То је први базар оваквог типа у Србији који организује Удружење грађана Центар за маме.
„Данас имамо 21 предузетницу које ће излагати своје производе на Базару. Оне излажу најразличитије ствари, од намештаја, колача, до гардеробе и накита. Идеја Базара је да промовише маме предузетнице о којима се готово уопште не прича. „Делта Сити“ је веома посећен тржни центар па самим тим ово је за њих прилика да продају своје прозводе на еклузивној локацији. Надам се и да је овај догађај бити само први у низу који ћемо радити са предузетним мамама, јер мислимо да су маме предузетнице једна група којој је потребна подршка“, каже за Кућу добрих вести Јована Ружичић директорка овог Удружења.
„Данашњи базар могао би да се зове „Базар сјајних жена“ јер су све жене које су данас ту али и оне које су се јављале, а за које није било места - сјајне“, навела је Ружичић и додала да сви који желе да упознају ове сјајне маме могу да посете данас овај тржни центар али и Фејсбук страницу Центра за маме, где постоји албум „Маме предузетнице“ у коме оне описују шта их је мотивисало да покрену своје фирме.
„Многе од њих су изгубиле посао када су остале у другом стању, када су послодавци сазнали да су трудне добиле отказ, али се оне нису предале и нису одустале и дошле су до овога што се може видети данас“, навела је Ружичић.

Мала идеја, лепа пословна прича

Соња Дакић, позната по прозводњи Дај Дај пелена од бамбуса, једна је од излагачица на овом базару. Она сматра да су овакви видови промоције предузетништва добри и за њих као учеснице, али и за све маме које не могу да се охрабре на тај корак.
„Мени је драго што сам са овим женама и значи нам та међусобна подршка, јер без обзира чиме се бавимо имамо сличне путеве и идеје. Свака промоција значи. Ми сада већ имамо препознатљив производ у Србији, али свако појављивање вам доноси нешто ново. Савет који увек дајем је: упознајте се са људима, идите где год можете, причајте о свом послу, никада не знате где ће вас нешто одвући. Чак и нека предавања која мени нису била интересантна упознала сам неког ко ме даље одвукао на неку страну. Тако да све то вреди“.
Она је и испричала своју причу: Пре пет година постала је мама. Родила је ћеркицу, а као свака трудница почела је да тражи шта је најбоље за њену бебу. Чула је за платнене пелене и добила од рођаке из Британије један пакет тих пелена од бамбуса, које се перу и не бацају се и здраве су за бебу. Одушевила се и када је требало да купе следећи пакет, испоставило се да је то велики проблем у Србији. Не можете да поручите из иностранства, не знате да ли ће да стигне, колико ће да кошта и преко силних веза и пријатеља она и њех муж су успели да их некако набаве.
„Тада је супруг дошао на идеју да треба да почнемо да их производимо сами. До тада нисам ништа знала. По занимању сам графички дизајнер и била сам на породиљском одсуству. Самим одласком на породиљско одсуство мени је плата била смањена, нисам знала да ли ћу имати посао на који ћу да се вратим и размишљала сам о томе шта бих могла да радим. Ова идеја ми се допала а када добијете дете почињете другачије да размишљате шта радите и како и где своје време трошите и допала ми се идеја да радим нешто своје, да будем са својим дететом више и сама комбинујем то како ћу да трошим своје време. Позвала куму, уложиле смо своје новце, купиле своје машине, материјал...“, прича Соња.
„Данас нас препознају као социјално предузетништво а ми смо то постале силом прилика. Када смо тражиле жене које ће радити у нашој радионици испоставило се да жене у Србији које знају да шију су оне које имају преко 50 година. Оне долазе из пропалих текстилних индустрија, добиле су отказ а немају услова за пензију, на бироу су, ван система су и не могу да се снађу. Ми ништа нисмо знале о шивењу и материјалима и добили смо од њих неопходна знања. Ишле смо са њима куповале машине, материјале, радиле кројеве и заједнички направиле тај производ. Данас сам им захвална и могу да кажем да у тој нашој малој радионици влада добра радна атмосфера и постали смо на основу тога пример како једна мала идеја може да се реализује и да из свега тога испадне једна лепа прича“, додаје она.

Кад имате добру идеју, врата се сама отварају

Соња каже да иако звучи да је она имала неки почетни капитал то није баш тако. Према њеним речима радионица је смештена у породичној кући, од свега четрдесетак квадрата, а новац који је уложила раван је цени једног доброг летовања, те би свако ко има идеју и жели да покрене бизнис – могао да га обезбеди. „Кад се удате добијете новац, кад се дете роди, добијете новац и то је отприлике то што сам ја уложила у свој посао. То свако има“. Када смо после прве године виделе да то функционише онда смо конкурисале код „Ерсте банке“ и добиле кредит од 10.000 евра јер су нас препознали као добру идеју коју треба подржати. То је била посебна кредитна линија коју су они обликовали према нама да не угрози наше пословање. Многи не знају да та банка подржава овакве иницијативе, јер су они сами социјално предузеће и имају другачији сензабилитет у пословању“. Како каже Соња „кад имате идеју вама се врата сама отварају“. „Потпуно непознати људи су ме усмеравали где да идем, шта да купим, шта ми треба“, каже она и додаје да је подршка пријатеља и супруга такође била веома важна.

Учење језика у креативним радионицама

Едукативно креативни центар „Креатрикс“ који се бави учењем страног језика деце и одраслих кроз креативне радионице води Бојана Вујаклија. И она је још једна од учесница Базара „Пословна мама“.
„Трудимо се да деци на што разноврснији начин представимо страни језик и да их наведемо на учење самих језика. Радимо са децом која већ одмалена изложена слушању два језика, да наставе да их уче како треба јер многе породице забораве да треба да стимулишу учење тог другог језика, иако су родитељи из тог говорног подручја“.
Бојана је мама већ осам година. Дипломирани је фотограф и приметила је да деца док раде нешто креативно развијају и друге способности.
„Моја деца су ме инспирисала да кренем овим путем. Школа је отворена у септембру прошле године а моја деца су и моји ђаци. Има интересовања, за сада имамо негде око 50 деце а долазе деца малог узраста од 2,5 година. Школа је се налази у Хиландарској 38. Изрекламирали смо се највише преко интернет портала. Та оглашавања нису скупа и могу да се приуште. Нама се показало као најбоље оглашавање – преко интернета. Највећи промашај били су управо билборди, који су јако скупи а нисмо имали неки одазив, као ни флајери. Највише нам је помогао и Фејсбук, и наравно наш сајт. Иначе, у школи се уче италијански и енглески. Предавачи су људи који су дуже били у некој држави,или је реч о професору Филолошког факултета. Имамо и студенте са Филолошког факултета који долазе на конверзацијске часове. Кренули смо том филозофијом да буде прихватљиво за платежну моћ становништва. Часови за децу се одржавају два пута недељно и цена је 2.800 динара, а а студенте имамо велике попусте од 2000 динара за осам термина месечно за конверзацијске часове на италијанском језику. За индивудуалне часове спустили смо за неких 4.000 до 5.000 динара.
Организацују данашњег базара помогао је тржни центар „Делта сити“ и спонзор организације „Балкан штанд“ који су уступили столове за излагање производа.

О Центру за маме

Организација Центар за маме се бави подржавањем и промоцијом мама. То ради на неколико начина. Једна од главних тема којим се бави су радна права мама. Већ две године Центар има бесплатно правно саветовање на тему Закона о раду.
Циљ Центра за маме, који већ постоји две године је да ниједна мама не буде угрожена због тога што је мама а организује и друге активности као што су месечне радионице о животним темама. Последња тема је била „Мобинг на радном месту“, а следећа тема ће бити „Мала школа оптимизма“. Интересанта је прича и како је Јована покренула Центар за маме. Она је једанаест година живела у Америци и након повратка у Србију желела је да ради нешто што има смисла и да се бави неким националним питањем. Сматрала је да је питање породице и мајке од националног интереса, желела је да ради са женама, па су маме постале потпуно један природан избор циљне групе.
„У Америци сам видела како су маме добро организоване, како су свесне својих права, знају шта могу а шта не. У том тренутку су неке моје другарице овде добијале отказе након остајања у другом стању, биле радно угрожене. Када сам их питала, али зашто се не удружите, оне су рекле: није ти ово Америка. Ја не желим да направим од Србије Америку али желим да добре ствари које сам научила тамо применим овде не би ли и нама овде био боље“, каже Јована.

Извор: Кућа добрих вести