Кућа Добрих Вести

Login

Индонезија, земља будућности

Оцените овај чланак
(5 гласова)

indonezija3

 

Пре 20-так година се у међународној заједници и у самој Индонезији говорило о опасности “балканизације” те огромне земље-архипелага. Привреда је била тешко погођена Азијском финансијском кризом из 1998, покрајина Источни Тимор се отцепила, а претило је да ће тако бити и са другом, Аћеом, бомбашки напади по страним туристима на Балију су представљали Индонезију као легло тероризма и нестабилности.

Сада се Индонезија, коју је председник Србије Томислав Николић управо посетио, помаља, као привредна, а могуће у будућности и геополитичка сила. У Азији има једну од најживљих и најстабилнијих демократија; као најмногољудија муслиманска држава могла би да буде модел демократије за свет ислама; чланица је Групе 20 (Г20) највећих привреда на свету; њена економија, осма по величини од преко 2,8 билиона долара мерено паритетом куповне моћи, једна је од најбрже растућих у Азији, највиталнијем делу међународне привреде. У поређењу са великим привредама у успону из Организације за економску сарадњу и развој (OECD) и БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Народна Република Кина, Јужна Африка), Индонезија је протеклих више од 15 година имала најмање поремећаје у привредном расту.

indonezija1

Запањујући бројеви

Уопште су индонежански бројеви запањујући: то је земља са више од 17.500 острва расутих на преко 5.100 километара дуж екватора. На приближно 8.000 настањених острва живе припадници око 360 етничких група који говоре више од 700 језика. Земља изузетних природних лепота је четврта најмногољудија на свету, са више од 255 милиона житеља. То је задивљујући мозаик култура, људи, обичаја, предела, уметнина, животиња, биљака, јела, попут 100 земаља спојених у једну.

Такав гигант се истовремено брзо мења. Административни и економски центар Џакарта, са 10 милиона становника увече и још најмање два током дана, је од града ниских кућа претворен последњих деценија у вечито закрчени мегаполис од стакла и челика. Становници Џакарте и трећег по величини Бандунга, твитују више него други градови у свету, а 69 милиона Индонежана – више него сво становништво Велике Британије – користи фејсбук.

indonezija8

 

Индонезија је пре проглашења независности 1945. важила за “највреднију” колонију на свету. И данас она много обећава. Налази се на изузетној стратешкој локацији, поседује богате природне сировине и “демографску дивиденду”– половина њених становника су млађи од 28 година и многи тек треба да уђу на тржиште рада. Земља напредује увелико захваљујући комбинацији домаће потрошње и раста продуктивности.

Светска банка сматра Индонезију „економијом са нижим средњим примањима“. Више од половине Индонежана живи на релативно богатом острву Јава, од чега преко једне десетине у главном граду Џакарти. У сировинама богатом Риау, Источном Калимантану и Западној Папуи регионални БДП по глави становника достиже 6.000 америчких долара годишње, док просечни становник неког од удаљених индонежанских острва на југу и истоку – нарочито оних која немају природне ресурсе – зарађује мање од 2.000 долара.

 indonezija5

До 2030. би та земља могла да буде седма највећа привреда на свету, претекавши Немачку и Велику Британију. До тада би њена средња класа требало да достигне 135 милиона људи, половину становништва, за разлику од садашњих 20 одсто. То је повећање о коме могу да размишљају само НР Кина и Индија. Према процени Сити банке, Индонезија би 2040, са преко 280 милиона становника, могла да буде четврта највећа привреда у свету, после НР Кине, Индије и Сједињених Америчких Држава.

Да би то постигла, Индонезија треба да оствари амбициозни циљ владе председника Ђока Видодоа, познатијег као Ђокови, од седам одсто годишњег економског раста. То је стопа невиђена још од азијске финансијске кризе са краја 1990-тих.

Председник Ђокови је покренуо велику кампању унапређења инфраструктуре ради подстицања раста смањењем логистичких трошкова и унапређујући поморску повезаност у држави, и тако више повезао источну Индонезију са просперитетном Јавом. Азијска банка за развој (ADB) очекује да БДП Индонезије после раста од 4,8 одсто у 2015, ове године достигне 5,2 одсто, и 5,5 у 2017.

Председник Ђокови ради и на привлачењу још више страних инвеститора. Прошле године је у Индонезију дошло више од 29 милијарди долара директних страних инвестиција.indonezija7

 

Сарадња Индонезије са Србијом, Западном Европом

Билатералну привредну сарадњу, поред релативно добрих политичких односа, годинама је карактерисао мали обим робне размене са веома израженим дефицитом на страни Србије, наводе у Привредној комори Србије (ПКС). Прошле године је укупан обим размене изнео 78.181.000 долара, при чему је извоз из Индонезије био највиши од 1990. и распада Југославије и достигао 71.866.000 долара. Из Србије је извезено роба вредних 6.295.000 долара, подаци су ПКС.

У разговорима председника Николића и Ђоковија, шеф индонежанске државе је као приоритетну навео сарадњу у областима привреде, трговине и инвестиција, на регионалном и глобалном нивоу. "Индонезија жели да прошири тржишта за наше производе (у Србију), као и уклањање царина," казао је Ђокови према извештају индонежанских медија.

Према Ђоковију, "индонежанска улагања у Србију, нарочито у прехрамбену индустрију, имају узлазни тренд. Председник Србије је подржао индонежанска улагања у његову земљу," рекао је Ђокови током састанка у Мердека палати, седишту шефа државе. Са друге стране, Ђокови је поздравио повећање улагања из Србије у индонежанску индустрију прехрамбених производа.

indonezija6

Ђокови је рекао да Индонезија жели да царинске и бесцаринске баријере буду смањене или у потпуности укинуте, јер оне ограничавају билатералну трговину. На тај начин би производи из Индонезије имали већи приступ на европско тржиште.

Председник Ђокови је и приликом првог сусртета са Николићом у новембру прошле године у Паризу током глобалне конференције о климатским променама, изразио наду да ће робе из његове земље бити присутније у Србији. “Надам се да ће царине на извоз из Индонезије, које су превисоке, бити поново размотрене,” казао је тада Ђокови.

Према индонежанској штампи, извоз из Индонезије у Србију се углавном састоји од телекомуникационих справа, морских производа, обуће, одеће и техничких роба на бази природног каучука. Из Србије се, пак увози војна опрема, прехрамбени производи и електричне робе.

Председник Николић је, пак, по индонежанској штампи, казао како постоји обиље могућности за унапређење сарадње, такође, у областима технологија, инфраструктуре, фармацеутике, информатике, наменске производње и других. "На прошлогодишњем пословном формуму у Србији, обе земље су изразиле спремност и припремиле се да раде заједно и улажу једна у другу,” казао је Николић.

У саопштењу Службе за сарадњу са медијима председника Србије наведено је да су индонежанским привредницима и представницима српске дијаспоре у Индонезији објашњене могућности и начини за инвестирање, као и погодности које Србија нуди страним инвеститорима. "Било је речи о предузећима која су у процесу приватизације - ФАП, Икарбус, Застава ИМТ, ИМР, за која су привредници из Индонезије показали интересовање и замолили председника Николића за додатне информације", пише у саопштењу. Наведено је и да је Николић са својим тимом пружио одређене информације па позвао привреднике да улажу у Србији, уз обећање да ће ту њихове инвестиције бити сигурне.

Николић се последњег дана посете Индонезији састао и са представницима компанија „Салим Групе“ и „Индофуд“, које већ послују у Србији. Посебну пажњу Николића су привукли планови председника „Салим Групе“ о улагањима у српску привреду.

"У Инђији би током следећег месеца требало да почне са радом фабрика тестенина која ће пословати у оквиру система 'Салим Групе'. Та компанија такође планира да прошири своје пословање у нашој земљи и да до половине следеће године утростручи своја улагања у српску привреду", пише у саопштењу.

indonezija9

Председник Србије је са челницима поменутих компанија разговарао о покретању још две производне линије за прехрамбене робе, а делатност ће бити проширена на нових осам хектара земље.

„Салим Група“ је највећи конгломерат у Индонезији, који годишње оствари приход од преко 70 милијарди америчких долара и послује у више од 50 земаља широм света. Председник компаније Ентони Салим детаљно је информисао Николића о пословању које покрива низ области, попут прехрамбене, хемијске, аутомобилске индустрије, грађевинарства, пољопривреде, енергетике, телекомуникација, туризма и угоститељства, саобраћаја, рударства и низа других.

