Кућа Добрих Вести

Login

Како до куповине сеоских кућа и бесплатног коришћења државне земље

Оцените овај чланак
(1 Глас)

selokucicadfdfdfdКако из Министарства за бригу о селу поручују њихово опредељење је да се покуша да те куће не остану празне, да се спречи "усуд пусте земље" и врати живот тим празним кућама у мери у којој је то могуће, али и одрживо.

 

Наиме, прошле недеље медији су пренели најаву министра за бригу о селу Милана Кркобабића ће путем јавног позива бити подељено хиљаде поменутих празних сеоских кућа младим брачним паровима. О чему се тачно ради?

 

"Међу програмима за побољшање услова живота и рада на селу које Министарство за бригу о селу управо припрема је и овај програм који предвиђа куповину сеоске куће са окућницом у сарадњи са локалним самоуправама (по моделу општина Лозница, Инђија...). Предмет конкурса биће куће са окућницом око 30 ари, посебно у рубним, пограничним и брдско-планинским селима", објашњавају у Министарству.

 

Коме је намењен програм?

 

Идеја је, како додају, да се државним средствима омогући куповина таквих кућа младим брачним паровима који би свој живот наставили или почели у сеоским срединама Србије, како би се та села која су геостратешки и безбедносно веома значајна за Републику Србију, населила и оживела.

 

"Тренутно у Србији има 570.000 пољопривредних газдинстава и у њима неретко три генерације живе под истим кровом, па ће овај програм бити намењен и припадницима млађе популације који желе да се осамостале, удају се или ожене и заснују сопствену породицу (према подацима агроаналитичара Бранислава Гулана у Србији има 260.000 неожењених момака и 100.000 неудатих девојака од 40 година навише) и тако буду 'свој на своме'", наводи се у одговору Министарства за наш портал.

 

Уз доделу државног земљишта на коришћење (нешто више о томе ниже у тексту) и помоћ у механизацији за бављење пољопривредом од својих родитеља, али и субвенција државе које даје Министарство пољопривреде за набавку садног материјала, механизацију и слично имаћемо целовит приступ овом важном питању, оцењују у овој институцији.

 

"Групацију која је такође заинтересована за доделу ових кућа чине и млади људи струке која је дефицитарна у сеоским срединама (ветеринари, агрономи, лекари, стоматолози...), а тренутно су незапослени. Они би уз радно ангажовање у својој струци и место за становање, можда прешли да живе у неко од села Србије. И још једна група су одлучни људи из урбаних средина, спремни на изазов, са знањем, вештинама и жељом да се опробају у пољопривреди, а пример су нам људи из света глуме као што је Ненад Јездић. И глумац Бранко Јанковић се успешно бави глумачким позивом, а живи у свом родном селу и бави се и пољопривредом", набрајају.

 

Колико кућа ће бити у оптицају и како ће се конкурисати?

 

Број кућа које ће бити додељене зависиће, пре свега, од висине опредељених средстава по програму, који усваја Влада Републике Србије, рејона, реалне понуде таквих кућа и заинтересованости.

"Након неопходне процедуре и усвајања програма од стране Владе Републике Србије, које се очекује у првом кварталу 2021. године, Јавни конкурс биће објављен у јавним гласилима са националном покривеношћу, као и на нашем сајту њњњ.мбс.гов.рс, а где ће бити назначени сви услови за конкурисање и доделу бесповратних средстава за овај и остале програме Министарства за бригу о селу", напомињу за наш портал.

 

Бесплатно коришћење државног земљишта

 

"Став Министарства за бригу о селу и Националног тима за препород села Србије (који је Кабинет министра задуженог за регионални развој формирао у партнерском односу са Академијским одбором за село САНУ) јесте да је земљиште јединствен и непоновљив ресурс Републике Србије и као такав мора бити обрађиван, то јест приведен култури и намени. Стога је од посебне важности да се државна земља која се сада не обрађује и није дата у дугорочни закуп, које према подацима Академијског одбора за село у Србији има око 200.000. хектара, буде уступљена младим пољопривредницима, без или уз симболичну накнаду, на коришћење", оцењује Министарство.

 

Критичне тачке

 

Према званичним подацима Републичког завода за статистику Србије, општине које бележе драстичан пад становништва - чак 50% и могу се назвати "демографски црним тачкама" су Црна Трава, Медвеђа, Гаџин Хан, Бабушница, Трговиште, Жабари, Рековац, Босилеград, Мало Црниће, Кучево, Ражањ, Сврљиг, Бољевац и Нова Црња.

У зависности од њене расположивости у одређеном рејону и интересовања могло би се уступити на коришћење до 50 хектара слободне државне земље, без накнаде, али према стриктним условима (на начин како то буду прописале стручне пољопривредне службе, институти, Академијски одбор за село), да га обрађују на најсавременији начин. Идеја је да се тако обрађивана земља може преносити и на наредне генерације - наслеђивати докле год се обрађује према наведеним условима, али да не прелази у власништво. Тако би, према ставу Министарства, млади пољопривредници земљу привели култури и намени и учинили је продуктивном уместо да буде искључиво роба која се продаје на тржишту, а најважније је да би били свој на своме и своју будућност видели на селу.

 

Каква су очекивања од овог програма?

 

"Уз рад на сопственом пољопривредном добру, удружени у задруге и адекватном инфраструктуром, здравственом и социјалном заштитом, образовањем и културним садржајима, породице на селу имале би квалитет живота који постоји у великим градским центрима. Циљ нам је да се услови живота у селима приближе онима у граду и да се тиме успостави нека врста урбано-руралног партнерства (по угледу на концепт који је дефинисан Лајпцишком повељом), смањи миграција село-град и село-иностранство и успори пражњење и одумирање села. А, затим, да се начини и социјално-економски, демографски и привредни препород села. Сада су градови и села, према шансама за економски развој и квалитетан живот, веома поларизовани, са потпуно различитим шансама – на штету села", упозоравају.

 

У плани измена регулативе

 

Како истичу, Министарство за бригу о селу иницираће и измену сета закона, пре свега Закона о територијалној организацији Републике Србије.

 

"Искуства других земаља Хрватске, Словеније, Чешке показују да нова територијална организација може донети много користи (Хрвати су нову територијалну поделу направили 2004. године, а Словенци 2008). Формирањем нових општина у већим селима Србије, сеоских општина, које су у Србији постојале још у 19. веку и где је била дефинисана сеоска општина са својим надлежностима, омогућило би да њихови становници поново могу да се договарају, планирају свој буџет и о њему одлучују – да сами усмеравају средства из изворних прихода и трансфера од Републике. Морамо да доведемо сељане у позицију да могу да одлучују, да буду битни, да се договарају, да планирају - да вратимо село у законодавни оквир", закљујучу у свом одговору.

 

Крајњи циљ Министарства је доношење Закона о селу који би јасно уредио сва питања важна за ове средине и живот у њима.

 

Извор: Б92

 

 


Последњи пут измењено петак, 05 фебруар 2021 20:28

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија