У интервјуу за Balkan Green Energy News (BGEN) он је изјавио да је главни изазов уверити доносиоце одлука у предности био-масе, како би увели мере подршке, поготово у сектору грејања.
Успешни модели државне подршке су различити у области грејања, производње електричне енергије односно горива за транспорт, рекао је Копец за овај месечни билтен на енглеском језику. "Подстицаји обухватају широк распон мера, као што су: подизање свести, обука, додатно опорезивање фосилних горива, државна помоћ у улагању у биоенергију (поготово у грејне системе), фидин тарифе или зелени сертификати за електричну енергију из био-масе и прописи о мешању горива у комбинацији са пореским олакшицама у сектору транспорта", изјавио је. У земљама водећим на пољу биоенергената, велик део био-масе се користи у сектору грејања, рекао је Копец за BGEN.
"Тржиште грејања пружа најбоље могућности за биоенергију уколико државна политика подржава ту опцију. Нажалост, Европска унија досад није развила успешне мере за грејање из енергије из обновљивих извора", тврди Копец.
Говорећи о утицају на цене хране због коришћења обрадивог земљишта за гајење усева за производњу енергената, овај стручњак за био-масу је нагласио да је земља одувек коришћена у разне сврхе, укључујући производњу влакана и сировина за скроб и другу биохемијску индустрију. Милиони хектара заправо остају необрађени, чак и у земљама погођеним нестабилношћу цена хране, додао је Копец. "Неухрањеност широм света има друге узроке. У готово свим случајевима, реч је о дефициту у снабдевању беланчевинама. Уколико производите био-гориво као што су етанол или био-дизел, за енергију користите само део рода – скроб, шећер или биљно уље. Биљке као што су кукуруз и друге житарице, уљана репица и соја такође садрже протеине, укупно колико и друге компоненте... Стога коришћење земљишта за производњу био-горива истовремено подразумева додатну производњу беланчевина", закључио је.
Одлука Европског парламента о уделу био-горива
Европски парламент је јуче, после читаве деценије жустре јавне расправе, усвојио обавезујућу регулативу којом се удео био-горива са обрадивог земљишта у области транспорта ограничава на седам процената. Он тренутно износи 4,7 одсто, а циљ Европске уније је да укупно учешће енергије из обновљивих извора у том сектору до 2020. године достигне десет одсто.
Копец каже да је земља одувек коришћена у разне сврхе, укључујући производњу влакана и сировина за скроб и биохемијску индустрију.
“Неухрањеност широм света има друге узроке. У готово свим случајевима, реч је о дефициту у снабдевању беланчевинама”, рекао је и додао да се за гориво из житарица и уљарица користе шећер и уље, а да од такве производње био-горива преостаје још толико протеина.
“Тржиште грејања пружа најбоље могућности за биоенергију уколико државна политика подржава ту опцију. Нажалост, Европска унија досад није развила успешне мере за грејање на енергију из обновљивих извора”, тврди наш саговорник.
Извор: Кућа добрих вести/Balkangreenenergynews.com