Кнез Милош је ово имање поклонио држави а касније за време владавине кнеза Михаила у спомен на његову мајку Љубицу, имање је названо Љубичево. Туристичко-спортска манифестација ЉКИ ове године одржавају се од 1964.године.

У сусрет 54. Љубичевским коњичким играма, организована је и посета новинара на хиподром у Пожаревцу у оквиру кога је и Коњичко Друштво Кнез Михаило где нас је дочекао господин Александар Миленковић, управник хиподрома.

Коњички клуб негује традицију такмичења у такозваним Љубическом вишебоју који подразумева 5 традиционалних дисциплина у којима се такмиче храбри витезови на коњима. У свакој од дисциплина (гађање топузима, гађање стрелом, курирско јахање гађање копљем и сеча сабљом) витезови освајају бодове. Витез са највише освојених бодова бива проглашен победником. Ове године се очекује највећи фонд за награду до сада. Има 15 учесника у овом такмичењу од којих 8 иде у финале где се такмиче до победе.

Коњичко друштво као и сам Хиподром ове године уз подршку Министарства трговине, туризма и телекомуникација које је уложило 12 милиона динара за обнову, реконструкцију добија нови сјај. У плану је и изградња музеја Љубичевских коњичких игара, где ће бити изложени експонати, старе фотографије и остали предмети из историје коњичког друштва. Овде се још одржавају и тракмичења у препонском јахању, касачке и галопске трке, такмичење у даљинском јахању, волтиџовање деце и чувени љубичевски вишебој.

Сви вишебојци су чланови коњичког друштва и прошли су кроз ову школу јахања. Као најстарији и најискуснији вишебојац, лично нас је поздравио господин Раде Миловановић, тренер вишебојаца и уједно петоструки победник Љ.К.И., освојивши прво место 1979., 1983., 1984., 1988. и 1992.године.

Почетком XX века ергела је имала око 500 грла племените расе, данас има 14 грла, међу којима је и арапски коњ Бахар Шумал за чији се један покушај приплода плаћа 100.000 евра.

На конференцији за медије одржаној у трофејној сали у Љубичеву, новинарима су се обратили господин Бане Спасовић, градоначелник Пожаревца, представници Организационог одбора, представница Апатинске пиваре и господин Никола Селаковић, генерални секретар Републике Србије. Обраћању званичника претходио је наступ градског женског хора ’Барили’ под диригенстком палицом мр Каталин Тасић, изводећи композиције ’Што се боре мисли моје’ и ’Српкиња’. Хор има традицију дугу 25 година и на многим местима је својим наступом увеличао највеће државне догађаје како у земљи тако и у иностранству.

Градоначелник Бане Спасовић је истакао да су Љ.К.И. огледало културе, традиције, српске баштине и културног наслеђа. Између осталог рекао је: ’Прошлогодишње Љ.К.И. су биле организоване за кратко време и поучени искуством одлучили смо да много раније кренемо са организацијом те је уз донацију Министарства трговине, туризма и телекомуникација успешно обновљен и реновиран већи део ергеле.

У оквиру поредстојећих 54. Љ.К.И. очекује се богат културно-уметнички програм те ће у оквиру пратећих манифестација, уз програм на хиподрому, бити и бројни наступи и концерти. Наступиће: симфонијски оркестар ’Гвардиа’, група ’Неверне Бебе’, група Б’аба КАИ’ . Очекују сед још и: концерт Здравка Чолића, фолклорни ансамбли, концерт Дејана Петровића и Биг Бенда.

Идеја је да Пожаревац буде центар коњичког спорта и ту жељу препознала је Влада Србије и дала свој допринос за улагање у туризам и ергелу. Познато је да је у протеклих 20 година било доста проблема у ергели, чак смо 90их година изгубили место на календару међународне коњичке организације. Сада тежимо да тај статус повратимо у циљу промоције не само Пожаревца већ и Србије. Љубичевски вишебој представља круну Љ.К.И. и ми тежимо да вратимо значај ове традиције. Трудимо се да повећамо фонд за награде витезовима али треба истаћи да су витезови и до сада учествовали без обзира на висину награде. Значај титуле витеза љубичевског вишебоја је велики и то је пре свега част. Похвалићемо се да смо за отварање прошлогодишњих Љ.К.И. добиили велику златну медаљу у Новом Саду а ове године 54. ЉКИ 1.септембра отвара Александар Вучић, председник Републике Србије. Одговарамо изазову који смо сами себи наметнули и уз пријатеља града Пожаревца, Апатинску пивару поклањамо граду концерте групе ’Рибља Чорба’ и ’Кербер’.

Улагање у Љ.К.И. и хиподром има вишеструки значај од којих је један и да се привуку страна грла. Град Пожаревац жели да расте са овим играма те смо у складу са тим донели низ одлука о реконструкцији путне инфраструктуре, тако да је велика адаптација града у плану’. Поред гостољубивости Пожаревљана, градоначелник Спасовић је истакао стубове туризма Браничевског округа а то су ергела Љубичево, Виминацијум и галерија Милене Павловић Барили.

У име Владе Србије, покровитеља Љ.К.И., новинарима се обратио и Никола Селаковић, генерални секретар Републике Србије.
Ове 54. Љ.К.И. су заправо проба за наступајуће 55.јубиларне Љ.К.И. када се обележава још један јубилеј овога краја а то је 300 година од потписивања Пожаревачког мира, склопљеног између Аустрије и Венеције и Османског царства под царским шатором 21.јула 1718.године. Реплика царског шатора у коме је мир потписан са фигурама потписника у људској величини, налазе се у етно селу Тулба у Пожаревцу.

Између осталог Селаковић је истакао да су Љ.К.И. манифестација од националног значаја која ће доприносити у наредном периоду туризму Србије јер је најлепша спона између традиције, стварности и будућности. Постигнута је ревитализација хиподрома, његових трибина и стаза. У обраћању, истакао је да развој и афирмацију коњичког спорта али и туризам где се остварују могућности за проширење хотелијерства, што доприноси већем привредном расту.

’У прилици смо да вратимо међународни карактер Љ.К.И. Туристичко-културна манифестација у Браничевском округу не само посебна по свом Љубичевском вишебоју који је баштина традиције српског витештва и коњарства. Сведоци смо да су Љ.К.И. у последње 2 године почеле озбиљно да се мењају, модернизују и да јачају своју везу са тенденцијом политике Републике Србије на плану туризма а политика Републике Србије на плану туризма по статистичким подацима говори да смо међу првих 6 месеци ове године у односу на исти период лани, остварили 1 410 000 туриста од чега је већи део страних туриста, што је раст у односу на прошлу годину 12% и 3 808 000 ноћења, што је за 9% више у односу на прошлу годину.

Уверен сам да стратегију развоја туризма и у области доњег Подунавља, чија је улазна тачка гледајући од запада ка истоку Браничевски округ, наш Пожаревац са својим Љубичевским коњичим играма, са Виминацијумом али и све оне општине попут Великог Градишта, Голупца, Мајданпека и Кладова, ће доприносити у наредном периоду још више у развоју туризма у Србији.

Љубичево ће себе квалификовати врло високо на лествици коњичких манифестација у овом делу Европе, не само у Србији, јер су у Србији већ постали први. Влади Србије је недавно је упућен предлог о формирању Организационог одбора за 55.Љ.К.И. и већ се сада спремамо за тај догађај. Ово је показатељ озбиљности са којом приступамо организацији овакве манифестације од значаја. Све ово има за циљ развој и афирмацију коњичког спорта, наше традиције, идентитета Србије, Пожаревца и Браничевског округа. Туристички потенцијал је виђен и у проширењу хотелских капацитета па с тим у вези је у плану тражење стратешког партнера за изградњу хотела. Све ово је разлог да је потенцијал у цвему овоме препознао Секретаријат Републике Србије као и потпредседник Владе, Министарство туризма и Министарство спортa.

Ако се неко пита су чим ћемо изићи пред Милоша, Милоша који је ово дивно Љубичево оставио као легат народу српском, нека то буде управо ово место на коме ћемо се сабирати, на коме ћемо славити и величати његова велика дела, историју стварања српске државности коју је Пожаревац имао у новом веку и те како значајно место и уверен сам да на овакав начин, окупљајући се, сабирајући се, показујући до чега све политичка стабилност у целој Србији, па и овде у вашем граду можђе да доведе, да то изађе на добро, за све људе који овде живе, ојачавамо добар и позитиван имиџ Србије као земље фестивала па да доноси још већи број туриста који ће овде долазити и који ће се враћати’, закључио је Селаковић.

Аутор: Марија Голубовић

Извор: Кућа добрих вести