Кућа Добрих Вести

Login

Пробуђени Тан Тан

Оцените овај чланак
(6 гласова)

marokoТАН ТАН/МАРОКО - Марокански град Тан Тан је прошле недеље оставио за собом епитет уснули, и одзвањао је од домаће, али И арапске и афричке музике.

 

 Тан Тан је од 22. до 27. маја био центар номадске културе северозападне Африке у коме су се његових седамдесетак хиљада житеља и више стотина гостију из региона И много даље, упознавали са стваралаштвом и начином живота у “пустињској цивилизацији.”

 

Повод је био 11. издање обновљеног Мусема, годишњег окупљања Бербера и номада које је према домаћинима, највеће у северозападној Сахари и доказује виталност житеља Сахаре.


У око 800 шатора направљених од камиљих и коњских влакана и разапетих на тврдој хамади, непрегледно равној окамењеној пустињи, били су смештени учесници Мусема, пристигли из овогодишње земље партнера Туниса, државе брендовског партнера Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), али и Мауританије, Малија, Нигера... У познатом гостопримству житеља овог дела Сахаре могло је да ужива и око 120 страних гостију, политичари, професори, дипломате и понајбројни, новинари међу њима и из Србије, смештени у „шаторима са пет звездица“ у 60-так километара удаљенијем насељу Уд Чбика на обали Атлантског океана.


Уз високе званичнике марокалнских власти, међу највиђенијим страним гостима били су ранији премијер Шпаније Хосе Луис Родригес Запатеро, министарка културе Туниса Латифа Лакхдар, изасланјици владара УАЕ и Кувајта, као и шеф регионалне канцеларије УНЕСКО са седиштем у Рабату Мајкл Милвард.

bosko 

Мусем

 

Мусем Тан Тан је годишње окупљање номада Сахаре И тада се на једном месту нађе више од тридесет племена из тог дела Марока и суседних крајева највеће пустиње на свету. Од почетка је ово био догађај који се једном одгигравао у мају, у складу са пољопривредним И нарочито сточарским календаром номада. Биле су то прилике за дружења, куповину, продају и размену залиха хране и осталих производа, организовање такмичења камила и коња, прославу венчања и консултације травара. Мусем је такође обухватао многа културна дешавања, попут музичких представа, певања популарних мелодија, игара, поетских такмичења и других усмених традицијама чести ратничких сахарско-маварских племена.


Ова окупљања су попримила облик Мусема (врсте годишњег сајма са економским, културним и социјалним функцијама) 1963. Данас је организатор Мусема Фондација Алмугар чије је руководство, упркос значајним логистичким потешкоћама које намеће природа, успело да госте импресионира шетњама по сјајном пејзажу у коме се пешчане дине и импозантне литице спуштају до неких од најлепших места на мароканској обали Атлантске Сахаре. Гости су могли да виде војнике и припаднике жандармерије који су се у даљини све време бринули о безбедности њиховог насеља.

 

Председник фондације Алмугар Фадил Бенаијаш

 

Председник фондације Алмугар Фадил Бенаијаш, амбасадор Марока у Шпанији и близак пријатељ краља Мохамеда ВИ покровитеља Мусема, објаснио је је овом извештачу да је овај догађај негован стотинама година. „Представљао је место састанка номадских племена Сахаре која су долазила из делова јужног Марока и Алжира, Малија, Сенегала, Мауританије... Дошли су да поделе своје културе и традиције. Но, током 1970-их Мусем је прекинут због локалних проблема стварањем Полисарија.“


Амбасадор, који је и успешан пословни човек, алудирао је на оружане сукобе мароканских снага безбедности и Фронта Полисарио после повлачења шпанске колонијалне власти 1976. са територије која је у међународној заједници позната као Западна Сахара, а званични Рабат је назива Мароканска Сахара. Оружане борбе су окончане 2001, примирјем договореним под окриљем Уједињених нација које и даље посредник у спору у коме сада нема оружаних борби. Полисарио тражи да Западна Сахара, подручје које се простире на 266.000 квадратних километара и поред око пола милиона житеља има нека од вредних рудних богастава и рибама богато приобаље, добије независност, док Рабат инсистира да је повратио своју територију којој је дао широку аутономију.

 

Очувати вредности номадске традиције

 

Мусем је обновљен 2004, у Тан Тану који је прикључен Мароку 1958. године и никада није био део спорне територије. Већ 2005. је Организација УН за образовање науку и културу (УНЕСКО) ту манифестацију прогласила за „ремек дело усменог и нематеријалног наслеђа човечанства“.


Од тада се Мусем стално обогаћује новим културним садржајима, изложбама занатских радова, представљањем обичаја, народних ношњи, музике и игара, вечерима поезије. Организоване су и трке коња и камила, те демонстрације борилачких и ратничких вештина житеља овог дела Сахаре. Врхунац Мусема је Фантасиа, јуриши бедуинске коњице ка централној ложи у којој су званице и пред којом се што синхронизованије испаљују плотуни из пушака.


Данас је номадско становништво нарочито заинтересовано да очува свој начин живота. Економски и технички напредак у региону темељно су променили стил живота бедуинских заједница, приморавајући многе од њихових чланова да се одрекну номадског живота и настане. Даље, напуштање села и Урбанизација су додатно допринели да ово становништво пошне да занемарује многе видове традиционалне културе, као што су занатство и поезија.

 maroko1

 

Циљеви Фондације Алмугар

 

У Фондацији Алмугар кажу како се због ових ризика, бедуинске заједнице снажно ослањају на обновљени Мусем Тан Тан како би очували своја знања, вештине и традицију. “Наша амбиција је да стварамо око Мусема и његових активности, услове који би омогућили интеграцију младих људи у културну динамику стицања прихода, али поштујући наслеђе,” навели су званичници Алмугара.


Глобално село значи долажење под утицај многих струја у култури, нематеријално наслеже се непрестано развија и свака нова генерација га обогађује. Но том наслеђу истовремено прете ризик стандардизације и недостатак уважавања. Свесни да један од релевантних начина за трансфер знања лежи првенствено у формалном и неформалном образовању, у Алмугар Фондације желе да за то развијају нематеријално културно наслеђе попут усмене тадиције и изражавања, литературе, кулинарских умеће, музике, песме, плеас и игри, митологије, ритуала, обичаја, старих И савремених вештина, инструмената и културних артефаката, итд...


“Мусем Тан Тан доприноси социјалној кохезији, подстиче наш осећај идентитета и сведочи о нашем припадању нациналним и универзалним цивилизацијским токовима,” закључују у Фондацији Алмугар после још једног успешног окупљања бедуинских И номадских племена из Марока и региона.


Амбасадор Бенаијаш је пак казао како му је жеља да за Мусем „знају у свим деловима света. Регион треба да се развија и искористи потенцијале локалног становништва. Желимо да направимо образовне стручне школе и створимо основу на којој би млади људи нашли посао,“ закључио је марокански званичник.

maroko2 

Тан Тан и Уд Чбика

 

Тан Тан, административни центар истоимене провинције удаљен је 900 километара на југ од мароканске пословне престонице Казабланке. До њега води добар пут са севера, а пет пута недељно на локални ародром слећу авиони Мароканске краљевске авијације из Казабланке.


Град једноличних зграда може да понуди тек по неку атракцију. Зато што је део бесцаринске зоне, заједно са остатком Тарфаја појаса и Западном Сахаром, многе радње продају артикле попут радио апарата, компјутера или електричних бријача. Од четири индустријске зоне у региону, три су у Тан Тану.


Но 25. километара на запад је место Тан Тан Плаж (Плаге) или Ел Уатиа (Ел Оуатиа) одакле се Атлантски океан стотинама километара дуге плаже простиру на север и југ. То пружа многе могућности за инвестирање у туризам, приморски, али и сахарски, бањски, као што је пуно места привлачних за спелеологе или љубитеље авантуристичког туризма.


Ел Оуатиа је рибарска лука и највећи произвођач сардина у Мароку. Има плажу без хлада на којој често дува јак ветар и у време годишњих одмора је препуна људи. Све је популарнија међу сурферима, а са великим бројем малих хотела и ресторана, много је атрактивнија за боравак него град Тан Тан.


Јужно од Ел Уатије на обали океана И на крају поресахлог корита реке је Уед Чбика. Она припада сеоској заједници која је према попису из 2004. бројала 541 особу у 108 домаћинстава. Туризма је главни извор прихода.


У Уед Чбики египатска мултинационална компанија Ораском (позната по присуству у ЛуШтици у Црној Гори), гради на површини од 40.000 квадратних метара луксузну марину са, у првој фази 100 везова, продавницама, ресторанима, занатским центром у стилу старог арпаског дела града медине и медицинским објектом.


Планирано је и подизање осам хотела са 2.500 гостинских соба, 1.166 апартмана И 685 вила, као и мрадиционалниом мароканским кућама ријадима (риад), са баштом у задњем делу. Предвиђен је и Чбика Голф игралиште са 18 рупа.

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено уторак, 02 јун 2015 20:55
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија