На писти међународног аеродрома Газипаша-Алања (GZP) на угодних 22 степена C уживали смо у блиским зеленим брдима и удисали веома пријатан мирис. “Цветови поморанџе,” објаснио нам је срдачни “домаћин” Хусеин, један од менаџера путничке агенције Пенинсула турс која је са ТHY организовала за групу новинара из Србије посету Турској ривијери.
Турска ривијера је део југозапада те државе и обухвата провинције Анталију и Муглу, јужни Измир и западни Мерсин. Комбинација повољне климе, топлог мора, планинских венаца, лепих плажа на преко 1.000 километара (км) морске обале дуж вода Егејског и Медитеранског мора, као и многобројни природни и археолошки локалитети, чине овај део турске обале популарним одредиштем за домаће и стране туристе. Они могу да уживају у древним градовима, гробницама, маузолејима, лукама и интимним плажама у многобројним малим заливима, бујним четинарским шумама и мирим воденим струјама.
Газипаша, место и округ
Прва станица на петодневном студијском путовању били су град и округ Газипаша у провинцији Анталија. Округ (920 квадратних километара) се простире дуж уског обалског појаса између мора и кршевитих планина Таурус које се стрмоглаво пењу до највишег врха у овом крају, Деликташ на 2.253 метара. По геолозима, у Палеозоику (пре 542 милиона до 252 милиона година) врхови Тауруса су били испод мора.
Газипаша је 40-так км врлудавим модерним аутопутем уз обалу удаљен на исток од Алање и близу 180 км од Анталије, главног града истоимене провинције. Град има 25.000 становника, округ преко 45.000 и познати су као мирно пољопривредно подручје.
По уским равничарским појасима плодне земље мештани током целе године узгајају банане, поморанџе, лимун, јагоде, краставац, авокадо, артичоке… На околним брдима се може видети много стакленика. Привреду чине, такође, шумарство, рибарство и нешто лаке индустрије.
Морска обала око Газипаше је дуга 50-так км, од чега су пола пешчане плаже и камените хриди, уз мале заливе за купање. Туристичке атракције укључују и спелеолошке пећине, планинарење задивљујућих планина Таурус или њихово обилажење моторциклом.
Аеродром као помоћ развоју туризма
Но, подручје није искусило туристички бум, па се сада настоји да гости буду привучени изградњом марине за јахте и аеродрома GZP отвореног 2010. који опслужује Алању, Анамур и Јесилез. GZP може годишње да прими 1,5 милиона путника, а терминалско подручје обухвата 6.700 м2. Очекивало се да ће са повећањем броја авиокомпанија које користе GZP и уз нове линије, број путника у 2014, премашити 600.000 путника.
Управу током 25 година има компанија Tepe Akfen Ventures Airports Holding (TAV), која у Турској сматрају глобалном марком за управљање аеродромима. У надлежности ТАВ су главни аеродроми у Турској и неким страним земљама, међу којима и Скопје и Охрид у Македонији и Загребачка важдушна лука у Хрватској.
Када су новинари из Србије напуштали ово подручје, на GZP су на почетку нове летње сезоне пожелели добродошлицу првом авиону неке руске компаније на директној линији Газипаша-Москва. Летове ће одржавати Победа Ервејз, једна од најбрже растућих авиокомпанија у Руској Федерацији.
Дуга историја округа
Једна од атракција Газипаше је што је део света дуге историје. Постоје докази о насељима народа Хитита око 2.000 година пре Христовог рођења, можда и знатно раније. Антички грчки град Селинус је у близини основан 628 године пре нове ере као део краљевства Цилиције. У руке Рима је Цилиција пала 197 п.н.е. а за којим су дошли Селџуци, Јермени…
У састав Отоманске империје је Селинус укључен 1472. године. Знани турски путописац Евлија Чебелија је у 17. веку навео да се Селинти састоји од 26 села, добро очуване џамије на обали мора, заједно са пристаништем за лађе ка Кипру и зеленим планинама у позадини.
Римски император Трајан (53–117 н.е), чија је слава неокрњена и после 19. векова, умро је у Селинусу пошто се разболео на путовању дуж медитеранске обале. Тело другог најбољег међу свим римским императорима (само иза Нерве, 30-98 н.е), је кремирано, пепео однет у Рим, а Селинус назван Трајанополис.
Трајан је био владар који је наредио изградњу пута од Београда (тадашњег Сингидунума) кроз Ђердапску клисуру, до места где је подигао мост на Дунаву (Трајанов мост). Цео посао је овековечен плочом са натписом, Трајановом таблом која и данас стоји изнад Ðердапске клисуре.
(Следи: КЕМЕР)
Извор: Кућа добрих вести