Председник Николић се током званичне посете Индонезији, састао и са преставницима српске дијаспоре са којима је разговарао о могућностима привредне сарадње две земље. Николић је указао да Србија има са скоро свим земљама споразум о слободној трговини.

„ Србија нема баријера , Србија нити поставља баријере, нити има за извоз своје робе у друге државе“. Председник је додао да је Србија у потрази за инвеститорима уз чију помоћ би могла да производи и да продаје робу на тржиштима широм света.

Уочи одласка председника Николића у Индонезију, представници две државе су у Београду имали Трећи билатерални саветодавни форум на коме су размотрили мере за унапређење политичке, привредне и сарадње у области друштва и културе. Како је потом изјавио за индонежанске медије амбасадор те земље у Србији Хари Џејмс Кандоу, форум треба да послужи успостављању билатералне сарадње која ће директно утицати на два народа. Индонежани треба да имају користи од сарадње са Србијом у домену привреде, инвестиција и трговине, казао је амбасадор Кандоу.

indonezija10

Индонежанска делегација је имала и састанак у ПКС на коме се разговарало о привредној сарадњи. Чланови делегације су, такође, посетили пројекте које у Србији граде инвеститори из Индонезије попут фабрике тестенина у Инђији и плантажу печурака у Ковину. Потоња је отворена непосредно пред посету председника Николића Индонезији.

Индонезија у међувремену интензивира економску сарадњу са земљама западне Европе. Седмицу пред посету Николића Џакарти, председник Ђокови је провео у разговорима са политичким челницима и пословним људима у Немачкој, Великој Британији, Белгији и Холандији. Два месеца раније Ђокови је посетио је Силиконску долину у Калифорнији.

У САД је Ђокови говорио о својој визији Индонезије као "највеће дигиталне привреде у Југоисточној Азији." Мање-више је то поновио у Европи, и посебно се оријентисао на привлачење улагања у инфраструктурне пројекте у Индонезији. Индонезија је мудро инвестиционо определење пошто привреда НР Кине успорава што ствара економску неизвесност у многим деловима света, казао је Ђокови бизнисменима у Лондону.

Председник је по повратку у Џакарту саопштио да су током европске турнеје закључени послови вредни 20.5 милијарди долара.

Моћни позитивни трендови раде у корист Индонезије

Привредни успон Индонезије, па тако и значај те земље могао би у наредним годинама да се окористи са неколико моћних позитивних трендова. Први је да се привреда Индонезије брзо преображава као део поново уздижуће Азије. Консултантска фирма Мекензи је проценила да ће до 2030. потрошачки слојеви у светском становништву достићи 1,8 милијарди људи, а да ће Азија у том повећању учествовати са 75 одсто.

Економски преображај у НР Кини и Индији се одвија у обиму и брзином незабележеном у историји човечанства. Просечни приходи расту 10 пута брже, а по обиму су 200 пута већи него током индустријске револуције у Енглеској. То ће подстаћи тражњу за низом индонежанских сировина и производа.

indonezija4

Други тренд је раст броја Индонежана који живе у градовима и који би до 2030, могао да достигне 71 одсто, са садашњих 53 одсто. Значи 32 милиона људи би прешло из села у град, од којих ће неки бити потпуно нови. Тиме би удео у БДП Индонезије који стварају градови са процењених 74 одсто порастао на 86 у 2030. Други градови ће наставити да се брже развијају од Џакарте.

Трећи тренд је да ће у наредној деценији Индонезија све више постајати нација настала на дигиталним и информатичким технологијама. Растући просечном стопом од 20 одсто годишње, интернет ће, очекује се, достићи 100 милиона корисника у 2016. и драматично унапредити повезаност. Зелене технологије би у наредним годинама могле да суштински промене тржиште енергената.

Индонезија је земља будућности и томе треба да размишљају у другим деловима света. Ко год буде потценио Индонезију, чини то на властиту штету.

 

Извор: Кућа Добрих вести

Фотографије: Википедија


Последњи пут измењено уторак, 03 мај 2016 12:49
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија