Конференција ће се одржати у четвртак, 21. јануара 2021, од 11.00 до 12.00 на платформи зум путем ОВОГ линка.
(на конференцији нема превода)
Налазе ће представити:
Немања Ненадић и Роберт Сепи
За учешће се пријављујете на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Колико год да је опасна корупција до које долази у примени прописа, њене последице су још штетније када се коруптивни интереси уграде у норме општих правних аката. Такве утицаје није увек лако препознати. Знатно чешће се може увидети да закони нису узели у обзир све коруптивне ризике и да у њима нису предвиђена адекватна решења за сузбијање тих ризика.
У Србији је обавеза процене ризика од корупције уведена тек од 1.9.2020. године, када је Агенција за спречавање корупције добила овлашћење да даје мишљења на нацрте појединих закона, а министарства обавезу да такво мишљење траже. Међутим, обавеза да се тражи мишљење постоји само за нацрте закона у „посебно ризичним областима“ и само онда када закон припрема министарство, иако ти ризици могу постојати у било ком пропису, као и у ситуацијама када закон не предлаже Влада.
Желећи то да покаже, Транспарентност Србија је у другој половини 2020. године анализирала ризике од корупције у свим предлозима закона који су у том периоду били актуелни. Такви ризици су уочени у седам предлога закона,који се односе на различите области – финансирање медијских сервиса из буџета, оцена усаглашености производа, акредитација, управљање водама, железнички саобраћај.
Имајући у виду да је пандемија KОВИД-19 створила нове ризике од корупције широм света, те да је у Србији било проглашено ванредно стање, када су механизми контроле процеса доношења закона значајно слабији него иначе, посебно смо анализирали коруптивне ризике у свим законима, уредбама и одлукама Владе и Скупштине које су донете ради супротстављања последицама ове заразне болести (нпр. помоћ грађанима и привреди, ограничења права грађана, јавне набавке).
Најзад, имајући у виду да је крајем прошле године Народна скупштина усвојила Кодекс понашања народних посланика, као један од аката који би према оцени ГРЕЦО, требало да има антикорупцијски ефекат, у оквиру овог истраживања смо разматрали у којој мери се то може очекивати, односно да ли и сам Кодекс садржи нека правила која би могла створити ризик од настанка корупције.
Материјали ће бити објављени на ОВОЈ страници.
Извор: Кућа добрих вести/ФБ