Најразвијенија туристичка подручја су Високе и Ниске Татре, а доминантни облици туризма су зимски туризам и планинарење. Високе Татре су проглашене за једну од најпожељнијих дестинација за скијање у сезони 2014/15 према избору британског листа Тајмс. Татарски (Татрански) национални парк се простире на 741 км² и обухвата велики део планинског венца Високе Татре уз Словачко-Пољску границу. Због својих изузетних природних лепота 1949. године проглашен је првим националним парком у Словачкој. У нижим пределима се налазе простране шуме и бројне туристичке дестинације и позната скијалишта, као што су Штрбске Плесо, Стари Смоковец или Татарска (Татранска) Ломница, док више пределе карактерише велики број језера. Један од најживописнијих националних паркова Словачке је и Словачки рај са бројним кањонима, клисурама и водопадима. Налази се у источном делу земље и веома је популаран међу планинарима и авантуристима. У источном делу Словачке, на граници са Украјином, налази се и национални парк Полонини чији се поједини делови налазе на листи Светске баштине Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО).

У последње време значајан приход се остварује и од здравственог туризма, с обзиром да је Словачка земља са преко 1.500 термалних извора, туристички валоризованих кроз 25 спа и велнес центра. Према листи Лонли планета (Lonely Planet), познатог британског издавача туристичких водича, Пјештјани су проглашени за једну од 20 најбољих бања на свету. Овај Водич је уврстио Словачку међу 10 најатрактивнијих туристичких дестинација, које препоручују за 2013. годину.

Интересовању туриста доприноси и богато историјско наслеђе које се, пре свега, огледа у преко 180 двораца и замкова, по чему Словачка спада у групу земаља на свету са њиховим највећим бројем. Један од најпознатијих је замак Бојнице који датира из XII века, у коме се одржавају бројни фестивали и који је веома популаран код младих, с обзиром да омогућава романтичне церемоније венчања. У њему је снимљен велики број филмова и као такав привлачи на стотине хиљада туриста сваке године. Броју туриста који посећују ову земљу доприноси и један од највећих средњовековних замака централне Европе, Спиш, који је проглашен националним спомеником 1961. године, а данас представља део Светске баштине УНЕСКО-а. На листи ове Организације се налазе и Банска Штиавница, историјски град који је због своје прошлости, проткане потрагом за племенитим металима, познат и као „Сребрни град“, Влколинец, село које је очувало традиционалну архитектуру Словачке, град Бардејов, са бисерима готичке архитектуре, препознатљиве дрвене цркве, којих је у Словачкој преко 40, али и бројне друге природне и културне атракције.

Једна од дестинација коју туристи радо посећују је Братислава, главни град Словачке, уједно њен привредни и културни центар. Дунав дели Братиславу на два дела, Стари град на његовој левој страни и Нови град са стамбеним насељима на десној. Старо градско језгро са архитектуром којом доминира барок и класицизам, Братиславски храд, дворац настао у X веку, Михалска капија, једна од некадашње четири капије града, али и катедрала светог Мартина и Градска кућа, само су део онога што овај град нуди својим посетиоцима. Посебну атракцију за туристе представља Нови мост на чијој средини се налази пилон са ротирајућим видиковцем и рестораном.

Поред Братиславе, посебну пажњу туриста завређују и Кошице, други по величини град Словачке, које су 2013. године проглашене за Европску престоницу културе. На порталу Трипадвајзер (Tripadvisor) објављена је листа најпопуларнијих туристичких атракција Словачке у 2014. години према оценама страних туриста, на којој је Катедрала Свете Елизабете у Кошицама заузела прво место. Ова Катедрала, грађена у периоду од XIVдо XVI века, представља најисточнију готску катедралу на свету и уједно највећи сакрални објекат у Словачкој, с обзиром да истовремено може да прими 5.000 људи.

Туризам је привредни сектор Словачке са веома динамичним развојем. Ова чињеница посебно долази до изражаја након осамостаљења Словачке 1993. Девизни прилив од туризма током 2014. године је износио 1,8 милијарди евра, док се за 2025. годину предвиђа долазак преко 10 милиона туриста и девизни прилив од 3 милијарде евра. Током прошле године директан утицај туризма је чинио 2,3 одсто укупног БДП-а, док економски аналитичари за текућу годину очекују пораст од 0,5 одсто у односу на 2014. Предвиђања су и да ће до 2025. године учешће у БДП-у достићи 3,8 одсто, што је изнад европског, али испод светског просека. Уколико се посматра укупан допринос туризма БДП-у, што значи укључивање ширих ефеката и индиректан утицај, приход од туризма је у прошлој години достигао 4,4 милијарде евра, односно 5,9 одсто БДП-а, док би он требао да порасте на 4,5 у овој, односно 6,2 милијарде у 2025.

Током прошле године туристичка индустрија је запошљавала 56.500 радних места што је 2,4 одсто свих запослених. У наредних десет година очекује се пораст запослених у овом сектору од 1,5 одсто на годишњем нивоу, што би требало да резултира са 67.000 радних места у 2025. години, односно 151.000 уколико се посматра укупан утицај туризма на привреду.

Последњих година у хотелску индустрију Словачке се улажу знатна средства. Elisabeth hotel у Тренчину, деветом граду по величини у Словачкој, је 2014. године проглашен за хотел са најбољом услугом у категорији европских историјских хотела. Ову награду, традиционално, додељује Европска федерација историјских хотела Европе (Historic Hotels of Europe-HHE) на основу гласова посетилаца. Ова награда је само једна у низу признања хотелској индустрији Словачке, након награде коју је добио хотел Château Béla за најромантичнији хотел у 2013. години, проглашења Tatras Grand Hotel Kempinski за једног од 100 најбољих хотела у Европи у избору престижног туристичког магазина Geo Saison, избора хотела Marrol из Братиславе за најбољи хотел на свету на основу гласова његових посетилаца на сајту expedia.com, док је портал hotel.info, хотеле у Братислави прогласио једним од најчистијих на свету.

Извор: Кућа добрих вести