду (Краља Милана 10) у организацији консултантске куће Confida Serbia и портала Pausal.rs, са почетком у 18 часова.

У Београду ће се од 2. до 6. децембра одржати четврти по реду Future iz NOW, до сада највећи ИТ и бизнис премиум догађај посвећен корпоративним иновацијама и ИТ трендовима који доприносе развоју пословања.

Удружење   е-Развој   организује   своју   10.   јубиларну   годишњу   конференцију   под   називом   Конференција е-Развој 2020 која ће бити одржана у Задужбини Илије М. Коларца, Студентски трг бр. 5, Београд, 20. марта 2020. године, у времену од 9:30 до 16 часова.

Прва бесплатна бизнис платформа Наша мрежа лансирана у Србији.