На конференцији која ће почети у 12 часова у хотелу „Хајат Риџенси“, званичницима државних органа, представницима јапанских компанија које послују у Србији, пословним људима из приватног сектора и других интересних група ће се обратити и амбасадор Јапана у Србији Масафуми Куроки.

Уводни говор одржаће председник ЈПК Горан Пекез, који ће указати на искуства јапанских компанија које већ послују у Србији и могућности да пословнији амбијент буде унапређен и постане још атрактивинији за потенцијалне јапанске инвеститоре.

Уводна обраћања пратиће панел дискусија на тему политике конкуренције и јавних набавки.

Повезовање компанија које послују у Србији

У Дискусији ће учествовати председник комисије за заштиту конкуренције др Милоје Обрадовић, председник Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки Саша Варинац, Горан Пекез, који је И директор корпоративних послова и комуникација „Јапан Тобаkо Интернешанал“ (ЈТИ), док ће модератор бити Небојша Бјелотомић, директор Фујитси Технолоџy Солушнс.

Представници јапанских компанија које послују у Србији, основали су пролетос ЈПК, да би на тај начин били унапређени односи између компанија двеју земаља и повежу јапанске компаније које послују у Србији.

Клуб треба да дели пословне информације са постојећим и потенцијалним јапанским улагачима и будеи посредник у разговорима са владом Републике Србије о изазовима које намеће пословно окружење.

Чланови Јапанског клуба су „Астелас“, “Фуђицу”, “Итоћу”, ЈТИ, „Мицубиши Корпорејшн“, „Панасоник“, „Сони“, „Такеда“ и "Тојота".

Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), у 2013. на листи 172 тржишта на која је Србија пласирала робу, Јапан је био на 61. месту. На листи земаља из којих је Србија увезла робу, међу 204 земље, Јапан је био на 31. месту. У укупном увозу у Србији прошле године Јапан је учествовао са 0,68 одсто.

Несразмерна трговинска размера

У 2013. години, вредност извоза из Србије у Јапан износила је 6.4 милиона долара, док је увоз из Јапана у Србију вредео 144.9 милиона долара. У односу на претходну годину забележени су раст извоза из Србије и смањење вредности увоза из Јапана. Наиме, у 2012. је вредност извоза у Јапан износила 3.9 милиона долара, а увоза 153.1 милиона долара.

Током првих осам месеци извоз из Србије је изнео непуна 4,4 милиона долара, а увоз 89,2.
У извозу из Србије у Јапан у претходном периоду најзаступљенији су били разни производи за исхрану (квасац и адитиви за прехрамбену индустрију) затим, малине, смрзнуте јагоде и друго смрзнуто воће, воћни сокови, џемови, воћни желеи и мармеладе и друго.

Из Јапана су пак у Србију највише увожени делови и прибор за штампање, моторна возила и делови за њих, специјалне машине за поједине индустријске гране, дигиталне камере, хемијски препарати за фотографске намене и друго.

У 2013. највећи извозници из Србије у Јапан били су Алтех из Сенте, Сирогојно и Агропартнер. Највећи увозници из Јапана били су ТРС СЊИСС Продукшн, Теиком Београд, Тојота Србија….

Други улагач на свету

Мада се Јапан као страни улагач котира веома високо па по обиму страних улагања заузима друго место на свету (одмах после Сједињених Америчких Држава) у Србији постоје тек неколико значајнијих инвестиције из те земље. Према подацима ПКС, ЈТИ је од 2006. инвестирао у фабруку дувана у Сенти 100 милиона долара. Асахи Биер заједно са Мицуи корпорацијом је у производњу дијететских суплемената на бази квасца у компанији АЛТЕК од 2009. уложио 33 милиона долара, а Панасоник је 2010, уз инвестицију од 580.000 долара отворио производни погон у Свилајнцу. ПКС је навела и да је Јапанска банка за међународну сарадњу (ЈБИЦ), у кооперацији са Међународном финансијком корпорацијом (ИФЦ) 2009. у банкарском сектору Србије учествовала са 42 милиона евра.

Према тумачењу из јапанских кругова, Србија је у 1990-тим због ратова на простору бивше Југославије и међународних санкција пропустила да привуче инвеститоре из те земље. Но, постоје могућности за улагања капитала компаније из Јапана којима би могли да буду интересантни производња електронске опреме, аутоделова, енергетика и прехрамбени артикли. 

Електроника и аутеделови могуће области за сарадњу

На једном пословном скупу крајем 2012. у организацији Центра за азијске студије Факултета политичких наука у Београду је оцењено да би јапанске компаније из области електронике И производње аутоделова могле да сматрају Србију атрактивном с обзиром на квалитетну радну снагу која није скупа, повољан порески систем и друге подстицаје.

Наведено је и да су у области енергетике јапанске компаније заинтересоване за ветроелектране. Оне поседују и најсавременију технологију за геотермалне централе са којом су спремне да сарађују с партнерима у Србији.

Производња органске хране у Србији могла би да буде интересантна за компаније из Јапана. Фирме из Јапана, поред осталог, трагају за рудама "ретких земаља" неопходним у електронској индустрији

Јапан - међу првим донаторима

У последњих 13 година влада Јапана донирала је Србији, према подацима из Амбасаде, више од 460 милиона евра. Регионално представништво Јапанске агенције за међународну сарадњу (ЈИЦА) је у октобру 2006. премештено из Беча у Београд, одакле покрива и Црну Гору, Босну и Херцеговину, Македонију и Албанију.

У најзначајније донације Јапана убрајају се поклон 93 аутобуса, резервних делова и опреме за Градско саобраћајно предузеће „Београд" у вредности од 17 милиона евра, девет милиона евра за унапређење водоводног система, давање медицинских апарата и инструмената за клиничке центре и болнице, прибављање средства за реконструкцију и уређење основних и средњих школа, изградњу Јапанског врта у оквиру Ботаничке баште „Јевремовац" и друге подухвате.

Извор: Кућа добрих вести