Logo
Одштампајте ову страницу

Јачање стратешког партнерства Србије и Кине

Оцените овај чланак
(1 Глас)

shiПЕКИНГ - Највиши руководиоци Народне Републике Кине очекују даље продубљивање билатералног стратешког партнерства са Србијом, као и њено учешће у Иницијативи Појаса и Пута, званичном називу за економско и културно повезивању држава дуж некадашњих копнених и поморских Путева свиле.

 

То су казали председник НР Кине Ши Ђинпинг и премијер Ли Кећијенг у одвојеним сусретима са премијером Србије Александром Вућићем у Пекингу, током његове прошлонедељне државне посете тој земљи после учешћа на Четвртом самиту Кине и земаља Централне и источне Европе (ЗЦИЕ) у источном граду Суђоу.


Председник Ши је током сусрета са премијером Вучићем у четвртак изразио жељу за већом индустријском сарадњом и међусобном разменом људи. Кина очекује продубљивање билатералног стратешког партнерства и интегрисање кинеске Иницијативе Појаса и Пута са српском стратегијом реиндустријализације тако што ће бити унапређивани кључни пројекти сарадње у областима енергетике, финансија, телекомуникација и пољопривреде, указао је председник Ши током састанка.


Србија је потписала стратешко партнерство са Кином у августу 2009, као прва од ЗЦИЕ, подсетила је државна новинска агенција Синхуа извештавајући о сусретима Шија и Лија са Вучићем. Председник и премијер НР Кине нису имали одвојене сусрете са сваком делегацијом земаља учесница на самиту, судећи по ревносном извештавању домаћих медија, нити су се обојица срела са сваким од гостујућих државника.


Председник Ши је казао како је Кина је спремна да ради са Србијом на развоју веза са Европом. Очекујемо да Србије игра водећу улогу у оквиру сарадње Кине за ЗЦИЕ, или механизма „16+1“, ради унапређења билатералних односа и у оквиру регионалне сарадње, додао је председник Кине.

oni

 

Поруке премијера Лија


Премијер Ли је у разговору са Вучићем, са пуно хвале говорио о традиционалном пријатељству између две државе. Ли је казао како Кина жели да унапреди билатералне односе са стратешког гледишта као и у дугорочној перспецтиви, како би поверење које постоји на високом политичком нивоу, могла да преточи у практичне резултате сарадње.


Кина и Србија треба да радсе заједно како би спровеле кључне споразуме изјавио је Ли који је заједнои са Вучићем присуствовао потписивању седам међудржавних докумената у разним областима укључујући инфраструктуру, грађевински материал, технологију, контролу квалитета и образовање.Кинески премијер је каузао да је та земља спремна да своју развојну стратегију повеже са српском.


Ли је позвао обе стране да приону на остваривање потписаних пројеката о железничким пругама, аутопутевима и електричним централама, те створе услове за што скорији почетак модернизације пруге између Србије и Мађарске. Премијер је додао да Кина подржава домаће компаније у спровођењу продуктивне сарадње са Србијом у областима као што је индустрија челика, у нади да ће обезбедити више висококвалитетног и јефтиног материјала за изградњу инфраструктуре у Србији.


Ли је, такође, охрабрио обе стране да унапреде изградњу индустријских паркова дуж Дунава и да изнађу могуће облике сарадње у пољопривреди, малим и средњим предузећима, култури, образовању, туризму, да би остварили обострано корисну сарадњу.


У Пекингу се оцењује да велики пројекти сарадње између Кине и ЗЦИЕ постојано напредују и као пример наводе мост у Београду преко Дунава је завршен и отворен за саобраћај. Тиме је, наводи се, завршен први велики пројекат који је Кина предузела у ЗЦИЕ.
Премијер Ли је у говору на самиту у Суђоу казао да ће Кина предузети све што је у њеној моћи како би дошло до напретка у главном пројекту железничке пруге између Будимпеште и Београда и обезбедила да изградња почне до краја 2015. и буде завршена за две године.


Премијер је рекао како је званични Пекинг спреман“да ради са другим странама, укључујући и земље дуж поменуте руте, како би била изграђена брза кинеско-европска копнено-морска линија и унапредула повезаност у Европи. Ми, такође, охрабрујемо пословне људе да се укључе у сарадњу у транспорту и логистици. Кина се нада да ће остварити сарадњу са заинтересованим земљама како би царинске операције дуж брзе копнено-поморске линије биле погодније.”


Ли је у говору у Суђоу такође подржао Србију И Летонију у настојању да установе удружења за транспортну инфраструктуру и сарадњу у области логистике, “чиме би биле створене нове платформ за нашу сарадњу ради повезивања.”

most23 

Србија, НР Кина и Нови Пут свиле


Председник Ши је разговарао са премијером Вучићем пошто су присуствовали потписивању меморандума (МоР) за унапређење Иницијативе Појаса и Пута. Уз Србију су овом приликом такав меморадум потписале Пољска, Бугарска, Чешка и Словачка. Мађарска је такав МоР, прва међу државама Европе, потписала прошлог јуна.


Кина очекује учешће ЗЦИЕ у унапређивању Иницијативе Појаса и Пута која је заснована на повезивању, изјавио је Ши приликом сусрета са лидерима из ЗЦИЕ.


Премијер Ли је током самита у Суђоу оценио да је „један од приоритета сарадње 16+1, оснаживање регионалне транспортне инфраструкуре у синергији са Иницијативом Појаса и Пута“.


Потписивање МоР показује одлучност Кине и пет ЗЦИЕ да узајамно прожму своје развојне стратегије како би олакшале велике пројекте сарадње, оценио је Чен Ксин, сарадник Кинеске академије друштвених наука.


Цуи Хонгђиан, стручњак за односе Кине и Европе при Кинеском институту за међународне студије, је мишљења да ће „прикључивањем механизма 16+1 Иницијативи Појаса и Пута бити отворене нове могућности за ширу сарадњу између Кине и ЗЦИЕ у областима индустрије, транспорта, инфраструктуре и финансија”.


Кина И ЗЦИЕ имају велике могућнопсти за привредну сарадњу у формату 16+1, посебно када се има у виду залагање Кине за Иницијативу Појаса И пута, закључио је Конг Тианпинг, сарадник Кинеске академије друштвених наука.

mostborca
Примери успрешне сарадње између Србије и НР Кине


Брзу железницу између Србије И Мађарске је заменик министра Ванг навео као пример великих пројеката који би у непосредној будућности требало да буду пример партнерских односа Кине И ЗЦИЕ И предности које би требало да искористе потоње. Договорена на самиту у Букурешту 2013, потписана током састанка на врху у Београду модернизација пруге је почетком 2015, добила И датуме за поједине фазе. Секција пруге између два главна града дугачка 370 километара ће, према кинеским медијима, значајно побољшати превоз путника И роба, између осталог И смањивањем времена путовањаса садашњих осам на мање од три сата.


Кинески медији наводе и да је Пупинов мост између Земуна И Борче отворен 2014, први такав објекат који је кинеска компанија изградила у Европи. Даљи пример је ревитализација блокова Б1 и Б2 термоелектране Костолац, коју обавља Цхина Кинеска корпорација за машине И инжењерство (ЦМЕЦ). У првој фази ће бити продужен радни век терноелектране за 20 година, а у другој ће бити изграђена нови блок (Б3), снаге 350 мегавата, прво ново такво енергетско постројење у Србији за протекле готово три деценије.
Раније су кинески медији писали о продужавању модернизоване пруге Београд-Будимпешта преко Македоније до грчке луке Пиреј која постаје чвориште за деловање кинеских компанија у Медитерану, јужној, централној и источној Европи. Према Синхуа, железничка линија Београд-Будимпешта ће, по завршетку обнове, представљати брзу пругу за трговину између Кине и Европе.
У међувремену, компанија Шандонг хајспид група (СДХС) гради на Коридору 11 деонице од Обреновца до Уба и од Лајковца укупне дужине 50,2 километара. Први такав пројекат СДХС у Србији финансиран је кредитом кинеске Ексим банке од 301 милион долара, док је из буџета Србије издвојено 32,7 милиона долара.


Подаци о билатералним економским односима


НР Кина је дужи низ година најважнији спољнотрговински и финансијски партнер Србије на азијском континенту. Но, и поред стратегијског партнерства у политичким и општим односима, економска сарадња заостаје.


Истина, последњих неколико година направљен је значајан помак и економска сарадња која је била искључиво у области робне размене, унапређена је на виши ниво сарадње у великим инвестиционим, инфраструктурним, енергетским и другим пројектима. Чине се напори да буде повећана сарадња у инвестирању, односно привлачењу кинеског капитала у Србију.


Робна размена бележи константан пораст али уз велики дефицит на нашој страни, који може бити ограничавајући фактор у даљој привредној сарадњи.


Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС) током 2014. је извоз из наше земље у НР Кину достигао 14,4 милиона долара, 50-ти по величини међу 165 земаља које су продавале робу у источноазијској држави. За првих седам месеци је извоз из Србије вредео 12,2 милиона.


НР Кина је пак четврти највећи извозник у Србију. Прошле године је овде продала робе за 1,75 милијарди долара, а у првих седам месеци 2015, за 843 милиона долара.


Приказани подаци о увозу односе се на робу кинеског порекла, а о извозу по основу дестинације. Према званичним подацима НР Кине, 51% укупног извоза из те земље је прерадни, односно под туђом робном марком.


У укупном извозу из Србије у 2014. години, Кина је учествовала 0,1%, а у укупном увозу са 8,3%.


У 2014. години, доминантни извозни производи на кинеско тржиште били су сирове материје, осим горива (38.56%), машине и транспортни уређаји (36,67%), хемијски производи (8,19%), разни готови производи (7,59%), производи сврстани по материјалу (4,71%) и др. Прошле године у увози из Кине најзаступљенији су били машине и транспортни уређаји (44,95%), разни готови производи (24,24%), производи сврстани по материјалу (19,10%); хемијски производи (9,55%).


Према документу ПКС, Обзиром на лимитиране могућности пласмана роба из Србије у Кину и инвестирања на том тржишту, као и чињенице да су кинеске компаније све активније на страним тржиштима па и региону Југоисточне Европе, у пословним контактима ПКС настоји да подстакне интерес кинеских фирми за улагања у овдапњу привреду кроз учешће у реализацији развојних и инфраструктурних пројеката, приватизацији, заједничкој производњи за трећа тржишта, могућности бесцаринског извоза у земље са којима Србија има потписан Споразум о слободној трговини и слично.


Кинески увозни приоритети су енергетика, минералне и друге сировине, врхунска технологија, а у последње време и луксузна и ексклузивна роба. То су производи којима Србија не располаже или их има у веома ограниченим количинама.
Сматра се да је извоз прехрамбених производа извозна шанса за компаније из Србије. Посебно је то случај са појединим овдашњим компанијама које су се последњих година издвојиле квалитетом и асортиманом својих прехрамбених производа, па задовољавају стандарде ЕУ као и највише светске стандарде.


Препрека за извоз ових производа је непостојање усаглашене сертификатиције са Кином. у марту 2014, потписан је Протокол о здравственим захтевима који се односе на замрзнуто говеђе и овчје месо за извоз из Србије у НР Кину, а децембра 2014. године, Протокол о здравственим захтевима за извоз смрзнутог јагњећег меса из Србије у Кину.


Инвестиције из НР Кине у Србију


Према подацима Народне банке Србије (НБС) из Кине у периоду од 2005. до 2013. године забележени су укупно нето приливи у новцу у износу од 20 милиона евра и у том периоду нашла се на 33. месту.


Податке о страним директним улагањима у новцу НБСе добија од пословних банака, што значи да се подаци о страним улагањима у новцу добијају по земљама плаћања, а не по земљама улагања и у великој мери зависе од земље у којој одређена компанија има банкарски рачун преко којег врши плаћања, тј. улагање.


Подаци НБС су једини званични подаци о страним директним улагањима у Србију. НБС објављује агрериране податке о страним директним улагањима по земљама улагања, док званични подаци о улагањима по појединачним компанијама нису доступни.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 13 децембар 2015 21:28
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015