Кина се нада сарадњи са ЗЦИЕ у складу са интересима ЕУ. При томе ЗЦИЕ, између осталог, имају географски значај за тежње Пекинга да повећа повезаност са Европом.
Но, неки скептици у европским земљама постављају питање да ли НР Кина покушава сарадњом са ЗЦИЕ да подстакне поделе на континенту. У Пекингу се истиче како неки критичари неосновано нагађају да механизам сарадње “17 + 1” подрива јединство ЕУ. Један амерички стратешки институт је мишљења да НР Кина користи тај механизам сарадње ради експлоатисања билатералних споразума са европским државама.
У Пекингу инсистрирају да је подршка интеграцији Европе доследна политика НР Кине. Легитимни захтеви за развој оних ЗЦИЕ који раде са Кином, опет, треба да буду поштовани. У ствари, други региони Европе, такође, могу да имају користи од све развијенијих ЗЦИЕ.
„17 + 1” доприноси јачању сарадње међу европским земљама
У свету који се бори са флотом огромних изазова, стално растућа сарадња Кине и ЗЦИЕ, такође, има глобални значај. Заједничким радом и са другим субјектима међународне заједнице, Кина и ЗЦИЕ могу заједно да се боре против пандемије, промовишу слободну и отворену трговину и подрже мултилатерализам. Будући да је у међународној заједници последњих година унилатерализам доведен у питање, сарадња Кине и ЗЦИЕ не само да је помогла у промовисању тимског рада партнера укључених у узајамни механизам, већ и јачању сарадње међу европским земљама, сматрају поједини експерти из региона.
У Пекингу, пак, указују да сарадња Кине и ЗЦИЕ проистиче из заједничких интереса партнера. Наводе како је сарадња у формату „17+1“ увек била отворена и транспарентна, доприносећи развоју ЗЦИЕ, као и процесу удруживања у Европи.
Кооперација између НР Кине и ЗЦИЕ ни на који начин нема за циљ да почне све испочетка, а камоли да подели Европу. ЕУ и друге заинтересоване стране позване су да прате сваку конференцију између НР Кине и ЗЦИЕ, а консензус постигнут у оквиру механизма сарадње је отворен и користан за све стране. Ово партнерство је корисно допуњавање кооперације НР Кине са ЕУ.
Досадашња сарадња Кине и ЗЦИЕ је подржала развој свих укључених страна и бољи живот људи. Уз заједничку посвећеност и напоре, две стране ће остварити солиднији, суштински и трајнији напредак, па тако дати пример практичне транс-регионалне кооперације у међународној заједници, сматрају у Пекингу.
Чињенице оповргавају скептицизам и критике на рачун сарадње НР Кине и ЗЦИЕ
Пекиншки медији преносе мишљење појединих зналаца из Европе да скептицизам и критике на рачун сарадње НР Кине И ЗЦИЕ нису засноване на чињеницама и да ту кооперацију треба посматрати позитивно. Ти експерти указују да на земље ЕУ које учествују у формату “17 + 1”одлази тек око 10 процената кинеских инвестиција у Европи.
Већина кинеских инвестиција у Европи је усмерена ка западу континента, у земље попут Немачке, Француске, Италије, Велике Британије која је донедавно била чланица ЕУ. У Немачку се протеклих година слила половина свих кинеских улагања у Европи. Отуда се не треба плашити квантитативних биланса у размени између НР Кине и ЗЦИЕ, поручују ти стручњаци.
Даље, земље ЕУ које учествују у овом формату разумеју потребу да буду поштовани европски технички стандарди. На пример, уколико је инфраструктура изграђена са кинеским улагањима, она мора да буде у складу са европским стандардима за градњу железнице и мостова. Тако јединство Уније ни на који начин није компромитовано.
Коначно, савремена НР Кина је водећа глобална сила у инжењерству и инфраструктури. Отуда би било веома кратковидо не сарађивати са Кином на изградњи инфраструктуре, порука је експерата.
НР Кина поштује правила ЕУ
Како је изнео државни саветник и министар иностраних послова Ванг Ји, сарадња НР Кине и ЗЦИЕ важан је део односа Пекинга са ЕУ, јер регион представља мост између Азије и Европе. Истовремено, све стране су спремне да још више ојачају свеобухватно стратешко партнерство између НР Кине и ЕУ, истакао је Ванг.
Кинески вицепремијер Ћин Ганг је, пак, указао да је Пекинг посвећен “отворености и инклузивности и нећемо формирати 'ексклузивне групе'. Поштујемо међународно призната правила као и стандарде ЕУ", рекао је Ћин.
Високи званичник је указао је да је сарадња Кине и ЗЦИЕ продубила кинеско-европску сарадњу и већ је постала важан део укупног развоја кинеско-европских односа. Кина поздравља активно учешће других земаља и међународних организација у остваривању победничких исхода, рекао је Ћин.
Опет, Ванг стављајући деловање механизма “17+1” у шири оквир веза НР Кине И ЕУ, истиче како су за две стране “сарадња, мултилатерализам и дијалог били најважнији елементи континуираног развоја односа.” "Постоји конкуренција између Кине и Европе, али сарадња је далеко већа од конкуренције. Кина и Европа имају разлике, али консензус далеко превазилази разлике", истакао је шеф дипломатије позивајући на дубљу сарадњу два партнера.
НР Кина је постала највећи трговински партнер ЕУ
О дубини и свеобухватности сарадње две стране довољно говори чињеница да је НР Кина у 2020. први пут постала највећи трговински партнер ЕУ. Унија сада други трговински партнер Кине и трећи по величини извор инвестиција у тој земљи.
Евростат, статистичка служба ЕУ, је саопштила да је НР Кина током 2020. била највећи трговински партнер регионалног блока 27 држава, надмашујући Сједињене Америчке Државе. Трговинска размена Кине и ЕУ достигла је 586 милијарди евра (711 милијарди долара), у поређењу са 555 милијарди евра између САД и ЕУ.
Прошле године су, упркос пандемији, и увоз и извоз између Кине и блока, повећани. Европски увоз из Кине порастао је за 5,6 процената на више од 383,5 милијарди евра, а извоз за 2,2 процента на преко 202,5 милијарди евра.
Са једне стране, опоравак привреде у Кини у другом кварталу 2020. створио је стабилну потражњу за европским производима, посебно аутомобилима и луксузној роби. Са друге, продужени карантин у Европи створио је огромну потражњу за електроником, забавом и изузетно великим количинама роба из здравственог сектора од којих су многе произведене у Кини.
Ови резултати говоре о великом опоравку и значају односа Кине и ЕУ. Суочени са кризама и изазовима, односи Кине и Европе показали су отпорност и виталност, шаљући позитивну поруку свету, прокоментарисао је министар Ванг.
Опет , трговина ЕУ са САД значајно је опала у 2020. Увоз је умањен за 13,2 посто и 8,2 посто у извозу. Уопште, Конференција Уједињених нација о трговини и развоју (УНКТАД) је навела да је глобална трговина у прошле године опала за око девет процената у односу на 2019.
Кина је била једина велика економија на свету која је у 2020. забележила раст укупног друштвеног производа (БДП). Тај раст је изнео 2,3 посто, док је глобална економија, према Међународном монетарном фонду (ММФ) претрпела пад од око 3,5 посто, а у земљама еврозоне за 7,5 одсто.
Два важна споразума у 2020. између НР Кине и ЕУ
НР Кина и ЕУ су, такође у септембру 2020. потписали значајан споразум о међусобној заштити географских индикација. Споразумом се квалитетним пољопривредним произвођачима пружају веће могућности да уђу на узајамна тржишта.
Две стране су 30. децембра прошле године окончале и преговоре о Свеобухватном инвестиционом споразуму (CAI) после 35 рунди билатералних разговора током седам година. CAI се сматра прекретницом у развоју односа Кине и ЕУ пошто треба да обезбеди већи приступ тржишту, виши ниво пословног окружења, снажније институционалне гаранције и светлије изгледе за сарадњу у погледу међусобних улагања.
CAI Још увек треба да буде званично потписан и ратификован. Неки чланови Европског парламента изнели су примедбе на делове споразума. Међутим , то није зауставило званичнике и стручњаке са обе стране да укажу на области обећавајуће за будућу трговину.
Министар Ванг је нагласио да два поменута споразума служе заједничким потребама НР Кине и ЕУ. Посебно је истакао значај CAI у заједничком раду на хватању у коштац са климатским променама и дубљој сарадњи на вакцинама. Споразум ће отворити много шира тржишта и у Европи и у Кини инвеститорима обеју страна, оценио је Фанг Сингхаи, потпредседник Регулаторне комисије за хартије од вредности НР Кине.
(Наставља се)
Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